Литвански језик
литвански | |
---|---|
lietuvių kalba | |
Говори се у | Литванија Белорусија Пољска |
Број говорника | матерњи: око 2,7 милиона (Литванија) 500.000 у иностранству[1] (недостаје датум) |
латиница (литвански алфабет) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Литванија Европска унија |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Комисија за литвански језик (литвански: Valstybinė lietuvių kalbos komisija) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | lt |
ISO 639-2 | lit |
ISO 639-3 | lit |
Већински језик
Мањински језик | |
Литвански (литв. lietuvių kalba) је језик из групе источних балтичких језика из породице индоевропских језика. Најсличнији језик литванском је летонски, и уједно ова два језика су једина два жива балтичка језика.
У свету литвански говори око 4 милиона људи, од тога 3 милиона у Литванији (80% становништва). Уласком Литваније у Европску унију, велики број Литванаца је отишао на запад, тако да их данас само у Ирској има 120.000.
Литвански језик обухвата две групе дијалеката северне (žemaitique), и јужне (aukštaitique). Јужни дијалекти, познати и као „високи“, основа су савременог књижевног језика.
Историја
[уреди | уреди извор]Литвански језик још увек садржи неке фонетске и морфолошке особине прото индоевропског језика и стога је веома значајан за лингвистичка истраживања. Ово је најближи језички рођак праиндоевропског језика. Језички историчари сматрају да се прото-балтички језик издвојио од осталих индоевропских језика око 1000 година п. н. е.
Одвајање литванског од летонског језика се збило негде у 7. или 8. веку.
Први текст на литванском је превод црквених химни из 1545. Све до 19-ог века било је мало књига на литванском, а и тад је литвански забрањиван од стране руских власти. Литвански је постао званични језик Литваније 1918.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Писани литвански има 12 самогласника и 20 сугласника. Акценат је слободан и може мењати место. Алфабет има 32 слова: A Ą B C Č D E Ę Ė F G H I Į Y J K L M N O P R S Š T U Ų Ū V Z Ž. Пише се латиничним писмом.
Литвански има веома сложена граматичка правила. Има најсложенији систем партиципа од свих индоевропских језика, који укључује активне, пасивне и герундивне форме.
У литванском језику постоје два граматичка рода: мушки и женски. Не постоји средњи род, али постоје неке форме које потичу од некадашњег средњег рода, на пример атрибутивни придеви. Литвански има пет именичних и три придевске деклинације и три глаголске конјугације. Постојање деклинација омогућава слободан ред речи у реченици.
Литвански језик има 7 падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив, и вокатив (попут српског језика). Још два падежна облика се повремено користе, илатив и алатив. Некада се користио и адесив, који је данас изумро.
Литвански језик има јако очуван првобитни фонд речи, што се види из поређења са древним језицима. Рецимо, речи sūnus (син) и avis (овца) су идентичне у санскриту и литванском језику, док се многе друге мало разликују: dūmas/dhumas (дим), vilkas/vrkas (вук). Сличност постоји и са латинским језиком: vyras/vir (човек), ariu/aro (орем), du/duo (два), septyni/septem (седам) итд.
Званична језичка политика је да се радије измишљају нове речи, него да се преузимају стране.
Граматика
[уреди | уреди извор]Глаголи
[уреди | уреди извор]Конјугација у презенту
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirbu | noriu | skaitau |
2. sg. | dirbi | nori | skaitai |
3. sg. | dirba | nori | skaito |
1. pl. | dirbame | norime | skaitome |
2. pl. | dirbate | norite | skaitote |
3. pl | dirba | nori | skaito |
Претеритум
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirbau | norėjau | skaičiau (палатализација - африката t→č) |
2. sg. | dirbai | norėjai | skaitei |
3. sg. | dirbo | norėji | skaitė |
1. pl. | dirbome | norėjome | skaitėme |
2. pl. | dirbote | norėjote | skaitėte |
3. pl | dirbo | norėjo | skaitė |
Будуће време - инфинитив без суфикса -ti + s + суфикс.
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirb-s-iu | norė-s-iu | skaity-s-iu |
2. sg. | dirb-s-i | norė-s-i | skaity-s-i |
3. sg. | dirb-s | norė-s | skaity-s |
1. pl. | dirb-s-ime | norė-s-ime | skaity-s-ime |
2. pl. | dirb-s-ite | norė-s-ite | skaity-s-ite |
3. pl | dirb-s | norė-s | skaity-s |
Фреквентатив - инфинитив без суфикса -ti + dav + суфикс.
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirb-dav-au | norė-dav-au | skaity-dav-au |
2. sg. | dirb-dav-ai | norė-dav-ai | skaity-dav-ai |
3. sg. | dirb-dav-o | norė-dav-o | skaity-dav-o |
1. pl. | dirb-dav-ome | norė-dav-ome | skaity-dav-ome |
2. pl. | dirb-dav-ote | norė-dav-ote | skaity-dav-ote |
3. pl | dirb-dav-o | norė-dav-o | skaity-dav-o |
Кондиционал
[уреди | уреди извор]dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirb-č-iau | norė-č-iau | skaity-č-iau |
2. sg. | dirb-t-um(ei) | norė-t-um(ei) | skaity-t-um(ei) |
3. sg. | dirb-t-ų | norė-t-ų | skaity-t-ų |
1. pl. | dirb-t-ume / umėme | norė-t-ume / umėme | skaity-t-ume / umėme |
2. pl. | dirb-t-ute / umėte | norė-t-ute / umėte | skaity-t-ute / umėte |
3. pl | dirb-t-ų | norė-t-ų | skaity-t-ų |
Императив
[уреди | уреди извор]dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | – | – | – |
2. sg. | dirb-k | norė-k | skaity-k |
3. sg. | tegu + презент | tegu + презент | tegu + презент |
1. pl. | dirb-k-ime | norė-k-ime | skaity-k-ime |
2. pl. | dirb-k-ite | norė-k-ite | skaity-k-ite |
3. pl | tegu + презент | tegu + презент | tegu + презент |
Бројеви
[уреди | уреди извор]број | литвански |
---|---|
1 | vienas |
2 | du, dvi |
3 | trys |
4 | keturi, keturios |
5 | penki, penkios |
6 | šeši, šešios |
7 | septyni, septynios |
8 | aštuoni, aštuonios |
9 | devyni, devynios |
10 | dešimt |
11 | vienuolika |
12 | dvylika |
13 | trylika |
14 | keturiolika |
15 | penkiolika |
16 | šešiolika |
17 | septyniolika |
18 | aštuoniolika |
19 | devyniolika |
20 | dvydešimt |
30 | trysdešimt |
40 | keturiasdešimt |
50 | penkiasdešimt |
60 | šešiasdešimt |
70 | septyniasdešimt |
80 | aštuoniasdešimt |
90 | devyniasdešimt |
100 | šimtas |
1000 | tūkstantis |
Пример текста
[уреди | уреди извор]Члан 1 Универзалне декларације о људским правима
Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis vienas kito atžvilgiu kaip broliai.
Месеци у години
[уреди | уреди извор]Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis,
Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis
Основни изрази
[уреди | уреди извор]- taip - да
- ne - не
- ačiū - хвала
- (ar) kalbate serbiškai? - говорите ли српски?
- Sveiki - здраво