Близард (ветар)
Близард је јака снежна олуја коју карактеришу јаки стални ветрови јачине најмање 56 km/h (35 mph) и траје дужи временски период—обично три сата или више. Приземна мећава је временско стање у коме снег не пада, али се растресити снег на тлу подиже и разноси јаким ветровима. Мећаве могу имати огромну величину и обично се протежу на стотине или хиљаде километара.
Дефиниција и етимологија
[уреди | уреди извор]У Сједињеним Државама, Национална метеоролошка служба дефинише мећаву као јаку снежну олују коју карактеришу јаки ветрови који изазивају снег који за последицу има слабу видљивост. Разлика између мећаве и снежне олује је јачина ветра, а не количина снега. Да би била мећава, снежна олуја мора да има трајне ветрове или честе ударе који су већи или једнаки 56 km/h (35 mph) са снегом који дува или наноси, што смањује видљивост на 400 m (0,25 mi) или мање и мора трајати дужи временски период—обично три сата или више.[1][2]
Иако јака хладноћа и велике количине снега могу да прате мећаве, оне нису неопходне. Мећаве могу донети услове за бељење и могу парализовати регионе данима, посебно тамо где су снежне падавине необичне или ретке.
Јака мећава има ветрове преко 72 km/h (45 mph), скоро нулту видљивост и температуре од −12 °C (10 °F) или ниже.[3] На Антарктику мећаве су повезане са ветровима који се преливају преко ивице леденог платоа просечном брзином од 160 km/h (99 mph).[3]
Приземна мећава се односи на временске услове у којима се растресити снег или лед на тлу подижу и разносе јаки ветрови. Примарна разлика између приземне мећаве и обичне мећаве је у томе што се у приземној мећави у то време не стварају падавине, већ су све падавине већ присутне у облику снега или леда на површини.
Аустралијски биро за метеорологију описује мећаву као: „Снажан и веома хладан ветар који је натоварен снегом, од којих је бар неки део подигнут са земље прекривене снегом“.[4]
Оксфордски речник енглеског језика закључује да је термин мећава вероватно ономатопејски, изведен из истог значења као ударац, експлозија, жуљ и блесак ; прва забележена употреба за временске прилике датира из 1829. године, када је дефинисана као „насилан ударац“. Своју модерну дефиницију постигао је 1859. године, када је био у употреби у западним Сједињеним Државама. Термин је постао уобичајен у штампи током оштре зиме 1880–81.[5]
Олујни системи Сједињених Држава
[уреди | уреди извор]У Сједињеним Државама, олујни системи који су довољно моћни да изазову мећаве обично се формирају када се млазни ток спусти далеко на југ, дозвољавајући хладном, сувом поларном ваздуху са севера да се сукоби са топлим, влажним ваздухом који се креће са југа.[6][7]
Када се хладан, влажан ваздух из Тихог океана креће на исток ка Стеновитим планинама и Великим равницама, а топлији, влажни ваздух крене северно од Мексичког залива, све што је потребно је кретање хладног поларног ваздуха који се креће на југ и формира потенцијалну мећаву. услови који се могу простирати од Тексашког Панхендла до Великих језера и средњег запада . Мећава се такође може формирати када се хладни фронт и топли фронт помешају и мећава се формира на граничној линији.
Други олујни систем се јавља када се хладно језгро ниско изнад области Хадсоновог залива у Канади помери ка југу преко југоисточне Канаде, Великих језера и Нове Енглеске. Када се хладни фронт који се брзо креће судари са топлијим ваздухом који долази на север из Мексичког залива, јављају се јаки површински ветрови, значајна адвекција хладног ваздуха и обимне зимске падавине.
Системи ниског притиска који се крећу са Стеновитих планина на Велике равнице, широку равну земљу, већи део прекривених преријама, степама и травњацима, могу изазвати грмљавину и кишу на југу и јаке снегове и јаке ветрове на северу. Са мало дрвећа или других препрека за смањење ветра и дувања, овај део земље је посебно осетљив на мећаве са веома ниским температурама и условима бељења. У правом белилу нема видљивог хоризонта. Људи се могу изгубити у сопственим двориштима, када су врата само 3 м далеко, и морали би да напипају свој пут назад. Возачи морају да зауставе своје аутомобиле где се налазе, јер је пут немогуће видети.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Blizzard at the US National Weather Service glossary”. Weather.gov. 2009-06-25. Приступљено 2012-08-18.
- ^ „Blizzards”. www.ussartf.org. Приступљено 11. 5. 2018.
- ^ а б "Blizzard" Encyclopædia Britannica Online retrieved 17 March 2012
- ^ „Blizzard definition, Weather Words, Australian Government Bureau of Meteorology”. Bom.gov.au. Приступљено 2012-08-18.
- ^ Entry for Blizzard. Oxford English Dictionary.
- ^ „Blizzards”. www.ussartf.org. Приступљено 11. 5. 2018.
- ^ weather.com - Storm Encyclopedia Архивирано фебруар 11, 2013 на сајту Wayback Machine
Литература
[уреди | уреди извор]- Дуцић, Владан и Анђелковић, Горан (2007): Климатологија - практикум, Географски факултет, Београд
- Veale, Lucy; G. Endfield; J. owen (2018). „The 'Great Snow' of winter 1614/1615 in England”. Weather. 31 (1): 3—9. Bibcode:2018Wthr...73....3V. doi:10.1002/wea.3198 .
- Sabbatelli, Tanja Dallafior Michèle Lai Tom. „European Windstorm: The Name Game | The RMS Blog” (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-16.
- Martínez-Alvarado, Oscar; Suzanne L Gray; Jennifer L Catto; Peter A Clark (10. 5. 2012). „Sting jets in intense winter North-Atlantic windstorms”. Environmental Research Letters. 7 (2): 024014. Bibcode:2012ERL.....7b4014M. doi:10.1088/1748-9326/7/2/024014 .
- Hewson, Tim D.; Neu, URS (2015-01-01). „Cyclones, windstorms and the IMILAST project”. Tellus A. 67 (1): 27128. Bibcode:2015TellA..6727128H. doi:10.3402/tellusa.v67.27128 .
- „Direct losses from weather disasters” (на језику: енглески). European Environment Agency. Приступљено 2020-02-16.
- Magnusdottir, Gudrun; Clara Deser; R. Saravanan (2004). „The Effects of North Atlantic SST and Sea Ice Anomalies on the Winter Circulation in CCM3. Part I: Main Features and Storm Track Characteristics of the Response”. Journal of Climate. 17 (5): 857—876. Bibcode:2004JCli...17..857M. S2CID 18235556. doi:10.1175/1520-0442(2004)017<0857:TEONAS>2.0.CO;2.
- Donat, Markus G. (март 2010). „European wind storms, related loss potentials and changes in multi-model climate simulations” (PDF). Dissertation, FU Berlin. Приступљено 19. 2. 2012.
- Hanley, John; Caballero, Rodrigo (новембар 2012). „The role of large-scale atmospheric flow and Rossby wave breaking in the evolution of extreme windstorms over Europe” (PDF). Geophysical Research Letters. 39 (21): L21708. Bibcode:2012GeoRL..3921708H. doi:10.1029/2012GL053408 . Приступљено 27. 12. 2012.
- „Impact of North Atlantic Oscillation on European Windstorms” (PDF). Willis Research Network. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 03. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2012.
- Messori, Gabriele; Caballero, Rodrigo; Gaetani, Marco (2016-06-28). „On cold spells in North America and storminess in western Europe: Cold Spells and Storminess”. Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 43 (12): 6620—6628. S2CID 132347732. doi:10.1002/2016GL069392.
- De Luca, P.; Messori, G.; Pons, F. M. E.; Faranda, D. (април 2020). „Dynamical systems theory sheds new light on compound climate extremes in Europe and Eastern North America”. Quarterly Journal of the Royal Meteorological Society (на језику: енглески). 146 (729): 1636—1650. ISSN 0035-9009. S2CID 210625859. doi:10.1002/qj.3757.
- Leeding, Richard; Riboldi, Jacopo; Messori, Gabriele (2023-03-01). „On Pan-Atlantic cold, wet and windy compound extremes”. Weather and Climate Extremes (на језику: енглески). 39: 100524. ISSN 2212-0947. doi:10.1016/j.wace.2022.100524.
- Messori, Gabriele; Faranda, Davide (2023-04-16). „On the Systematic Occurrence of Compound Cold Spells in North America and Wet or Windy Extremes in Europe”. Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 50 (7): e2022GL101008. ISSN 0094-8276. doi:10.1029/2022GL101008.
- AIR Worldwide: European Windstorms: Implications of Storm Clustering on Definitions of Occurrence Losses Архивирано 23 јануар 2016 на сајту Wayback Machine
- European Windstorm Clustering Briefing Paper Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2012)
- „List of named extreme weathers in Norway”. Meteolorologisk instituut. Архивирано из оригинала 3. 1. 2008. г. Приступљено 2010-03-13.
- „How internet sensation Hurricane Bawbag helped Scotland conquer the world”. Daily Record. Scotland. 2011-12-09. Приступљено 2012-01-13.
- STEPHEN MCGINTY (2011-12-09). „Would Bawbag's proud progenitor please stand up and take a bow - Cartoon”. The Scotsman. Приступљено 2012-01-13.
- „Scots slang highlighted after country is battered by Hurricane Bawbag”. Daily Record. 10. 12. 2011. Приступљено 13. 12. 2011.
- Mr. Edward Heath, MP Bexley (7. 2. 1968). „Scotland (Storm Damage)”. Parliamentary Debates (Hansard). House of Commons. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2023)
- Ahlstrom, Dick (15. 1. 2015). „Storm-naming system yet to be put in place as Rachel peters out”. The Irish Times. Приступљено 17. 1. 2015.
- „Met Éireann plans to start naming storms from next year”. The Journal. 21. 12. 2014. Приступљено 17. 1. 2015.
- „Name our storms”. Met Office. 19. 10. 2015. Приступљено 20. 10. 2015.
- „Met Éireann and the UK Met Office release list of winter storm names”. Met Éireann. 20. 10. 2015. Приступљено 20. 10. 2015.
- „History of Naming Weather Systems”. The Free University of Berlin's Institute of Meteorology. јануар 2000. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 17. 8. 2014.
- „Geschichte der Namensvergabe” [History of Naming Weather Systems]. The Free University of Berlin's Institute of Meteorology. јануар 2000. Архивирано из оригинала 17. 8. 2014. г. Приступљено 17. 8. 2014.
- „European Cold Front 'Cooper' Sponsored by Mini”. Der Spiegel. 2012-01-31. Приступљено 2. 2. 2012.
- „European Windstorms and the North Atlantic Oscillation: Impacts, Characteristics, and Predictability”. RPI Series No. 2, Risk Prediction Initiative/Bermuda Biological Station for Research, Hamilton, Bermuda. 1999. Архивирано из оригинала 15. 8. 2010. г. Приступљено 2011-11-25.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Дигитални музеј снега Фотографије историјских мећава и снежних олуја.
- Пољопривредни алманах Листа најгорих мећава у Сједињеним Државама
- Оперативна група Сједињених Држава за потрагу и спасавање: О Близзардс
- Историјски преглед о пореклу и дефиницији речи Близзард Архивирано 2012-04-25 на сајту Wayback Machine Др Ричард Вајлд