Пређи на садржај

Azijska razvojna banka

С Википедије, слободне енциклопедије
Azijska razvojna banka
SkraćenicaADB
MotoADB se zalaže za postizanje prosperitetne, inkluzivne, otporne i održive Azije i Pacifika, istovremeno održavajući napore na iskorenjivanju ekstremnog siromaštva.
Osnovana19. decembar 1966. god.; pre 58 godina (1966-12-19)
Datum osnivanja19. decembar 1966. god.; pre 58 godina (1966-12-19)
TipMultilateralna razvojna banka
Pravni statusSporazum
NamenaDruštveni i ekonomski razvoj
SedišteOrtigas Center
Mandalujong, Metro Manila, Filipini
Područje delovanjaAzija-Pacifik
Članovi68 zemalja
PredsednikMasacugu Asakava (od 17. januara 2020)[1]
Glavni organUpravni odbor[2]
Broj zaposlenih3.092[3]
Veb-sajtwww.adb.org
Zemlje članice Azijske razvojne banke
  Izvan regiona
  Azijsko-Pacifički region

Azijska razvojna banka (engl. Asian Development Bank, ADB) je regionalna razvojna banka osnovana 19. decembra 1966,[4] sa sedištem u Ortigas centru koji se nalazi u gradu Mandalujong, Metro Manila, Filipini. Kompanija takođe održava 31 terensku kancelariju širom sveta[5] za promociju socijalnog i ekonomskog razvoja u Aziji. Banka prima članove Ekonomske i socijalne komisije Ujedinjenih nacija za Aziju i Tihi okean (engl. United Nations Economic and Social Commission for Asia and the Pacific - UNESCAP, ranije Ekonomska komisija za Aziju i Daleki Istok ili ECAFE) i neregionalne razvijene zemlje.[6] Od 31 člana po osnivanju, ADB sada ima 68 članova.

ADB je organizovana po uzoru na Svetsku banku i ima sličan ponderisani sistem glasanja, gde se glasovi dele proporcionalno upisima kapitala članova. ADB objavljuje godišnji izveštaj koji rezimira njeno poslovanje, budžet i druge materijale ya uvid javnosti.[7] Program stipendiranja ADB-Japan (ADB-JSP) godišnje upiše oko 300 studenata u akademske institucije smeštene u 10 zemalja regiona. Po završetku svojih studijskih programa, od naučnika se očekuje da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju svojih matičnih zemalja.[8] ADB je zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija.[9]

Prema podacima od 31. decembra 2018. Japan i Sjedinjene Države drže najveći udeo u akcijama od 15,571%. Kina drži 6,429%, Indija 6,317%, a Australija 5,773%.[10]

Organizaciona struktura

[уреди | уреди извор]
Predsednik Rodrigo Duterte pozira za fotografiju sa predsednikom ADB-a Takehikom Nakaom i drugim zvaničnicima ADB-a tokom 51. godišnjeg sastanka ADB-a u Ortigas Centru, Mandalujong Siti, Filipini 5. maja 2018.

Najviše telo banke za donošenje odluka je Odbor guvernera, sastavljen od po jednog predstavnika iz svake države članice. Odbor guvernera, između ostalog, bira između sebe dvanaest članova Odbora direktora i njihove zamenike. Osam od dvanaest članova potiču od regionalnih (azijsko-pacifičkih) članova, dok ostali potiču od neregionalnih članova.[11]

Odbor guvernera takođe bira predsednika banke, koji je predsedavajući Odbora direktora i upravlja ADB-om. Predsednik ima mandat od pet godina i može biti ponovo izabran. Tradicionalno, i pošto je Japan jedan od najvećih akcionara banke, predsednik je uvek bio Japanac.

Trenutni predsednik je Masacugu Asakava. Nasledio je Takehiko Nakao 17. januara 2020,[12] koji je nasledio Haruhika Kurodu 2013.[13]

Sedište banke je na adresi 6 ADB Avenue, Mandalujong, Metro Manila, Filipini,[14][15] i ima 31 terensku kancelariju u Aziji i Tihom okeanu i predstavništva u Vašingtonu, Frankfurtu, Tokiju i Sidneju. Banka zapošljava oko 3.000 ljudi, što predstavlja 60 od njenih 68 članova.[16]

Spisak predsednika

[уреди | уреди извор]
Ime Datum Nacionalnost
Takeši Vatanabe 1966–1972  Japanska
Širo Ajnoue 1972–1976  Japanese
Taroiči Jošida 1976–1981  Japanska
Masao Fudžioka 1981–1989  Japanska
Kimimasa Tarumizu 1989–1993  Japanska
Micuo Sato 1993–1999  Japanska
Tadao Čino 1999–2005  Japanska
Haruhiko Kuroda 2005–2013  Japanska
Takehiko Nakao 2013–2020  Japanska
Masacugu Asakava (*) 2020–sadašnjost  Japanska

(*) Od 17. januara 2020. Masacugu Asakava je predsednik ADB-a.[17]

Najveće zemlje i regioni po upisanom kapitalu i glasačkoj moći

[уреди | уреди извор]

Sledeća tabela sadrži iznose za 20 najvećih zemalja prema upisanom kapitalu i glasačkoj moći u Azijskoj razvojnoj banci prema podacima iz decembra 2018. godine.[18]

Dvadeset najvećih zemalja i regiona po upisanom kapitalu i glasačkoj moći u Azijskoj razvojnoj banci
Rang Zemlja Upisani kapital
(% totala)		 Moć glasanja
(% totala)
Svet 100,000 100,000
1  Japan 15,571 12,756
1  SAD 15,571 12,756
3  Kina 6,429 5,442
4  Indija 6,317 5,352
5  Australija 5,773 4,917
6  Indonezija 5,434 4,646
7  Kanada 5,219 4,474
8  Južna Koreja 5,026 4,320
9  Nemačka 4,316 3,752
10  Malezija 2,717 2,472
11  Filipini 2,377 2,200
12  Francuska 2,322 2,156
13  Pakistan 2,174 2,037
14  Velika Britanija 2,038 1,929
15  Italija 1,803 1,741
16  Novi Zeland 1,532 1,524
17  Tajland 1,358 1,385
18  Tajvan 1,087 1,168
19  Holandija 1,023 1,117
20  Bangladeš 1,019 1,114

Članovi

[уреди | уреди извор]
Azijska razvojna banka – Distribucija zemalja članica[19]
  Spoljni regioni
  Azijsko-pacifički region razvijenih članica
  Članice koje su prevazišle potrebu za pomoći, Grupa-D
  Finansiranje sa redovnim kapitalnim resursima (OCR), Grupa-C
  Kombinovano finansiranje OCR-a i ADF-a, Grupa-B
  Finansiranje Azijskog fonda za razvoj (ADF), Grupa-A

ADB ima 68 članova (zaključno sa 23. martom 2019): 49 članova iz azijskog i pacifičkog regiona, 19 članova iz ostalih regiona.[20] Godina nakon imena člana označava godinu članstva. Kada neka država odluči da prestane da bude članica, Banka organizuje otkup akcija te zemlje od strane Banke, kao deo poravnanja računa sa tom državom u skladu sa odredbama stava 3. i 4. člana 43.[21]

Regionalni članovi Datum pristupanja
 Afganistan 1966
 Australija
 Kambodža
 Indija
 Indonezija
 Japan
 Laos[22]
 Malezija
   Nepal
 Novi Zeland
 Pakistan
 Filipini
 Samoa
 Singapur
 Južna Koreja
 Šri Lanka
 Tajvan (ka Tajpej, Kina)[23][24]
 Tajland
 Vijetnam[25]
 Hongkong[26] 1969
 Fidži 1970
 Papua Nova Gvineja
 Tonga 1972
 Burma
 Solomonska Ostrva
 Kiribati 1974
 Kukova Ostrva 1976
 Maldivi 1978
 Vanuatu 1981
 Bangladeš 1973
 Butan 1982
 Kina 1986
 Savezne Države Mikronezije 1990
 Maršalska Ostrva
 Mongolija 1991
 Nauru
 Tuvalu 1993
 Kazakhstan 1994
 Kirgistan
 Uzbekistan 1995
 Tadžikistan 1998
 Azerbejdžan 1999
 Turkmenistan 2000
 Timor-Leste 2002
 Palau 2003
 Jermenija 2005
 Brunej 2006
 Gruzija 2007
 Nijue 2019
Neregionalni članovi Datum pristupanja
 Austrija 1966
 Belgija
 Kanada
 Danska
 Finska
 Nemačka[27]
 Italija
 Holandija
 Norveška
 Švedska
 Ujedinjeno Kraljevstvo
 Sjedinjene Države
 Švajcarska 1967
 Francuska 1970
 Španija 1986
 Turska 1991
 Portugalija 2002
 Luksemburg 2003
 Irska 2006

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Masatsugu Asakawa Elected ADB President”. 2. 12. 2019. 
  2. ^ About: Management, adb.org.
  3. ^ „ADB Annual Report 2016”. Asian Development Bank. 
  4. ^ „ADB History”. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  5. ^ „Departments and Offices”. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  6. ^ Ming, Wan (1995). „Japan and the Asian Development Bank”. Pacific Affairs. University of British Columbia. 68 (4): 509—528. JSTOR 2761274. doi:10.2307/2761274. Архивирано из оригинала 2011-08-07. г. 
  7. ^ Anonymous. „ADB Annual Reports”. Asian Development Bank. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  8. ^ „Scholarship Program: List of Academic Institutions”. Asian Development Bank. 12. 10. 2017. 
  9. ^ „Intergovernmental Organizations”. www.un.org. 
  10. ^ „Shareholders” (PDF). Asian Development Bank. adb.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-08-03. г. Приступљено 2015-11-26. 
  11. ^ „Board of Directors”. Asian Development Bank. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  12. ^ Bank, Asian Development (2020-01-17). „New ADB President Masatsugu Asakawa Assumes Office”. Asian Development Bank (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-24. 
  13. ^ „New ADB President Takehiko Nakao Assumes Office”. Asian Development Bank. 
  14. ^ "Contacts." (Archive) Asian Development Bank. Retrieved on April 21, 2015. "6 ADB Avenue, Mandaluyong City 1550, Philippines"
  15. ^ "Contacts: How to Visit ADB." (Archive) Asian Development Bank. Retrieved on April 21, 2015.
  16. ^ „Key Facts”. Asian Development Bank. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  17. ^ ADB, 'New ADB President Masatsugu Asakawa Assumes Office', News Release, 17 January 2020.
  18. ^ „Members, Capital Stock, and Voting Power” (PDF). adb.org. децембар 2018. 
  19. ^ „A Graduation Policy for the Bank's DMCs”. Asian Development Bank. 
  20. ^ „Members”. Asian Development Bank. 
  21. ^ Agreement Establishing the Asian Development Bank. Asian Development Bank. Приступљено 2007-12-10. 
  22. ^ Joined as Kingdom of Laos, succeeded by Lao PDR in 1975
  23. ^ „Asian Development Bank and Taipei,China: Fact Sheet”. Asian Development Bank. 
  24. ^ Joined as Republic of China representing not only Taiwan Area, but also nominally Mainland China until 1986. However, its share of Bank capital was based on the size of Taiwan's capital, unlike the World Bank and IMF where the government in Taiwan had had a share. The representation was succeeded by China in 1986. However, the ROC was allowed to retain its membership, but under the name of Taipei,China (space deliberately omitted after the comma) — a name it protests. Uniquely, this allows both sides of the Taiwan Straits to be represented at the institution.
  25. ^ Formerly South Vietnam until 1975
  26. ^ Joined as "British Hong Kong", not "Hong Kong SAR"
  27. ^ Founding member; joined as West Germany.

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Huang, P.W. 1975. The Asian Development Bank: Diplomacy and Development in Asia. New York, NY: Vantage Press.
  • Krishnamurti, R. 1977. ADB: The Seeding Days. Manila: Asian Development Bank.
  • McCawley, Peter. 2017. Banking on the Future of Asia and the Pacific: 50 Years of the Asian Development Bank. Manila: Asian Development Bank, ISBN 978-92-9257-791-9 (print), ISBN 978-92-9257-792-6 (e-ISBN), ISBN 978-4-326-50451-0 (Japanese language edition).
  • Watanabe, Takeshi. 1977 (reprinted 2010). Towards a New Asia. Manila: Asian Development Bank.
  • Wihtol, Robert. 1988. The Asian Development Bank and Rural Development: Policy and Practice. Hampshire, UK: Macmillan Press.
  • Wilson, Dick. 1997. A Bank for Half the World: The Story of the Asian Development Bank, 1966-1986. Manila: Asian Development Bank.
  • Yasutomo, D.T. 1983. Japan and the Asian Development Bank. New York, NY: Praeger.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Azijska_razvojna_banka&oldid=28844364”