Пређи на садржај

AMOLED

С Википедије, слободне енциклопедије
Увеличана фотографија AMOLED екрана на Nexus One смартфону користећи RGBG систем PenTile matrix породице

AMOLED (активна матрица органских светлосних диода) је технологија екрана коришћена на паметним сатовима, мобилним уређајума, лаптоповима, и телевизорима. OLED је специјални тип танког филма дисплеј технологије у којој се органска једињења светлећег материјала, и активна матрица односе на технологију иза адресирања пиксела.

Од 2008, AMOLED технологија коришћена је на мобилним телефонима и дигиталним камерама,[1] и напредовала у штедљиву, јефтину и велику (на пример 40-инчне) апликације.[2][3][4]

Шема активне матрице OLED дисплеја

AMOLED дисплеј састоји се од активне матрице OLED пиксела на електричној активацији која је допонована или интегрисана на TFT поретку, који функционише као низ прекидача за контролу тока струје за сваки пиксел.[5]

Типично, овај ток једносмерне струје контролисан је од стране бар два ТФТ-а на сваком пикселу, са једним ТФТ-ом за покретање и заустављање пуњења кондензатора и други за обезбеђивање напона на нивоу потребном да се обезбеди константо напајање пиксела, чиме се елиминише потреба веома високе струје потребне за пасивну матрицу ОЛЕД операција.[6]

Технологија ТФТ штампаних плоча је пресудна за израду AMOLED дисплеја. У AMOLED технологији имамо две примарне ТФТ технологије штаманих плоча, полисиликон (poly-Si) и аморфни силицијум (a-Si) се тренутно користе нудећи могућност производње плоча са активном матрицом на ниским температурама (испод 150°C).[7]

Даљи развој

[уреди | уреди извор]

Произвођачи су развили in-cell панеле на додир, интегрисајући производњу капацитивних сензора у AMOLED модул производног процеса. Samsung је своју верзију AMOLED екрана назвао "Super AMOLED". Истраживачи у DuPont користе софтвер за израчунавање динамике флуида за оптимизацију обложених процеса за ново решење AMOLED дисплеј технологија која је конкурентна у цени и перформансама са постојећом технологијом за таложење хемијских пара. Користећи прилагођено моделирање и аналитички приступ, Samsung је развио кратку и далекосежну контролу дебљине филма и равномерност која је комерцијално употребљива на великим стаклима.[8]

Поређење са другим технологијама

[уреди | уреди извор]

AMOLED дисплеј пружа већу брзину освежавања од пасивне матрице, често смањивајући време одговора на мање од милисекунде, и користи значајно мање енергије.[9] Ова предност чини активне матрице ОЛЕД-а одговарајућим за портабилне уређаје, којима је потрошња енергије критична за трајање батерије.

Количина енергије коју дисплеј користи значајно варира у зависности од боје и осветљења. За пример, један QVGA OLED дисплеј троши 0.3 вата за приказивање белог текста на црној позадини, али више од 0.7 вати за приказивање црног текста на белој позадини, док LCD користи 0.35 вати без обзира шта је приказано на екану.[10] Пошто се црни пиксели гасе, AMOLED такође има контраст који је значајно бољи од LCD.

AMOLED дисплеји су лошији за коришћење на директној сунчевој светлости у поређењу са LCDом због смањеног максималног осветљења.[11] Samsung-ова Super AMOLED технологија сврстава овај проблем по смањењу величине размака између слојева екрана.[12][13] PenTile технологија се често користи за екране високе резолуције док захтева мање подпиксела него што је потребно, што доводи до смањења оштрине него на non-pentile дисплејима исте резолуције.

Органски материјали коришћени на AMOLED дисплејима су веома склони деградацији током кратког временског периода, што доводи до промене боје док једна боја бледи брже од друге.[14][15]

Од 2010, потреба за AMOLED екранима је била висока и током нестанка залиха Samsung-ових дисплеја, неки модели HTC-ових смартфона су измењени за коришћење LCD дисплеја новијих генерација из Samsung-Sony-јевих заједничких улагања у С-LCD у будућности.[16]

Водећи паметни телефони продати од децембра 2011 користе или Super AMOLED или IPS panel premium LCD. Super AMOLED дисплеји као што су на Galaxy Nexus-у или Samsung Galaxy S III телефону често су упоређивани са IPS panel premium LCD-има, као и на iPhone 4S, HTC One X, and Nexus 4.[17][18][19] На пример, према ABI Research програму AMOLED дисплеј из Motorola Moto X користи само 92 милиампера током високе осветљености и 68 милиампера током затамљивања.[20] Са друге стране, са IPS стопа приноса AMOLED екрана је ниска, а цена такође већа.

Комерцијални услови

[уреди | уреди извор]

Super AMOLED је термин за AMOLED дисплеј са интегрисаном дигитализацијом: слој који детектује додир је интегрисан у екран, чешће него пресвучен са врха. Према Samsung-у, Super AMOLED одбија петину сунчеве светлости у поређењу са првом генерацијом AMOLED-а.[21][22] Технологија дисплеја остаје непромењена. Super AMOLED је део Pentile породице матрица, понекад названи SAMOLED.

За Samsung Galaxy S III, који се вратио на Super AMOLED уместо pixelation-free conventional RGB (non-PenTile) Super AMOLED Plus од његових претходника Samsung Galaxy S II, већи екран S III телефона саветује кориснике да држе телефон даље од лица како би избегли PenTile ефекат.[23]

Super АMOLED Advanced

[уреди | уреди извор]

Super AMOLED advanced је термин коришћен од стране Motorola за описивање светлијег дисплеја од Super AMOLED екрана, али и високе резолуције — qHD or 960 × 540 за Super AMOLED Advanced од WVGA or 800 × 480 за Super AMOLED и 25% више ефикасности. Super AMOLED Advanced са PenTile, који изоштрава подпикселе између подпиксела како би се добила већа резолуција екрана, али ово дооди до смањења квалитета Овај тип дисплеја коришћен је на Motorola Droid RAZR и HTC One S.[24] This display type is used on the Motorola Droid RAZR and HTC One S.[25]

Super AMOLED Plus

[уреди | уреди извор]

Samsung Galaxy S II, са Super AMOLED Plus екраном Super AMOLED Plus, пренствено представљен на Samsung Galaxy S II и Samsung Droid Charge смартфонима, Samsung -ов PenTile RGBG pixel matrix (2 subpixels) коришћен на Super AMOLED дислејевима је замењен традиционалним RGB RGB (3 подпиксела) који се обично користе на LCD дисплејевима. Овај AMOLED је светлији и има боље искоришћење енергије од Super AMOLED дисплеји[26] даје оштрију слику због повећаног броја подпиксела. У поређењу са AMOLED и Super AMOLED дислејевима они имају боље искоришћење енергије и боље осветљење.[18]

Galaxy Note II представљање подпиксела, базирано на 400X слици Note II дисплеја[27]

The Galaxy Nexus, са HD Super AMOLED екраном HD Super AMOLED је бренд из Samsung-а за (>1280×720) Super AMOLED дисплеје високе резолуције. Први уређај који га је користио је био Samsung Galaxy Note. Galaxy Nexus и Galaxy S III оба користе HD Super AMOLED са PenTile RGBG-матрицом (2 подпиксела/пиксел), док Galaxy Note II користи RBG матрицу (3 подпиксела/пиксел) али не у стандардном уређењу од 3 траке.[27][28]

HD Super AMOLED Plus

[уреди | уреди извор]

Варијанта Samsung Galaxy S3 која користи Tizen OS 1 је упоређена користећи non-pentile HD Super AMOLED Plus екран у 2012.[29]

Full HD Super AMOLED

[уреди | уреди извор]

Као на Samsung Galaxy S4 и Samsung Galaxy Note 3, овај дисплеј има 1920x1080 резолуцију познатију као 1080p. Она има шити спектар боја од било ког дисплеја до 97% Adobe RGB color space, што га чини екраном широког спектра боја.[30][31]

Quad HD Super AMOLED

[уреди | уреди извор]

Quad HD Super AMOLED технологија је првобитно коришћена у AU Optronics у априлу 2014.[32] Када је AU Optronics избацио њихов телефон који користи Quad HD Super AMOLED екран, друге компаније сличне Samsung-у избацују телефоне које користе технологије као што су Samsung Galaxy Note 5 Broadband LTE-A и Samsung Galaxy S6 и S7.

Напредак

[уреди | уреди извор]
The Galaxy Nexus, са HD Super AMOLED екраном

Дисплеји изложени од 2011 до 2013 од стране Samsung компаније показали су флексибилан, тродимезионалан , несаломив и транспарентан Super AMOLED Plus дисплеј који користи веома високу резолуцију на различитим величинама телефона. Ови необјављени прототипи користе полимер без потребе за стакленом заштитом, металном задњим делом и додирном матрицом, спајајућу их у један слој .

За сада, Samsung планира коришћење нових дисплеја као што је Youm.

Такође се планирају тродимензионални стереоскопски екрани који користе праћење ока да би обезбедили пуну резолуцију тродимензионалне слике.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Маркетиншки уређаји који користе AMOLED укључују:

Паметне сатове
Телефоне
Таблети
Портабилне музичке уређаје
Играчке конзоле
Уређаје за продукцију
Дигиталне камере[34][35]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lee, Hyunkoo; Park, Insun; Kwak, Jeonghun; Yoon, Do Y.; Kallmann, Changhee Lee (2010). „Improvement of electron injection in inverted bottom-emission blue phosphorescent organic light emitting diodes using zinc oxide nanoparticles”. Applied Physics Letters. 96: 153306. doi:10.1063/1.3400224. 
  2. ^ Kim, Yang Wan; Kwak, Won Kyu; Lee, Jae Yong; Choi, Wong Sik; Lee, Ki Yong; Kim, Sung Chul; Yoo, Eui Jin (2009). „40 Inch FHD AM-OLED Display with IR Drop Compensation Pixel Circuit”. SID Symposium Digest of Technical Papers. 40: 85. doi:10.1889/1.3256930. 
  3. ^ Lee, Myung Ho; Seop, Song Myoung; Kim, Jong Soo; Hwang, Jung Ho; Shin, Hye Jin; Cho, Sang Kyun; Min, Kyoung Wook; Kwak, Won Kyu; Jung, Sun I.; Kim, Chang Soo; Choi, Woong Sik; Kim, Sung Cheol; Yoo, Eu Jin (2009). „Development of 31-Inch Full-HD AMOLED TV Using LTPS-TFT and RGB FMM”. SID Symposium Digest of Technical Papers. 40: 802. doi:10.1889/1.3256911. 
  4. ^ Hamer, John W.; Arnold, Andrew D.; Boroson, Michael L.; Itoh, Masahiro; Hatwar, Tukaram K.; Helber, Margaret J.; Miwa, Koichi; Levey, Charles I.; Long, Michael; Ludwicki, John E.; Scheirer, David C.; Spindler, Jeffrey P.; Van Slyke, Steven A. (2008). „System design for a wide-color-gamut TV-sized AMOLED display”. Journal of the Society for Information Display. 16: 3. doi:10.1889/1.2835033. 
  5. ^ „Introduction to OLED Displays – Design Guide for Active Matrix OLED (AMOLED) Displays” (PDF). 4D Systems. 22. 5. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2010. г. Приступљено 6. 9. 2010. 
  6. ^ Lin, Chih-Lung; Chen, Yung-Chih. „A Novel LTPS-TFT Pixel Circuit Compensating for TFT Threshold-Voltage Shift and OLED Degradation for AMOLED”. IEEE Electron Device Letters. 28: 129. doi:10.1109/LED.2006.889523. 
  7. ^ Sarma, Kalluri R.; Chanley, Charles; Dodd, Sonia R.; Roush, Jared; Schmidt, John; Srdanov, Gordana; Stevenson, Matthew; Wessel, Ralf; Innocenzo, Jeffrey; Yu, Gang; O'Regan, Marie B.; MacDonald, W. A.; Eveson, R.; Long, Ke; Gleskova, Helena; Wagner, Sigurd; Sturm, James C. (2003). „Active-matrix OLED using 150°C a-Si TFT backplane built on flexible plastic substrate (Proceedings Paper)”. SPIE Proceedings. 5080: 180. doi:10.1117/12.497638.  „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 6. 2011. г. Приступљено 6. 9. 2010. 
  8. ^ Reid Chesterfield, Andrew Johnson, Charlie Lang, Matthew Stainer, and Jonathan Ziebarth, "Solution-Coating Technology for AMOLED Displays Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2011)", Information Display Magazine, January 2011.
  9. ^ Suyko, Alan. "Oleds Ready For The Mainstream." Electronics News (2009): 20. Associates Programs Source Plus. Web. 9 Dec. 2011.
  10. ^ Dong, Mian; Choi, Y.-S.K; Zhong, Lin (2009). „Power modeling of graphical user interfaces on OLED displays”. Design Automation Conference, 2009. DAC '09. 46th ACM/IEEE. IEEE: 652—657. 
  11. ^ Tim CarmodyEmail Author. „How Super AMOLED displays work”. Wired.com. Приступљено 10. 10. 2012. 
  12. ^ „What Are The Benefits Of Using The Super AMOLED Display In My SGH-t959 (Vibrant) Phone?”. Samsung. 15. 7. 2010. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  13. ^ „Big is beautiful”. The Age. 12. 8. 2010. Архивирано из оригинала 29. 08. 2010. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  14. ^ Ashtiani, Shahin J.; Reza Chaji, G.; Nathan, Arokia. „AMOLED Pixel Circuit With Electronic Compensation of Luminance Degradation”. Journal of Display Technology. 38: 36. doi:10.1109/JDT.2006.890711. 
  15. ^ US 7352345, Chun-huai Li, "Driving apparatus and method for light emitting diode display", issued 1. 4. 2008 
  16. ^ [1] Construction of new production facilities in 2011 was expected to increase the production of AMOLED screens to cope with demand.
  17. ^ AMOLED vs LCD | Digital Trends
  18. ^ а б Smartphone screens explained: display types, resolutions and more - AndroidPIT
  19. ^ Nexus 4 Review: Not Exactly Perfect, But Close Enough For Me | TechCrunch
  20. ^ Google/Motorola Mobility Display a Bright Efficient Future, ABI Research
  21. ^ „Samsung Smartphones | Technology”. Samsung.com. 6. 1. 2012. Архивирано из оригинала 27. 06. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  22. ^ „Super AMOLED”. Oled-info.com. Приступљено 10. 10. 2012. 
  23. ^ Sakr, Sharif (25. 3. 2012). „Samsung Galaxy S III review”. Engadget. Приступљено 6. 2. 2013. 
  24. ^ „Super AMOLED Advanced.”. Приступљено 24. 3. 2014. 
  25. ^ „DROID RAZR – Thinnest 4G LTE Android Smartphone – Motorola Mobility LLC. USA”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 27. 11. 2012. 
  26. ^ „http://www.oled-info.com/super-amoled-plus”. OLED-Info. Приступљено 23. 8. 2011.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  27. ^ а б „Galaxy Note 2: Display hat keine PenTile-Matrix | BestBoyZ”. Bestboyz.de. 30. 8. 2012. Приступљено 10. 10. 2012. 
  28. ^ „Galaxy Nexus – Android 4. 0 Smartphone – SAMSUNG UK – OVERVIEW”. Samsung.com. Архивирано из оригинала 02. 11. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  29. ^ WiFi Alliance certificate teases Tizen flavored Samsung Galaxy S III
  30. ^ UL certifies Samsung's Full HD AMOLED Display - Sammy Hub
  31. ^ Galaxy S4 Display Technology Shoot-Out
  32. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2017. г. Приступљено 08. 05. 2016. 
  33. ^ „http://consumer.huawei.com/minisite/nz/huawei-watch/index.htm”. consumer.huawei.com. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2016.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  34. ^ „Samsung Renews Mirrorless NX Camera System”. photographylife.com. Приступљено 15. 7. 2016. 
  35. ^ „specification nx100 -samsung” (PDF). Samsung Electronics Co., Ltd. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 08. 2016. г. Приступљено 15 .7. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Спољашне везе

[уреди | уреди извор]