Пређи на садржај

2К6 Луна

С Википедије, слободне енциклопедије
2К6 Луна

2К6 Луна са ракетама 3Р9
2К6 Луна са ракетама 3Р9

Основне карактеристике
Земља порекла  СССР
Намена ракетна артиљерија
Произвођач Московски институт топлотне технологије, Централни научно истраживачки институт
Почетак производње 1960
Уведен у употребу 1960
Повучен из употребе 1982
Први корисник Црвена армија
Брзина на путу 44 km/h
Брзина ван пута 10,2 km/h
Досег 45 km са ракетама 3Р9 km
Димензије и маса
Дужина 7,63 m
Ширина 3,15 m
Висина 3,4 m
Опрема
Главно наоружање возило ПТ-76 са са једном лансирном рампом и балистичком ракетама 3Р9 и 3Р10
Споредно наоружање самоходни пуњач ракета
Оклоп 7,62 mm mm
Мотор дизел-мотор В-6
Снага (КС) 240 КС
Посада
Посада 5

2К6 Луна je (руски. 2К6 Луна, српски: месец) је совјетска тактичка балистичка ракета. Користи невођене ракете са погоном на течно гориво, са које се током лета стабилизују путем ротације. У руској војсци према ГРАУ индексу означава се као "2К6". Према НАТО класификацији носи ознаке FROG-3 ( када носи ракету 3Р9)и FROG-5 (када носи ракету 3Р10) . Она је 1965. године замењена далеко успешнијим моделом 9К52 Луна-М, која је на западу познатија под ознаком FROG-7.

Историја развоја

[уреди | уреди извор]

Систем Луна развијен је у Московски институт топлотне технике 1953. године под руководством Н. П. Мазурова. Луна је дизајнирана по узору на раније моделе 2К1 Марс и 2К4 Филин. Док је Московски институт за топлотнр технологије био задужен за израду ракета, пројектовање и израда лансерних и возила за транспорт и пуњење ракетама био је поверен Централном научно истраживачком институту. Првобитни назив система био је С-125А "Пион".[1]Током 1957. Године прототипи лансирног возила (СПУ С-123А на Об'јект 160 шасији) и возило за пуњење (ТЗМ С-124А он Об'јект 161 шасији) и ракета 3Р5 били су спремни за испитивања. Извезени су ради пробе на ракетни погон Капустин Јар и Трансбајкалки војни дистрикт. Као резултат испитивања, одлучено је је да се одустане од ТЗМ-а, и да се побољша дизајн на лансирном возилу СПУ. То је довело до развоја ракета 3Р9 и 3Р10. Одлука да се крене са серијском производњом донета је 29. децембра 1959. године. Првих 5 система било је готово у јануару 1960. године, након чега су изведена испитивања од стране државних органа, после чега је овај систем март исте године и уврштен у наоружање совјетске војске. Систем Луна ушао је у наоружање совјетске војске 1960. године и налазио се у употреби све до 1982. године.[2] Од 1960. До 1964. Године укупно је произведено 432 система у варијанти СПУ 2П16. Само у првој години, произведено је 80 лансирних возила и 365 ракета.[1]

Карактеристике система

[уреди | уреди извор]

Лансирни комплекс се састоји од[2]

  • лансирног возила СПУ 2П16 (Об'јект 160) базирано на модификованој шасији совјетског тенка ПТ-76Б опремљено са повратним ваљцима и лансирним шинама, механизмом за подизање, стабилизаторима и прикључком за генератор. Тежина са пројектилом износила је 18t.
  • Ракета 3Р9 са конвенционалном високоексплозивном бојевом главом 3Н15 домета од 12. До 44,6 km
  • Ракета 3Р10 са 400kg тешком нуклеарном бојевом главом 3Н14 са дометом од 10. До 32,1 km.
  • Транспортера ракета 2У663 базираног на шасији возила ЗиЛ-157В са две ракете.
  • Возила 2У662 за транспорт и складиштење нуклеарних бојевих глава.
  • Покретни кран АДК К52(на возилу МАЗ-502), АДК К61(на МАЗ-200) или 9Т31 (на Урал-375).
  • Комплет опреме за одржавање ПРТБ-1, 2У659 етц.
  • Командно и контролно возило ПУ2 и
  • Тренинг опрема са тренажним ракетама ПВ-65 или 3Р11 са тренажним бојевим главама 3Н16.

Било је разрађено неколико варианти лансирних возила као што су 2П21 а.к.а. Бр-226-II на ЗиЛ-134 8x8 камиону, али никада нису ступила у службу. Ознака FROG-6 је, према западним изворима[3]и НАТО кодификацији користи за означавање камиона заснованог на тренажном систему ПВ-65. Руски извори,[2] међутим тврде овај систем прототип лансирног возила Бр-226-I које се налази на шасији камиона КрАЗ-214.

Историја оперативне употребе

[уреди | уреди извор]

Луна је ушла у оперативну употребу совјетске војске 1960. године и налазила се у употреби све до 1982. године. Свака Моторизовано стрељачка и Тенковска дивизија су у свом саставу имале један батаљон са две батерије, а савака ја имала по два 2П16с.[2] Током Кубанске кризе 12 комплекса 2К6 Луна било је размештено на куби.

Корисници

[уреди | уреди извор]
На мапи су плавом бојом приказани тренутни корисницу корисници 2K6 а црвеном бивши корисници овог система

Тренутни корисници

[уреди | уреди извор]

Бивши корисници

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Solyankin, A.G.; Zheltov, I.G.; Kudryashov, K.N. (2010). Т. 3 : Отечественные бронированные машины, 1946-1965. OOO "Tsejkhgauz". стр. 530—533. ISBN 978-5-9771-0106-6. 
  2. ^ а б в г „2К6 Луна - FROG-3/4/5/6 | MilitaryRussia.Ru — отечественная военная техника (после 1945г.)”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2010. г. Приступљено 08. 06. 2016. 
  3. ^ а б в г Zaloga 2000
  4. ^ The Military Balance 2010
  5. ^ The Military Balance 1979-1980
  6. ^ Gau, Plate & Siegert 2002

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gau, Lutz-Reiner; Plate, Jürgen; Siegert, Jörg (2002). Deutsche Militärfahrzeuge - Bundeswehr und NVA. Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 978-3-613-02152-5. 
  • Zaloga, Steven J. (2000). The Scud and other Russian Ballistic Missile Vehicles. Hong Kong: Concord Publications Company. ISBN 978-962-361-675-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=2К6_Луна&oldid=27871288”