Штеточина
 |
147.jpg)
Штеточина је врста биљке или животиње која је штетна по нормални живот и функционисање човека и углавном се односи на организме који штете усевима, стоци или људима у својим домовима. У штеточине се најчешће убрајају мишеви, пацови, крпељи, буве, бубашвабе и бројни други организми. Људи су модификовали животну средину за своје потребе и нетолерантни су према другим створењима која заузимају исти простор када њихове активности негативно утичу на људске циљеве. Дакле, слон је неприговоран у свом природном станишту, али штеточина када гази усјеве.
Постоје три основне стратегије за биолошку контролу: класична (увоз), где се уводи природни непријатељ штеточина у нади да ће постићи контролу; индуктивна (аугментација), у којој се примењује велика популација природних непријатеља за брзу контролу штеточина; и инокулативно (очување), у којем се предузимају мере за одржавање природних непријатеља редовним поновним успостављањем.[1]
Пољопривредне и хортикултурне културе нападају широки спектар штеточина, а најважнији су глодари, инсекти, гриње, ваљкасти црви (нематоде) и пужеви. Штета коју чине произилази и из директне повреде коју узрокују биљкама и од индиректних посљедица гљивичних, бактеријских или вирусних инфекција које преносе. Биљке имају своју одбрану од ових напада, али они могу бити преплављени, посебно у стаништима гдје су биљке већ под стресом, или гдје су штеточине случајно уведене и не могу имати природних непријатеља. Штеточине које утичу на дрвеће су претежно инсекти, а многи од њих су такође уведени нехотице и немају природних непријатеља, а неки су пренели нове гљивичне болести са разорним резултатима.
Људи су традиционално вршили контролу штеточина у пољопривреди и шумарству употребом пестицида; међутим, постоје и друге методе, као што су механичка контрола и недавно развијене биолошке контроле.
Концепт
[уреди | уреди извор]Штеточина је свако живо биће које људи сматрају проблематичним за себе, своју имовину или животну средину.[2] Штеточине могу изазвати проблеме са усевима, здрављем људи или животиња, зградама и дивљим подручјима или већим пејзажима.[3] Старија употреба речи "штеточина" је смртоносна епидемијска болест, посебно куга. У свом најширем смислу, штеточина је конкурент човечанству.[4] Штеточине укључују биљке, патогене, бескичмењаке, кичмењаке или било који организам који штети екосистему.[3]
Животиње
[уреди | уреди извор]
Биолошка контрола штеточина
[уреди | уреди извор]
Литература
[уреди | уреди извор]- Hockings, F. D. 2014,"Pests, Diseases and Beneficials", CSIRO Publishing, Melbourne, ISBN 9781486300211
- Ordish, George (1976). The constant pest : a short history of pests and their control. P. Davies. ISBN 978-0-432-11300-4. OCLC 2276485.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Unruh, Tom R. (1993). „Biological control”. Orchard Pest Management Online, Washington State University. Архивирано из оригинала 6. 12. 2018. г. Приступљено 8. 11. 2017.
- ^ „What is a pest?”. Commonwealth of Australia: Department of Health. 1. 11. 2010. Приступљено 13. 5. 2020.[мртва веза]
- ^ а б „What Is Integrated Pest Management (IPM)? / UC Statewide IPM Program (UC IPM)”. ipm.ucanr.edu. University of California IPM. Приступљено 11. 1. 2024.
- ^ Merriam-Webster dictionary, accessed 22 August 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- UF/IFAS Pest Alert Web site - зглавкари, ваљкасти црви и биљне болести које погађају људе, стоку / кућне љубимце, пољопривредно и украсно биље.
- Flying moisture insects
- „Maps : FAO in Emergencies”. UN FAO. Приступљено 2021-07-22.
