Тисно
Тисно | |
|---|---|
 Тисно | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Општина | Општина Тисно |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.287 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 47′ 51″ С; 15° 38′ 32″ И / 43.79746644115804° С; 15.642109197810631° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 4 m |
  Тисно Тисно на карти Хрватске | |
 Тисно Тисно на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22240 Тисно |
| Позивни број | +385 22 |
| Веб-сајт | www |
Тисно (раније Тијесно) је место и средиште истоимене општине у саставу Шибенско-книнске жупаније, у северној Далмацији, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Смештено је делом на Тишњанском полуострву, а делом на острву Муртеру. Теснац (по којем је Тисно и добило име) између острва и копна широк је само 38 метара, а преко теснаца је 1832. изграђен (данас покретан) мост. Новији део Тисног изграђен је на копненом пределу Гомилица.
Тисно се налази у непосредној близини главних далматинских градова Шибеника (28 km,) Задра (56 km) и Сплита (100 km) с којима је повезан главним магистралним путем.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље се до територијалне реорганизације у Хрватској налазило у некадашњој великој општини Шибеник.
Култура
[уреди | уреди извор]Многи историјски налази доказ су насељавања овог подручја још у римско доба. Римска вила у Ивињу датира из 1. столећа наше ере.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Тишњани су, поред Бетињана, једино домицилно становништво на острву Муртеру. Према попису становништва из 2011. године, Тисно је имало 1.287 становника.[2]
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1971. | 1.570 | |
| 1981. | 1.221 | |
| 1991. | 1.431 | |
| 2001. | 1.377 | |
| 2011. | 1.287 | |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Тисно је имало 1.431 становника, следећег националног састава:
Привреда
[уреди | уреди извор]Становништво се углавном бави бави пољопривредом, али без већег профита. Главна делатност је туризам, који општини доноси највеће приходе. У заливу Макирина налази се природно купалиште са лековитим блатом. У насељу Бетина развијена је и бродоградња (са историјом дугом већ 260 година). Ту су створени и данас познати типови чамаца: гајета, леут, коћа... На Муртеру се становништво, између осталог, бави виноградарством, маслинарством, риболовом и вађењем песка и камења.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Један од претплатника на књигу Вука Стефановића Караџића Срби сви и свуда (1849) био је и жупник из Тисног, поп Јосип Рајмондић (стр. 134.).
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Тисно -
Мост у Тисном -
Поглед на Тисно с мора -
Трг у Тисном -
Поглед на острво Љутац из Тисна
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Археолошка локација Ивињ”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 28. 3. 2014.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
