Предраг Ристић
Пеђа Ристић | |
---|---|
Пуно име | Предраг Ристић |
Датум рођења | 17. јануар 1931. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 5. август 2019.88 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Предраг Пеђа Ристић (Београд, 17. јануар 1931 — Београд, 5. август 2019) био је српски архитекта и универзитетски предавач.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен у Београду 17. јануара 1931. године и крштен у цркви Светог Петра и Павла у Топчидеру 1. фебруара исте године. Отац машински инжењер Петар (1896−1974) рођен у Јагодини пореклом из Херцеговине, и Марија Табаковић (1906−1992) рођена у Араду пореклом из Билеће, по чијој лози је четврта генерација дипломираних архитеката. Деда по мајци му је архитекта Милан Табаковић. Ујак Иван Табаковић, био је чувени сликар, а ујак Ђорђе Табаковић, чувени архитекта.
Био је ожењен, имао троје одрасле деце и двојицу унука. Син Сава, архитекта, је власник грађевинског инжењеринга, са којим је сарађивао.
Преминуо је 5. августа 2019. године у Београду.[1] Сахрањен је 9. августа исте године на београдском Новом гробљу.[2]
Школовање
[уреди | уреди извор]Основну Немачко-српску школу у Београду завршио 1941, а гимназију краља Александра I 1949. године. Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова.
Докторирао са највећом могућом оценом на Универзитету у Грацу 1980. са тезом „Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског Вира“. Докторат је нострификован на Београдском Универзитету. Државни испит је положио 1979. године.
Службовање
[уреди | уреди извор]Никада није био запослен у „друштвеном сектору“, имао је статус истакнутог слободног уметника, био члан УЛУПУДС-а, и у пензији је био од 1991. године до смрти. Од 1977. је био гост-професор Универзитета у Грацу и Бечу. Био је изабран за редовног професора на Универзитету у Приштини, али му је мимо закона онемогућено да предаје. Изабран за госта професора на универзитету у „École nationale supérieure d'architecture de Paris-La Villette“ у Паризу 1999.
На Академији СПЦ за уметност и конзервацију је био професор од њеног оснивања.
Дела и награде
[уреди | уреди извор]Изложбе са предавањима
[уреди | уреди извор]Значајније изложбе са предавањима:
- „Сецесион“ галерија у Бечу 1979. 2. Грац 1969, 1974. 1981. 1984. Рим 1972. Од 1956 год сваке године 1 до 5 самосталних, групних изложби или јавних предавања. (Београд, Загреб, Љубљана, Нови Сад, Суботица, Горњи Милановац, Караташ, Неготин, Љубљана, Словењ Градец, Марибор; Опатија, Сарајево, Апатин, Бања Лука, Приштина, Париз, Рим, Торонто, Сиднеј, Подгорица)
Важнији теоретски чланци и критике
[уреди | уреди извор]Дугогодишњи или повремени сарадник-критичар часописа Књижевне новине, Књижевна реч, Дело, Поља, Галаксија, Човјек и простор, Градац, Православље, Светигора, Свети кнез Лазар, Политика, и др
Телевизија
[уреди | уреди извор]Аутор и водитељ/учесник научних ТВ серија „Свет око нас“, „Изгубљени Град“ „Сведоци Отаца“ и других бројних серија и појединачних прилога, интервјуа приказа и критика почев од 1966. године.
Најважнија дела и чланци
[уреди | уреди извор]- Теорија акустике 1956.
- Савске Таблице 1966.
- Реконструкција преисторијског насеља Лепенски Вир 1968.
- Реконструкција преисторијске архитектуре Златних Апатинских венаца 1987.
- Тафеполис 1972. (пројект савременог гробља).
- Пројект реконструкција и ревитализација Светих Арханђела код Призрена.
- Пројект ревитализације Новог Брда.
- Пројект ревитализације тврђаве Пале.
- Реконструкција Светих Арханђела и трг на Палама.
- Рекомпозиција Цркве у Мушутишту
- иа текстови о текстови другим средњевековним црквама и комплексима...
Награде
[уреди | уреди извор]- Орден Светога Саве II реда 1990,
- Прва награда принца Чарлса за пројекат црквеног дома у Бирмингему у Енглеској 1989.[3]
- Сребрна награда на међународном филмском фестивалу у зап. Берлину 1974. за научни филм,
- Прва награда за Југословенски научни ТВ филм године 1970.
- Награда за животно дело УЛУПУДС-а.
- Прва награда за радио драму РТС 1984.
- Награда „Стефан Првовенчани”, 2010.
Друштвено ангажовање
[уреди | уреди извор]Један од чланова групе коју данас зовемо Медиала, јединог српског аутентичног покрета који је основан око 1950. и траје до данас, а неки од припадника су: Леонид Шејка, Влада Величковић, Љуба Поповић, Дадо Ђурић, Вукота Вукотић, Оља Ивањицки....
Оснивач друштва „Љубитеља Саве и Дунава 1961.“ Оснивач друштва за Обнову и оживљавање Светих Арханђела код Призрена 1989. Оснивач друштва „Немачко-српске сарадње“ 1994. Седам година био председник друштва жртава комунистичког терора „Свети Ђорђе“. Није никада био члан ниједне политичке партије а био је више пута хапшен од 1946. године из политичких разлога. Оснивач еснафа „Лазар Хиландарац“ за неговање црквених мобилијара 1999.
Рестаурације
[уреди | уреди извор]- Вукова родна кућа у Тршићу 1964.
- Дом Јеврема Грујића 1964.
- Учешће у рестаураторским радовима на замку „Малборк” (Мариенбург) у Пољској 1965.
- Реконструкција фасаде и ентеријера Таковска 17 1968.
- Реконструкција фасаде и ентеријера у Господар Јевремовој.
- реконструкција и ревитализација манастира Светих Арханђела код Призрена 1989.
- Реконструкција Цркве Светог Николе у Приштини 1988.
- Реконструкција и ревитализација Новог Брда на Косову 1988.
- реконструкција манастира Житомислић 2000.
Значајнији неизведени пројекти
[уреди | уреди извор]- Двор Митрополије у Србињу 1993.
- Црква Свете Тројице у Скадру.
- Саборни храм у Приштини.
- Саборни Храм у Ваљеву.
- Духовни центар у Ваљеву.
- Реконструкција Тврђаве Пале.
- Руска црква у Сарајеву.
- Црква Светог Фотија у Кикинди.
- Уређење парцеле на Новом гробљу.
- Уређење обала Саве и Дунава и бројни други.
Изведени објекти народне и индивидуалне архитектуре
[уреди | уреди извор]Као значајнији и успешнији пројект за пример издвајамо конак Поповића у Гроцкој из 1964. поред више стотинак других породичних кућа и кућица за одмор, као и преко стотину адаптација поткровља у Београду, за што је добио награду УЛУПУДС-а за „Животно дело“.
У каталогу „Сигма-пројекта“ је 200 типских пројеката аутора ПР у српском народном стилу, који се свакодневно продавале.
Порушене, оштећене или покрадене цркве у рату 1991—95
[уреди | уреди извор]- Црква Светог Георгија у Славонском Броду, (срушена до темеља). Нова црква се гради на истом месту по истом пројекту.
- Црквица Светог Георгија у Паучју, (срушена до темеља)
- Црква Светог Илије у Стријежевици, (оштећена)
- Црква у Пакленици код Рајића, (растурена)
- Црквица у Уштици код Јасеновца,
- Црква и црквени дом Светог Саве у Смолућу код Тузле, (срушен до темеља)
- Свеправославни центар и црквица у Пероју код Пуле, (оштећен и опљачкан.)
- Музеј СПЦ у Загребу, (миниран.) 9. Црква у Сухомлаки,(?)
- Црква Свете Недеље у Бовићу, (растурена)
- Црквица Светог Стефана Штиљановића у Валпову, (Срушена до темеља.)
- Црква у Нашицама,(?)
- Црква Светог Спиридона у Дрежници у Горском котару, (растурен грађевински материјал),
- Црква у Бабићима код Шипова, (оштећена и опљачкана).
Цркве или црквени објекти и реконструкције
[уреди | уреди извор]- Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици 1989-2013.
- Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару, 2015.
- Црквени двор у Бару (завршен и освећен),
- Црквени дом Светог кнеза Лазара у Бирмингему у Енглеској са црквицом Свете Евгеније (завршен и освећен 1989. награда принца Чарлса)
- Црквени дом и црква Преноса моштију Светог Саве у Хановеру у Немачкој. (завршена 1996, освећена и живописана)
- Црква Вазнесења Господњег у Мровској (завршена 1984)
- Крстионица Светог Саве у манастиру Каони (завршена и живописана 1984)
- Црквени дом у Брдарици, 1987.
- Црква Вазнесења Господњег у Доњем Црниљеву, (завршена и живописана 1985)
- Реконструкције цркве и конака у манастиру Каони, (завршене реконструкције се непрекидно даље настављају).
- Црква Светог кнеза Лазара у Банатском Карађорђеву, (завршена и освећена 1987)
- Црква Светих Ћирила и Методија у Краљевићеву, (Завршена и освећена 1990).
- Црквица Педесетнице манастира Средиште. (завршена и живописана 1997)
- Црква у Сечњу, (завршена и живописана 1997).
- Конак и црквица манастира Свете Меланије у Зрењанину 1985.
- Водица Светог Илије у Долову
- Конак манастира Хајдучице са црквицом, (завршен и живописан 1987)
- Црква у Какмужу на Озрену, (3авршени грађевински радови 1990)
- Црква Светог Георгија у Бајмоку, (3авршена 1996, живописање и градња звоника у току)
- Црква у Лединцима(?)
- Црква Светог цара Лазара у Белотићу, (Завршена и освећена 1988).
- Црква Св. апостола Петра и Павла у Комирићу код Осечине, (завршена и освећена 1990).
- Двор „Гласа цркве” у Ваљеву, (завршен и освећен 1990).
- Црва Светог Илије на Требевићу над Сарајевом.(завршена и освећена 1993).
- Црква Светог Георгија у Зминици на Дурмитору,(грађевински завршена 1987)
- Црква Светог Георгија на Равној гори, (завршена и освећена 1998)
- Црква Светог кнеза Лазара у Накову (почетак радова 1998)
- Реконструкција цркве Светог Николе у Приштини, (радови завршени 1988).
- Реконструкција цркве у Стапару код Ваљева. (1998)
- Парохијски дом у Апатину, (завршен и освећен 1997)
- Храм Сабор Светих Апостола у Апатину у Апатину, (завршени грађевински радови 2000)
- Црква Христа Спаситеља у Убу (по узору Светих Арханђела код Призрена (грађевински радови завршени 2000).
- Водица у Павлишу (?)
- Црква Светог Луке у Крњачи, 1997.
- Црква Светог Јована Владимира у Владимировцима, (темељи 1996)
- Црква у Пландишту, 1995.?)
- Црква Светог Георгија у Костолцу - изведени зидови (преузет пројект и за Пожаревац)
- Црква Свете Марине у Бањи Врујци, (радови у току од 1997)
- Реконструкција цркве светог Албана у Цириху, (1995.?)
- Реконструкција цркве Архиђакона Стефана у Сиднеју, 1996).
- Црква Успења Богородице на Златној Обали код Брисбејна, (пројект 1996. радови у току).
- Црквица Свих Српских Мученика и Новомученика у Љешанској нахији, (пројект и темељи 1998).
- Црквица на гробљу у Сиднеју, (пројект 1998).
- Конак на Равној гори, (пројект 1998).
- Црквени дом и црквица у Заблаћу код Чачка, (199?).
- Црква Светог Георгија у Сонти код Апатина.
- Привремена адаптација ентеријера бивше немачке школе за цркву у Пригревици 1998.
- Црква Свете Тројице у Гацком 1999.
- Саборни Храм Сабора српских Светитеља у Торонту 1986-2000.
- Црква Благовештења (Задужбина Јована Дучића) на Црквинама у Требињу почето и потпуно завршено 2000.
- Двор - Задужбина Црквина, на Црквини у Требињу почето и завршено 2000.
- Пирг и капија манастира Тврдош у Требињу почета и завршена 2000.
- Крст четника шкипара Попа Радојице у Гацку 2000.
- Трпезарија манастира Тврдош 2000.
- Црквени дом у Диселдорфу 1993.
- Ризница, језеро, нови конак, црква на манастирском гробљу манастира Каоне.
- Рекомпозиција манастира Житомислић варине Груде на петропавловском пољу.
- Црква Светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка,
- Црква у Пландишту, црквени дом у Пландишту.
- Пирг у Пладишту.
- Црквица у Липову код Колашина,
- Црквица у Пљевљима,
- Ризница на Црквини.
- Рекомпозиција цркве у Горњој Топлици,
- Црква у Болници у Ваљеву.
- Троцрква у манастиру Ћелије,
- Црква на тврђави у Хрупјелима Требиње.
- Црква у Маглићу код Новог Сада,
- Адаптација цркве у Цириху,
- Адаптација цркве у Базелу
Књиге
[уреди | уреди извор]- Истина Лепенског Вира, Пеђа Ристић, уредник Весна Пешић, Пешић и синови, Београд 2011.[4]
- Колач, Предраг Ристић, уредник Весна Пешић, Пешић и синови, Београд 2012
Текстови
[уреди | уреди извор]„Библиотека Предраг Ристић“ на Пројекту Растко
- Премлаћивање на Техничком факултету Београдског универзитета 1952. године
- Задарски случај 1966.
- Питам се, шта је истина: кружни исечак или трапез?
- Како је текла израда и одбрана доктората о Лепенском виру
- Како да Лепенски Вир најзад уђе у УНЕСКО
- Бежанија породице Ристић априла 1941. године
- Француски ђаци: повест о Петру Никодија Ристићу
- Знакови Логоса у темељима Светих Арханђела код Призрена
- Типологија крсних знамења српском народу (каталог), коауторски проф. др Предраг Ристић и проф. Рајко Д. Блажић
- Типологија крсних знамења српском народу 2 (летак), коауторски проф. др Предраг Ристић и проф. Рајко Д. Блажић
- Предраг Ристић - Пеђа Исус, биографија
Програм за скрипта-уџбеник-књигу Академије СПЦ-УК
[уреди | уреди извор]Збирно редиговано издање већ објављиваних чланака по разним часописима.
- Теорија реконструкција преисторијских архитектура.
- Теорија акустике православних храмова.
- Реконструкција Светих Арханђела код Призрена.
- Логос у дому хлеба.
- Порекло стила.
- Програм за предавање архитектуре на Академији, који је већ приложен 1996.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Црква на Памиру, са Леонидом Шејком, Београд, 1953.
-
Реконструкција архитектуре Лепенског Вира, 1968.
-
Црква на манастирском гробљу, Каона
-
Дом Јеврема Грујића (приватни музеј дипломатије), Београд, 1964.
-
Црква Светог Кнеза Лазара, Карађорђево, Банат, 1988.
-
Херцеговачка Грачаница, Требиње, 2000.
-
Црква Вазнесења Христовог, Уб
-
Црква Светог Луке, Крњача, 2002.
-
Црква Светог Стефана, Липово
-
Црква Светог мученика Станка, манастир Острог
-
Црква Светог Кнеза Лазара на Љубићу у Чачку, 2012.
-
Црква Христовог Гроба, Пребиловци, Херцеговина, 2015.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Упокојио се архитекта Предраг Пеђа Ристић (1931-2019)”. stanjestvari.com. 5. 8. 2019.
- ^ „Душу уградио у цркве”. Novosti.rs. 9. 8. 2019.
- ^ „Предраг Ристић: Остао нам је још само духовни простор”. pecat.co.rs. 12. 1. 2012.
- ^ „Архитектура и урбанизам”. svevlad.org.rs. Приступљено 6. 8. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
- http://www.pecat.co.rs/2012/01/predrag-ristic-ostao-nam-je-jos-samo-duhovni-prostor/
- http://www.avantartmagazin.com/predrag-ristic-prvi-deo/
- http://vesti.krstarica.com/kultura/prof-dr-predrag-ristic-pedja-isus-arhitekta-i-umetnik-o-svom-zivotu-na-drvetu-crkvama/[мртва веза]
- http://www.designed.rs/news/moj_licni_pecat_-_peda_isus Архивирано на сајту Wayback Machine (26. децембар 2018)
- https://web.archive.org/web/20170430070510/http://ideja.forum-express.net/t4541-prof-dr-predrag-ristic
- http://www.ekapija.com/website/sr/page/288384/Predrag-Risti%C4%87-graditelj-crkava-majstor-za-hramove-potkrovlja-i-plivanje
- https://web.archive.org/web/20160810095146/http://www.akademijaspc.edu.rs/sr/osoblje/dr-predrag-ristic-pocasni-profesor
- http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/PredragRistic.html
- Мој лични печат: Пеђа Исус (РТС, 26. октобар 2012)
- Духовни портрети: др Предраг Ристић (19. мај 2017)
- Сећање на Предрага Пеђу Ристића (4. август 2020)