Носорози
| Носорози Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| бели носорог Ceratotherium simum | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Perissodactyla |
| Натпородица: | Rhinocerotoidea |
| Породица: | Rhinocerotidae Gray, 1821 |
| Савремени родови | |
|
Ceratotherium | |
| |
| Распон носорога | |
Носорози (лат. Rhinocerotidae) су породица сисара из реда копитара (Perissodactyla). Носорози су крупни дебелокошци, биљоједи, са једним или два рога на њушци, која су сачињена од кератина.[1] Породицу носорога сачињава пет савремених врста.
Носорози су међу највећом преосталом мегафауном: сви теже најмање једну тону у одраслом узрасту. Они имају биљоједну исхрану, мали мозак (400–600 г) за сисаре њихове величине, један или два рога и дебелу (1,5–5 cm) заштитну кожу формирану од слојева колагена постављених у решеткасту структуру. Углавном једу лиснати материјал, иако им способност ферментације хране у задњим цревима омогућава да се по потреби хране већом влакнастом биљном материјом. За разлику од других перисодактила, две афричке врсте носорога немају зубе на предњем делу уста; уместо тога се ослањају на усне за чупање хране.[2]
Неки ловокрадице убијају носороге зарад њихових рогова, који се купују и продају на црном тржишту, и људи у неким културама их користе за украсе или традиционалну медицину.[3] Иако тај тренд у многим регионима рапидно опада, Источна Азија, као и неколико других региона,[4] виђени су као највећа тржишта рогова носорога. На рог носорога се у древној Кини гледало као на лек (традиционална кинеска медицина), што је веровање које је било широко распрострањено и у другим азијским земљама.[5][6][7][8][9][10] По тежини, рогови носорога коштају колико и злато на црном тржишту, што га чини примамљивим за криминалце и ловокрадице.[11] Међутим, рогови су направљени од кератина, исте врсте протеина од које се састоје коса и нокти, који имају нулта лековита својства, упркос навода текстова традиционалне кинеске медицине, који тврде да су рогови носорога „детоксификатори“.[12] Потрошња рогова носорога такође је била повезана са статусом и богатством, при чему је већина потрошача била старији, образовани, богати мушкарци или они који траже украсе од носорогових рогова. Потражњу подстичу изненадно богаћење и медицинске дезинформације.[13]
Таксономија и именовање
[уреди | уреди извор]
| |||||||||||||||||||||||||||
| Кладограм базиран на филогенетској студији.[14] |
Енглеска реч rhinoceros изведена је из латинског назива који је проистекао из стгрч. ῥῑνόκερως, који је састављен од ῥῑνο- (rhino-, „нос”) и κέρας (keras, „рог”) са рогом на носу. Множина у енглеском језику је rhinoceros или rhinoceroses. Збирна именица за групу носорога је крдо или стадо. Име је у употреби од 14. века.[15]
Породица Rhinocerotidae састоји се од само четири постојећа рода: Ceratotherium (бели носорог), Diceros (црни носорог), Dicerorhinus (суматрански носорог) и Rhinoceros (индијски и јавански носорог). Живе врсте спадају у три категорије. Две афричке врсте, бели носорог и црни носорог, припадају племену Dicerotini, које је настало у средњем миоцену, пре око 14,2 милиона година. Врста се раздвојила током раног плиоцена (пре око 5 милиона година). Главна разлика између црних и белих носорога је облик уста - бели носорози имају широке равне усне за испашу, док црни носорози имају дугачке шиљате усне за конзумацију лишћа. Постоје две живе Rhinocerotini врсте, индијски носорог и јавански носорог, који су се разишли један од другог пре око 10 милиона година. Суматрански носорог једини је преживели представник најпримитивније групе, Dicerorhinini, која се појавила у миоцену (пре око 20 милиона година).[16]
Подврста хибридног белог носорога (Ceratotherium s. simum × C. s. cottoni) узгајана је у зоолошком врту Двур Кралове (Зоолошки врт Двур Кралове на Лаби) у Чешкој Републици 1977. Потврђена је и хибридизација између врста црног и белог носорога.[17]
Док црни носорог има 84 хромозома (диплоидни број, 2N, по ћелији), све остале врсте носорога имају 82 хромозома. Међутим, хромозомски полиморфизам може довести до различитог броја хромозома. На пример, у једној студији су била три северна бела носорога са 81 хромозома.[18]
Азијски носорози
[уреди | уреди извор]- Индијски носорог (Rhinoceros unicornis) има само један рог дужине до 60 cm, висок је до 1,7 m, дугачак до 3,5 m а тежак до 4 t. Оклопљен је са предње и задње стране слојевима задебљале коже (до 10 cm коже и колагена). Ова врста носорога живи у баровитим деловима Индије.
- Суматрански носорог (Dicerorhinus sumatrensis) је представник најпримитивније групе носорога која је настала у Миоцену пре 20 милиона година. Ови примерци су мањи од индијског носорога. Врста је веома угрожена.
- Јавански носорог (Rhinoceros sondaicus) је сродан индијском али је мањи, и ове две врсте су се раздвојиле пре 10 милиона година.
Афрички носорози
[уреди | уреди извор]- Бели носорог (Ceratotherium simum) је дугачак преко 4 m, а већи од два рога може да достигне дужину и до 135 cm.
- Црни носорог (Diceros bicornis) је врло сличан белом носорогу а разликују се углавном по облику усана. Ове две врсте су настале пре 14 милиона година а раздвојиле су се пре 5 милиона година. Станиште им се налази у степама и жбунастим стаништима у подсахарској Африци.
За разлику од осталих копитара, обе афричке врсте носорога немају предње зубе, због чега користе усне за откидање хране (лишћа или траве).[2] Обе афричке врсте су веома угрожене.
Galerija
[уреди | уреди извор]-
Слика приказује 5 постојећих врста носорога (бели носорог, црни носорог, индијски носорог, суматрански носорог), и 4 изумрле врсте носорога (Baluchitherium, Elasmotherium, Teleoceras, Aceratherium) -
Бели носорог (Ceratotherium simum) -
Црни носорог (Diceros bicornis) -
Индијски носорог (Rhinoceros unicornis) -
Јавански носорог (Rhinoceros sondaicus) -
Суматрански носорог (Dicerorhinus sumatrensis)
_(CWPG).jpg)
_4.jpg)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 23. 3. 2018.
- ^ а б Owen-Smith, Norman (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals
. New York: Facts on File. стр. 490–495. ISBN 978-0-87196-871-5.
- ^ Van Uhm, D.P. (2016). The Illegal Wildlife Trade: Inside the World of Poachers, Smugglers and Traders. Studies of Organized Crime. New York: Springer.
- ^ Vigne, Lucy; Martin, Esmond. „Amid conflict, Yemen’s demand for rhino horn daggers continues” (PDF).
- ^ Cheung, Hubert; Mazerolle, Lorraine; Possingham, Hugh; Biggs, Duan (2021-02-01). „Rhino horn use by consumers of traditional Chinese medicine in China”. Conservation Science and Practice. 3. doi:10.1111/csp2.365.
- ^ „History repeating: The illegal trade in rhino horn - EIA”. eia-international.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-27.
- ^ Ketchell, Misha. „We asked people in Vietnam why they use rhino horn. Here’s what they said”.
- ^ Song, Cecilia; Milliken, Tom. „The Rhino Horn Trade in South Korea: Still Cause for Concern” (PDF).
- ^ „North Korean Diplomats Accused of Smuggling Ivory and Rhino Horn”. Animals (на језику: енглески). 2017-10-16. Приступљено 2021-09-27.
- ^ Kitade, Tomomi; Toko, A. (2016). „Setting suns : the historical decline of ivory and rhino horn markets in Japan”. undefined (на језику: енглески).
- ^ Gouws, Andries (8. 10. 2010). „Kan renosterstropers gestuit word?”. Landbouweekblad: 4—6.
- ^ „What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 23. 9. 2010.
- ^ „Vietnam's Appetite For Rhino Horn Drives Poaching In Africa”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-27.
- ^ Tougard, C. et al. (2001) Phylogenetic relationships of the five extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) based on mitochondrial cytochrome b and 12S rRNA genes.
- ^ Merriam-Webster Dictionary [1]
- ^ Rabinowitz, Alan (1995). „Helping a Species Go Extinct: The<33 six. Sumatran Rhino in Borneo” (PDF). Conservation Biology. 9 (3): 482—488. doi:10.1046/j.1523-1739.1995.09030482.x.
- ^ Robinson, Terry J.; V. Trifonov; I. Espie; E.H. Harley (2005). „Interspecific hybridization in rhinoceroses: Confirmation of a Black × White rhinoceros hybrid by karyotype, fluorescence in situ hybridization (FISH) and microsatellite analysis”. Conservation Genetics. 6 (1): 141—145. S2CID 33993269. doi:10.1007/s10592-004-7750-9.
- ^ Houck, ML; Ryder, OA; Váhala, J; Kock, RA; Oosterhuis, JE (1994). „Diploid chromosome number and chromosomal variation in the white rhinoceros (Ceratotherium simum)”. The Journal of Heredity. 85 (1): 30—34. PMID 8120356.
Литература
[уреди | уреди извор]- Chapman, Jan. 1999. The Art of Rhinoceros Horn Carving in China. Christies Books, London. ISBN 978-0-903432-57-3.
- Laufer, Berthold. 1914. "History of the Rhinoceros." In: Chinese Clay Figures, Part I: Prolegomena on the History of Defence Armor. Field Museum of Natural History, Chicago, pp. 73-173.
- White Rhinoceros, White Rhinoceros Profile, Facts, Information, Photos, Pictures, Sounds, Habitats, Reports, News – National Geographic Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2007)
- Cerdeño, Esperanza (1995). „Cladistic Analysis of the Family Rhinocerotidae (Perissodactyla)” (PDF). Novitates (3143). ISSN 0003-0082. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2009. г. Приступљено 03. 10. 2021.
- Foose, Thomas J.; van Strien, Nico (1997). Asian Rhinos – Status Survey and Conservation Action Plan. IUCN, Gland, Switzerland, and Cambridge, UK. ISBN 978-2-8317-0336-7.
- Emslie, R.; Brooks, M. (1999). African Rhino. Status Survey and Conservation Action Plan. IUCN/SSC African Rhino Specialist Group. IUCN, Gland, Switzerland and Cambridge, UK. ISBN 978-2-8317-0502-6.
- Hieronymus, Tobin L.; Lawrence M. Witmer; Ryan C. Ridgely (2006). „Structure of White Rhinoceros (Ceratotherium simum) Horn Investigated by X-ray Computed Tomography and Histology With Implications for Growth and External Form” (PDF). Journal of Morphology. 267 (10): 1172—1176. PMID 16823809. S2CID 15699528. doi:10.1002/jmor.10465. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 02. 2008. г. Приступљено 03. 10. 2021.
- Unattributed. „White Rhino (Ceratotherum simum)”. Rhinos. The International Rhino Foundation. Архивирано из оригинала 20. 7. 2009. г. Приступљено 7. 7. 2009.
- Theresa Seiger (25. 12. 2019). „Rare black rhino born Christmas Eve at Michigan zoo”. Fox23 News (на језику: енглески).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- International Rhino Foundation
- SOS Rhino
- Rhinoceros entry on WWF website.
- Rhino Species Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2009) & Rhino Images Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2017) page on the Rhino Resource Center
- International Anti Poaching Foundation
- Free To Use Rhino Images
- Rhinoceros Resources & Photos on African Wildlife Foundation website
- UK Times article: "South African spy chief linked to rhino horn trade" South African spy chief linked to rhino horn trade
- Video on South African government minister's alleged involvement in illegal rhino horn trade. VIDEO: Rhino poacher says Mahlobo is his 'mate' Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2017)
- People Not Poaching: The Communities and IWT Learning Platform
