Пређи на садржај

NSU Motorenwerke

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са НСУ)
НСУ
Акционарско друштво
ДелатностАутомобилска индустрија
Основано1873
Немачка
ОснивачиКристијан Шмит
СедиштеРидлинген, од 1880. г. Некарсулм
ПроизводиАутомобили, Бицикли, Мотоцикли, Скутери

НСУ (нем. NSU Motorenwerke AG) је немачки прозвођач бицикала, мотоцикала, скутера и аутомобила, основана 1873. године. Компанију су основали Кристијан Шмит и Хаинрих Штол, са седиштем у Ридлингену, а касније 1880. године пресељено у Некарсулм. Фолксваген преузима 1969. године НСУ, и спаја је са компаниом Ауто унион формирајући Audi NSU Auto Union AG, касније Ауди. Име НСУ настало је као скраћеница од имена града Некарсулм у коме се налазио НСУ.[1]

НСУ фабрика, 1900

Историја

[уреди | уреди извор]
НСУ 6/18 ПС дупли фетон 1913
НСУ 6/30 (1928)
НСУ Макс Стандард

НСУ је настао као "Mechanische Werkstätte zur Herstellung von Strickmaschinen",[2] произвођач машина за плетење основана 1873. од стране Кристијан Шмита, технички проницљивог предузетника, у граду Ридлингену на Дунаву.[3] Премештање пословног седишта 1880. у Некарсулм,[3] уследило је након периода брзог раста и 1886. године, компанија је почела да производи бицикле, прва од њих је тркачка бицикла високе класе позната у Немачкој као 'Penny-farthing' брендиране као "Germania".[4] До 1892. године, производњу бицикала је потпуно заменила производњу машина за плетење. Отприлике у ово време, име НСУ је постала озбиљан бренд.

Први НСУ мотоцикл појавио се 1901. године,[5] а први НСУ аутомобил 1905. година.

Под притиском своје банке (Дрезднер Банк) 1932. године, НСУ је признала неуспех својих покушају да драстично повећа обим производње аутомобила, те је њихова недавно изграђена фабрика аутомобила у Хајлброну продата Фијату,[6] који је користио фабрику за склапање Фијатових модела за немачко тржиште. Од 1957. године НСУ-Фијат аутомобили преузео бренд Некар.

Током Другог светског рата НСУ је произвела Кетенкрад, НСУ ХК 101, мотоцикл на гусеницама, са мотором од Опел Олимпије. Они су такође направили 251 ОСЛ мотоцикл током рата.[7]

Након Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

У децембру 1946. године часопис "Ауто" објављује да је компанија наставила производњу бицикала и моторних бицикала у Некарсулму.[8] За Немачку, то је било време нових почетака. У јулу 1946. године, почиње нова ера у НСУ-у, на чело за генералног директора долази Валтер Егон Нич, који је раније провео 17 година у Опелу.[8]

НСУ рестартује своју производњу мотоцикала, која је за време рата потпуно уништена, са предратним производима попут Квик, ОСЛ и конзул мотоциклима. Штавише, наставио је производњу и продају модела ХК 101 као возило за све терена у цивилној верзији. Први послератни модел је НСУ Фокс из 1949. године, доступан у 2-цилиндричној и 4-цилиндричној верзији, а затим 1953. године, представио је свој нови модел НСУ Макс, са мотором од 250 cm³. Сви ови нови модели су били знатно иновативни, те им је то омогућило да у 1955. године постану највећи произвођач мотоцикала на свету. НСУ је такође држао четири светска рекорда за брзину: 1951, 1953, 1954, и 1955. године. У августу 1956. године, Вилхелм Херц на исушеном сланом језеру Бонвил у Јути, постао је први човек који вози мотор брже од 200 mi (320 km) на сат (322 km/h).

НСУ поново улази на тржиште аутомобил 1957. године, са новим Принцом, малом аутомобилом са двоструким НСУ макс мотором, ваздушним хлађењем, двоцилиндричним мотор од 600 cm³ и 20 КС (15 kW). Производња мотоцикла се наставила све до 1968. године.[9][10]

Године 1964. НСУ је понудио први на свету бензински Ванкелов мотор уграђен прво у модел Ванкелспајдер. У даљем развоју пројекта, НСУ представља Спорт Принц, са 129 КС (96 kW) 995 cm³ и 2-ротор.[11] Исте године представља модел Принц 1000 и деривате попут ТТ и ТТ/С, а тип 110 (касније назван 1200СЦ) је покренут 1965. године као породични аутомобил са више простора. Аутомобил је на тржишту Велике Британије, постигао велики успех.[12]

Модел НСУ Ро 80 1967. године је представљен јавности, са четири врата, са 115 КС (86 kW) верзија исто са 2 ротора,[11]. Са тежином од 1.200 kg, имао је диск кочнице, независно огибљење, и погоном на предње точкове са тробрзинским мењачем.[11] Овај модел убрзо добио неколико награда за дизајн и постао је ауто године 1967.[11] У то време скоро сви велики произвођачи мотора за аутомобиле, купили су лиценцу од НСУ-а за развој и производњу ротационих мотора, са изузетком БМВа.[13]

Упркос свом јавном признања, продаја модела НСУ Ро 80 била је разочаравајућа због великог броја рекламација на мотор за бројне пропусте чак и код малог броја пређених километара.[11] Сви произвођачи аутомобила, осим Мазде, прекинуо је развој и производњу мотора са Ванкел технологијом, па су и предвиђени приходи од лиценци, изостали.

Преузимање од стране Фолксваген групе

[уреди | уреди извор]

Развој ротациони мотор је био врло скупи за малу компанију као што је НСУ, а и пољуљан углед међу потрошачима, доводи да 1969. године, компанију преузима Фолксваген Група Идентификација], која спаја НСУ са Ауто унионом, који је био у власништву Ауди. Нова компанија се звала "Audi NSU Auto Union AG" и представља ефикасни крај НСУ бренда. Сви будућу производи носили су Ауди значку (задржава четири круга који се преклапају са Ауто унион лога). Управљање новом компанијом је првобитно било из Некарсулма, међутим, када су мали НСУ модели (Принц 4, 1000, 1200) укинути 1973. године, НСУ РО 80 је био последњи аутомобил који је још увек у производњи носио НСУ значку. Ауди никада се више није именом НСУ после априла 1977. године, када је продат последњи НСУ Ро 80.[11] У 1985. години, назив фирме је скраћен на Ауди АГ и управљање је враћено у Ауди с седиштем у Инголштату.

Још у време када се производио Ро 80, у фабрици у Некарсулму, покренута је производња већих Ауди модела као што су 100 и 200. Порше 924, а касније Порше 944 склапани су исто у Некарсулму. Ови модели су заједнички пројекат Поршеа и Фолксвагена, али Порше није имао унутрашње капацитете за производњу 924 и 944. Данас, у Некарсулму је постројење за производњу Ауди топ модела као што су А6, А8 и Р8. То је такође и центар за развој Аудјевих лаких алуминијумских оуто конструкција.

НСУ је првенствено је упамћен и данас као први и један од само три аутомобилске компаније који је развио, а затим производио и продавао аутомобиле са обртним Ванкеловим мотором. НСУ је измислио принцип модерног Ванкел мотора са унутрашњим ротором. НСУ Ро 80 било друго масовно произведено возило са 2-ротор Ванкел-мотора након Мазде космо. Године 1967. НСУ и Ситроен оснивају заједничку компанију, Комотор, са намером да производе Ванкел моторе како за Ситроен тако и за друге произвођаче аутомобила. Нортон је за своју производњу мотоцикала користио Ванкел мотор. Само Мазда је наставила развој Ванкел мотора и произвела још неколико модела аутомобила са Ванкел мотором. НСУ је развио свој последњи модел аутомобил НСУ К 70 са признатим конвенционалним мотором, (мотор напред, предња вуча и хлађење водом), који је Фолксваген усвоио као њихов нови аутомобил Фолксваген К 70, а касније је НСУ мотор коришћен у Голф аутомобилима.

Мотер за косилицу за траву

[уреди | уреди извор]

У раним 1970-им, НСУ је произвео мали мотор са вертикалном радилицом који се коришћен у косилицама за траву.[14]

НСУ музеј

[уреди | уреди извор]

У Некарсулму је основан НСУ музеј са великим бројем НСУ производа у својој поставци.

Развој НСУ-а[15][16]

[уреди | уреди извор]
Година Оригинални назив фирме Број радника Производња Обрт (мил. марка/рајх марка) Корпоративни лого
Бицикли Мотоцикли Аутомобили
1873 Mechanische Werkstätte zur Herstellung von Strickmaschinen, Riedlingen (1873–1880) bzw. Neckarsulm (1880–1884) 9
1889 Neckarsulmer Strickmaschinenfabrik AG (1884–1897) 60 200
1902 Neckarsulmer Fahrradwerke Aktiengesellschaft (1897–1913) 578 (1903) 5348 474 1,74
1905 786 7000 2228 20 (1906) 3,18
1910 1000 13.000 2500 4,87
1914 Neckarsulmer Fahrzeugwerke Aktiengesellschaft (1913–1927) 1200 27.000 3600 900 8,20
1918 1600 1764 16,10
1921 3500 12.496 3701 50,50
1925 4520 28.658 8268 17,10
1930 NSU Vereinigte Fahrzeugwerke Aktiengesellschaft (1927–1932) 2175 10.649 13.348 20,90
1933 NSU D-Rad Vereinigte Fahrzeugwerke AG (1932–1938) 929 26.538 7962 8,00
1936 2764 69.200 36.997 25,00
1938 NSU Werke Aktiengesellschaft (1938–1960) 3500 135.955 62.619 37,50
1943 5449 60.522 7994 49,00
1945 843 8822 98
1949 4462 135.480 37.929 67,10
1953 5829 62.831 110.855 139,80
1955 6626 45.747 298.583 200,70
1957 5663 53.501 189.329 7 148,00
1959 7212 40.371 129.074 33.376 220,30
1961 NSU Motorenwerke Aktiengesellschaft (1960–1969) 6793 65.829 70.979 36.367 212,90
1963 7637 7425 39.819 76.295 321,40
1965 10.489 2700 92.073 425,80
1967 9910 101.919 473,30
1969 Audi NSU Auto Union Aktiengesellschaft 11.504 143.936 780,00

НСУ бицикли

[уреди | уреди извор]

Производња бицикала је почела 1900. године и трајала је све до почетка 1960-их]] година.[17]

НСУ мотоцикли

[уреди | уреди извор]

Модели НСУ мотоцикала између 1901. и 1918. године[18]

[уреди | уреди извор]
Тип Мотор Запремина у cm³ Макс. снага у kW (КС) Број обртаја у 1/мин Године производње Слика
Некарзулмер 1 ¼ ПС (1901–1902) 1-цилиндар-четири такта 211 0,9 (1,25) 1500 1901–1902
Некарзулмер 2 ½ ПС (1903–1905) 1-цилиндар-четири такта 331 1,8 (2,5) 2200 1903–1905
Некарзулмер 1 ¼ ПС (1908) 1-цилиндар-четири такта 210 0,9 (1,25) 1908
Некарзулмер 4 ПС 1-цилиндар-четири такта 554 5,4 (7,3) 2200 1909–1912
Некарзулмер 2 ½ ПС (1909–1911) 2-цилиндра-четири такта 312 3,4 (4,6) 2000 1909–1911
Некарзулмер 6 ПС 2-цилиндра-четири такта 795 6,0 (8,1) 2000 1909–1912
НСУ 2 ½ ПС (1913–1918) 1-цилиндар-четири такта 326 3,1 (4,2) 1800 1913–1918
НСУ 3 ½ ПС 2-цилиндра-четири такта 496 4,2 (5,75) 2000 1913–1918
НСУ 6 ½ ПС 2-цилиндра-четири такта 830 6,3 (8,5) 2000 1913–1921

Модели НСУ мотоцикала између 1919. и 1945. године[19]

[уреди | уреди извор]
Тип Мотор Запремина у cm³ Макс. снага у kW (КС) Број обртаја у 1/мин Године производње Слика
НСУ 4 ПС 2-цилиндра-четири такта 498 4,8 (6,5) 1919–1922
НСУ 8 ПС 2-цилиндра-четири такта 996 8,9 (12) 1921–1927
НСУ 502 Т/ТС 2-цилиндра-четири такта 498 7,4 (10) 1924–1926
НСУ 251 Р 1-цилиндар-четири такта 249 4,4 (6) 1924–1928
НСУ 251 С 1-цилиндар-четири такта 247 7,4 (10) 4400 1927–1929
НСУ 251 Т/ТС 1-цилиндар-четири такта 249 4,4 (6) 1928–1933
НСУ 501 С 1-цилиндар-четири такта 494 12 (16) 4400 1928–1930
НСУ 201 Р/Т 1-цилиндар-четири такта 199 3,4 (4,5) 1928–1930
НСУ 301 Т 1-цилиндар-четири такта 298 5,1 (7) 1929–1930
НСУ 351 ТС 1-цилиндар-четири такта 346 5,9 (8) 1930–1932
НСУ-Д 175 З/ЗД 1-цилиндар-четири такта 173 3,3 (4,5) /ZD: 4,4 (5,5) 4000 1930–1933
НСУ-Д 201 З 1-цилиндар-четири такта 198 3,7 (5) 4000 1930–1932
НСУ-Д 251 З 1-цилиндар-четири такта 245 4,4 (6) 4000 1930–1933
НСУ-Д 501 ТС 1-цилиндар-четири такта 494 9 (12,5) 4250 1930–1936
НСУ-Д 601 ТС 1-цилиндар-четири такта 592 10 (14) (ab 1936: 12 (16)) 4350 1930–1939 NSU-D 601 TS
НСУ-Д Мотосулм 1-цилиндар-четири такта 63 0,9 (1,25) 4000 1931–1935 NSU-D Motosulm
НСУ 501 СС 1-цилиндар-четири такта 494 22 (30) 5800 1935–1937
НСУ 600 СС 1-цилиндар-четири такта 597 24,5 (33,5) (ab 1937: 32 (43,5)) 5500 1935–1938
НСУ-Д 201 ОСЛ 1-цилиндар-четири такта 198 6,3 (8,5) 5000 1933–1939 NSU-D 201 OSL
НСУ-Д 251 ОСЛ 1-цилиндар-четири такта 242 7,5 (10,5) 5070 1933–1943
1947–1952
NSU 251 OSL
НСУ-Д 201 ЗД Пони/ЗДБ 1-цилиндар-четири такта 198 4,8 (6,5) (ab 1938: 5,2 (7)) 4000 1934–1940 NSU-D 201 ZD Pony/ZDB
НСУ-Д 351 ОСЛ 1-цилиндар-четири такта 346 13 (18) 5020 1934–1940
НСУ-Д 501 ОСЛ 1-цилиндар-четири такта 494 16 (22) 5150 1935–1939
НСУ-Д Квик 1-цилиндар-четири такта 98 2,2 (3) 4900 1936–1940 NSU-D Quick
НСУ-Д 351 ОТ 1-цилиндар-четири такта 331 9 (12,5) 4000 1936–1939
НСУ 601 ОСЛ 1-цилиндар-четири такта 562 18 (24) 4950 1937–1939 NSU 601 OSL
НСУ 125 ЗДБ 1-цилиндар-четири такта 123 3,3 (4,0) 4500 1941 NSU 125 ZDB
НСУ Kettenkrad ХК-101 4-цилиндра-четири такта 1.478 26,5 (36) 3400 1941–1948 NSU Kettenkrad HK-101

Модели НСУ мотоцикала између 1946. и 1964. године[20]

[уреди | уреди извор]
Тип Мотор Запремина у cm³ Макс. снага у kW (КС) Број обртаја у 1/мин Године производње Слика
НСУ Квик 1-цилиндар-два такта 97 2,2 (3) 4750 1945–1953
НСУ 125 ЗДБ 1-цилиндар-два такта 123 3,7 (5) 4600 1947–1951
НСУ Фокс 4-такта 1-цилиндар-четири такта 98 3,8 (5,2) 6500 1949–1954
НСУ Фокс 2-такта 1-цилиндар-два такта 123 4 (5,4) 5300 1951–1954
НСУ Ламбрета 1-цилиндар-два такта 123 (од 1954: 146) 3,3 (4,5) (од 1954: 4,5 (6,2)) 4500 (5200) 1950–1956
НСУ Конзул I 351 ОС-Т 1-цилиндар-четири такта 349 13 (18) 5500 1951–1953
НСУ Конзул II 501 ОС-Т 1-цилиндар-четири такта 498 16 (22) 5000 1951–1954
НСУ Лукс / Суперлукс 1-цилиндар-два такта 198 6,3 (8,6) (Суперлукс: 8 (11)) 5250 1951–1956
НСУ Макс / Супермакс 1-цилиндар-четири такта 247 12,5 (17) (Супермакс: 13 (18)) 6500 1952–1963
НСУ Квикли Н/С/Л/Т/ТТ/Ф 1-цилиндар-два такта 49 1 (1,4) (од 1959: 1,2 (1,7)) 4600 1953–1963
НСУ Суперфокс 1-цилиндар-четири такта 123 6,6 (8,8) 6500 1955–1958
НСУ Делфин I + III (350 cm³) Светски рекорд 2-цилиндар-четири такта 347 55 (75) 8500 1951 и 1956
НСУ Делфин I + III (500 cm³) Светски рекорд 2-цилиндар-четири такта 499 81 (110) 8500 1951 и 1956
НСУ Баум II (125 cm³) Светски рекорд 1-цилиндар-четири такта 125 15 (20) 11.000 1955–1956
НСУ Баум IV (250 cm³) Светски рекорд 2-цилиндар-четири такта 498,74 31 (42) 11.000 1956
НСУ Прима Д/V/III/IIIК 1-цилиндар-два такта 146 (Prima V: 175) 4,5 (6,2) (Prima V: 7 (9,5)) 5200 1956–1964
НСУ Макси 1-цилиндар-четири такта 174 9,2 (12,5) 6500 1957–1964

НСУ мотоцикли (галерија слика)

[уреди | уреди извор]

НСУ аутомобили

[уреди | уреди извор]

Модели НСУ аутомобила између 1905. и 1910. године (лиценца белгијске фабрике Пип)[21]

[уреди | уреди извор]
Тип Мотор Запремина у cm³ Макс. снага у КС број обртаја у 1/min Године производње Слика
НСУ-Пип 34 ПС 4-цилиндра-четири такта 3768 34 1905–1906
НСУ-Пип 50 ПС 4-цилиндра-четири такта 8290 50 1905–1906
НСУ-Пип 15/24 ПС 4-цилиндра-четири такта 3768 24 1650 1906–1910
НСУ-Пип 25/40 ПС 6-цилиндра-четири такта 6494 40 1100 1908–1909

Модели НСУ аутомобила између 1905. и 1918. године[22]

[уреди | уреди извор]
Тип Мотор Запремина у cm³ Макс. снага у КС број обртаја у 1/min Године производње Слика
НСУ сулмобил тип II/IV 1-цилиндар-четири такта 451 3,5 1905–1909
НСУ сулмобил тип III 2-цилиндра-четири такта 795 5,5 1909
НСУ 6/8 ПС 1-цилиндра-четири такта 451 8 1906
НСУ 6/10 ПС 4-цилиндра-четири такта 1420 12 1650 1906–1907
НСУ 6/12 ПС 4-цилиндра-четири такта 1540 13 1500 1907–1909
НСУ 6/14 ПС 4-цилиндра-четири такта 1560 14 1650 1910–1911
НСУ 6/18 ПС 4-цилиндра-четири такта 1560 18 1800 1911–1914
НСУ 10/20 ПС 4-цилиндра-четири такта 2608 20 1400 1907–1910
НСУ 10/22 ПС 4-цилиндра-четири такта 2608 22 1400 1910–1911
НСУ 10/30 ПС 4-цилиндра-четири такта 2608 30 1600 1911–1916
НСУ 5/10 ПС 2-цилиндра-четири такта 1105 10 1400 1910
НСУ 5/11 ПС 2-цилиндра-четири такта 1105 11 1400 1911–1913
НСУ 5/10 ПС 4-цилиндра-четири такта 1132 10 1600 1910–1911
НСУ 5/11 ПС 4-цилиндра-четири такта 1132 11 1600 1911–1913
НСУ 8/15 ПС 4-цилиндра-четири такта 1750 16 1500 1907–1910
НСУ 9/18 ПС 4-цилиндра-четири такта 2208 18 1400 1910–1911
НСУ 9/22 ПС 4-цилиндра-четири такта 2208 22 1400 1911–1912
НСУ 9/27 ПС 4-цилиндра-четири такта 2208 27 1400 1911–1912
НСУ 8/24 ПС 4-цилиндра-четири такта 2110 24 1800 1911–1918
НСУ 13/40 ПС 4-цилиндра-четири такта 3397–3768 40 1800 1911–1912
НСУ 13/35 ПС 4-цилиндра-четири такта 3397 35–40 1700 1912–1914
НСУ 5/12 ПС 4-цилиндра-четири такта 1132 12 1600 1913–1914
НСУ 5/15 ПС 4-цилиндра-четири такта 1232 15 1800 1914–1918
НСУ 1¼-Тонер 4-цилиндра-четири такта 3397 35 1800 1914–1918
НСУ 2½-Тонер 4-цилиндра-четири такта 3380 42 1700 1914–1926

Модели НСУ аутомобила између 1919. и 1931. године[23]

[уреди | уреди извор]
Тип Мотор Запремина у cm³ Макс. снага у КС број обртаја у 1/min Године производње Слика
НСУ 8/24 ПС 4-цилиндра-четворо тактни 2110 30 2100 1921–1925
НСУ 14/40 ПС 4-цилиндра-четворо тактни 3606 54 2000 1921–1925
НСУ 5/15 ПС 4-цилиндра-четворо тактни 1231 21 2100 1921–1925
НСУ 8/32 ПС доставно возило 4-цилиндра-четворо тактни 2088 32 2200 1925–1927
НСУ 5/25 ПС 4-цилиндра-четворо тактни 1307 25 2900 1925–1928
НСУ 8/40 ПС 4-цилиндра-четворо тактни 2088 40 2800 1925–1927
НСУ 5/15 ПС (компресор-спортски ауто) 4-цилиндра-четворо тактни 1232 40–50 4000 1923–1925
НСУ 6/60 ПС (компресор-спортски ауто) 6-цилиндра-четворо тактни 1482 60 3800 1925–1926
НСУ 6/30 ПС 6-цилиндра-четворо тактни 1567 30 3000 1928
НСУ 7/34 ПС 6-цилиндра-четворо тактни 1781 34 3200 1928–1931

Модели НСУ аутомобила између 1946. и 1977. године[24]

[уреди | уреди извор]
Тип Мотор Запремина у cm³ Макс. снага у КС број обртаја у 1/min Године производње Слика
НСУ принц I/II 2-цилиндра-четворо тактни 583 20 4600 1958–1960
НСУ принц 30/30E 2-цилиндра-четворо тактни 583 30 5500 1959–1960
НСУ принц III 2-цилиндра-четворо тактни 583 23 5000 1960–1962
НСУ принц 30 (III) 2-цилиндра-четворо тактни 583–598 30 5500 1960–1962
НСУ спорт-принц 2-цилиндра-четворо тактни 583–598 30 5500 1959–1967
НСУ принц 4/4С/4Л 2-цилиндра-четворо тактни 598 30 5600 1961–1973
НСУ ванкел спајдер једна шајбна-Ванкелов мотор 498 50 6000 1964–1967
НСУ принц 1000/ 1000Л/ 1000С 4-цилиндра-четворо тактни 996 40–43 5500 1964–1972
НСУ принц 1000 ТТ / ТТ 4-цилиндра-четворо тактни 1085–1177 55–65 5500–5800 1965–1972
НСУ тип 110/ 110С /110СЦ 4-цилиндра-четворо тактни 1085–1177 53–60 5500–5600 1965–1967
НСУ ТТС 4-цилиндра-четворо тактни 996 70 6150 1967–1971
НСУ 1200/ 1200Ц 4-цилиндра-четворо тактни 1177 55 5500 1967–1973
НСУ К70
(само као Фолксваген К70 избачен)
4-цилиндра-четворо тактни 1567 90 5000 1969
(као VW K 70: 1970–1975)
НСУ Ро 80 две шајбне-Ванкелов мотор 2 x 498 115 5500 1967–1977

Производња НСУ аутомобила у иностанству

[уреди | уреди извор]
НСУ П 10 из 1970 године произведен у фирми Норекс С. А. из Уругваја

Први модел који је по лиценци био произведен ван граница Немачке био је НСУ П 10 који је од 1970. године производила фирма Нордекс С. А. у Уругвају.

Након тога НСУ принц је такође по лиценци рађен у Југославији (фирма Претис), у Аргентини (фирма Аутоар) као и у Египту.

У Уругвају, принц 4 је производила компанија Нордекс С. А., као и нови модел П6, који је комбиновао мотор и механику из НСУ модела са потпуно редизајнираном каросеријом од стране уругвајског дизајнера Карлоса Сотомајера. Од 1970. године П 10 је изграђен као модел наследник НСУ П6. Имао је већи мотор од НСУ принц 1000 и 21 cm дужи међуосовински размак.

НСУ војна возила

[уреди | уреди извор]

НСУ био главни творац Кетенкрада, мотоцикла са гусеницама који се производио између 1940. и 1949. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Die NSU-Firmengeschichte”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2017. г. Приступљено 1. 1. 2016. 
  2. ^ „A page on the origins of NSU from the website of the NSU Museum at zweirad-museum.de”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2017. г. Приступљено 11. 05. 2017. 
  3. ^ а б Oswald 2001, стр. 392
  4. ^ Reference to the "Germania" at nsu4.nl
  5. ^ Ric Anderson (unknown (before 2006)). „1956 NSU Supermax”. Motorcycle Classics (Premier Issue). Приступљено 24. 8. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Augstein, Rudolf (5. 9. 1956). „Scheidung von Fiats Tochter”. SPIEGEL-ONLINE. стр. 39. Приступљено 18. 5. 2013. 
  7. ^ Lepage 2007, стр. 76–78.
  8. ^ а б „Aktuelles aus aller Welt”. Auto Motor u. Sport. Heft 13 1996: Seite 23. децембар 1946. 
  9. ^ „NSU Quickly Spares Gallery”. Nsuquicklyspares.co.uk. Архивирано из оригинала 2. 5. 2010. г. Приступљено 2. 10. 2010. 
  10. ^ „Fredy's NSU Page:Quick 50”. Nsu-cars.ch. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 2. 10. 2010. 
  11. ^ а б в г д ђ Lyons, Pete. "10 Best Ahead-of-Their-Time Machines", in Car and Driver, 1/88, pp. 78.
  12. ^ Dudley Noble: A New and Larger NSU Model. Financial Times London, February 26, 1966.
  13. ^ „In voller Blüte. In den sechziger Jahren...”. Auto Motor u. Sport. Heft 13 1996: Seite 76—83. 14. 6. 1996. 
  14. ^ "Now You Can 'Mow' with a Wankel!" Popular Science, July 1973 pp. 18
  15. ^ Peter Schneider: Die NSU-Story. Motorbuch Verlag Stuttgart 1997, pp. 410 bis 412.
  16. ^ Peter Kirchberg: Das Rad der Zeit. Verlag Delius Klasing Bielefeld 1997, pp. 182 bis 217.
  17. ^ „1951 NSU Ladies Tourenrad Model 55”. Online Vintage Bicycle Museum. Приступљено 5. 6. 2011. 
  18. ^ Peter Schneider: Die NSU-Story. Motorbuch Verlag, Stuttgart (1997). стр. 228–263.
  19. ^ Peter Schneider: Die NSU-Story. Motorbuch Verlag, Stuttgart (1997). стр. 264–301.
  20. ^ Peter Schneider: Die NSU-Story. Motorbuch Verlag, Stuttgart (1997). стр. 341–387.
  21. ^ Peter Schneider: Die NSU-Story. Stuttgart. 2012. стр. 320—321. ISBN 978-3-613-03397—9 Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ).  Motorbuch Verlag.
  22. ^ Peter Schneider: Die NSU-Story. Stuttgart. 2012. стр. 322—338. ISBN 978-3-613-03397—9 Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ).  Motorbuch Verlag.
  23. ^ Peter Schneider: Die NSU-Story. Stuttgart. 2012. стр. 332—344. ISBN 978-3-613-03397-9.  Motorbuch Verlag.
  24. ^ Peter Schneider: Die NSU-Story. Stuttgart. 2012. стр. 381—405. ISBN 978-3-613-03397-9.  Motorbuch Verlag.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Lepage, Jean-Denis G. G. (2007). „Cars and Motorcycles”. German Military Vehicles of World War II: An Illustrated Guide to Cars, Trucks, Half-Tracks, Motorcycles, Amphibious Vehicles and Others. Jefferson, NC USA: McFarland. стр. 76—78. ISBN 978-0-7864-2898-4. LCCN 2007002638. Приступљено 23. 5. 2014. 
  • Oswald, Werner (2001). Deutsche Autos 1945-1990, volume 4 (на језику: German). Motorbuch Verlag. стр. 392. ISBN 978-3-613-02131-0. 
  • Peter Schneider (2008). NSU-Automobile 1905–1977. Stuttgart. ISBN 978-3-613-02867-8.  Motorbuch Verlag.
  • Peter Schneider (2000). NSU im Bild – Motorräder seit 1900. (1st изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 978-3-613-02063-4. 
  • Peter Schneider (2006). NSU-Motorräder, 1900–1966, Typenkompass. Stuttgart. ISBN 978-3-613-02355-0.  Motorbuch Verlag.
  • Peter Schneider (1997). Die NSU-Story – Die Chronik einer Weltmarke. (1st изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 978-3-613-01853-2. 
  • Peter Schneider (1985). NSU 1873–1984 – Vom Hochrad zum Automobil. (1st изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 978-3-613-01086-4. 
  • Peter Kirchberg, Thomas Erdmann, Ralph Plagmann (2000). Das Rad der Zeit – Die Geschichte der AUDI AG. ISBN 978-3-7688-1011-1.  3. izdanje, date: 8/00, Hrsg.: AUDI AG Ingolstadt, Verlag Delius Klasing, Bielefeld.
  • Mareike Hieber, Susanne Jauch, Ralph Plagmann, Gerhard Schwinghammer: 100 Jahre Automobilbau Neckarsulm. Hrsg.: AUDI AG – Kommunikation Standort Neckarsulm, date: 09/2006.
  • Arthur Westrup (1995). Fahre Prinz und Du bist König. Geschichten aus der NSU-Geschichte. Bielefeld: Delius Klasing. ISBN 978-3-7688-0890-3. 
  • Peter Schönhaar: Beiträge zur Entwicklungsgeschichte der NSU-Motorräder. Band I–V, Selbstverlag, 1983–1984.
  • Fr. Herzog: NSU 1873–1923 – Zum 50-jährigen Bestehen der Neckarsulmer Fahrzeugwerke Aktiengesellschaft Neckarsulm. NSU GmbH, Neckarsulm 1923 (Faksimile des Originals vom Januar 1987).
  • Dieter Herz, Karl Reese (1982). Die NSU Renngeschichte 1904–1956. (1st изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 978-3-87943-797-9. 
  • Hugo Wilson (2000). Das Lexikon vom Motorrad. Stuttgart. ISBN 978-3-613-01719-1.  Motorbuch-Verlag.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]