Пређи на садржај

Мел Гибсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Мел Гибсон
Мел Гибсон на Канском филмском фестивалу (2016)
Лични подаци
Пуно имеМел Колумсил Џерард Гибсон
Датум рођења(1956-01-03)3. јануар 1956. (68 год.)
Место рођењаПикскил (Њујорк), САД
Породица
СупружникРобин Мур (1980—2011)
Веза до IMDb-а

Мел Гибсон (енгл. Mel Columcille Gerard Gibson; Пикскил, 3. јануар 1956) америчко-аустралијски је филмски глумац, режисер и продуцент.[1] Постао је познат по филмовима Побеснели Макс и Смртоносно оружје, а касније и по филму Храбро срце за који је добио бројне награде. Пипл магазин га је 1985. године прогласио за најсексепилнијег мушкарца на свету.

Младост

[уреди | уреди извор]

Гибсон је рођен у Пикскилу, Њујорк као шести од једанаесторо деце, и као други син Хатона Гибсона, писца. Његова мајка Ана Рајли је рођена у САД у породици ирских миграната.[2] Након што је Гибсонов отац освојио телевизијску награду Жиопарди! (Изазов), 1968, из протеста против Вијетнамског рата, породица се преселила у Аустралију. Отац је, у ствари, био уплашен да се његов најстарији син може мобилизовати, и био је убеђен да су промене у америчком друштву биле неморалне.[3]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Преглед

[уреди | уреди извор]

Гибсон је добијао прилично повољне критике од филмских критичара када је први пут ушао у свет филма, чак је био и упоређиван са неколико класичних филмских звезда. Године 1982. Винсент Кенби написао је: "Господин Гибсон се сећа младог Стива Меквина ... Не могу да дефинишем " квалитет звезде ", али шта год да је то, господин Гибсон то има у себи".[4] Гибсонове улоге у серији филмова "Побеснели Макс" и "Смртоносно оружје" донеле су му назив "акциони херој".[5] Касније је Гибсон проширен на различите глумачке пројекте, укључујући и драме попут "Хамлета". Опробао се и на пољима ван глуме као продуцент и директор са: Човек без лица, 1993; Храбро срце, 1995; Страст Христа, 2004. године; и Апокалипса, 2006. Жес Кејжл је упоредио Гибсона са Кери Грантом, Шон Конеријем и Робертом Редфордом.[6] Конери је једном наговестио да би Гибсон требало да игра следећег Џејмса Бонда. Г. Гибсон је одбио улогу.[7]

Позорница

[уреди | уреди извор]

Гибсон је студирао на Националном институту драмске уметности (НИДА) у Сиднеју. Студенти на НИДА су класично обучавани у британској театарској традицији, а не у припреми за Филмове. Као ученици, Гибсон и глумица Јуди Дејвис одиграли су улоге у Ромеу и Јулији, а Гибсон је играо улогу краљице Титаније у експерименталној продукцији Миднајтс самернајт дрим. После дипломирања 1977, Гибсон је одмах почео радити на снимању Побеснелог Макса, али наставио је да ради као сценски глумац и придружио се Државном позоришном друштву Јужне Аустралије у Аделаидеу. Најновија позоришна представа Гибсона, насупрот Сиси Спејсек-у, била је 1993. продукција Лав Летерса од стране А. Р. Гарни, у Телуриду, Колорадо.[8]

Аустралијска телевизија и филм

[уреди | уреди извор]

За време док је био студент у НИДА-у, Гибсон је направио свој деби у 1977 филму Летњи град, за који је плаћен 400 долара.[9] Гибсон је затим играо главног лика у филму Побеснели Макс (1979). За ову улогу је плаћен 15.000 долара. Убрзо након прављења филма, направио је сезону са Саут Аустрејлијан театар компани. После Побеснелог Макса, Гибсон је такође играо ментално заостао младић у филму Тим.[10] Током овог периода, Гибсон се појавио и као гост у аустралијским телевизијским серијама. Он се појавио у серији Саливенс као поморски поручник Реј Хендерсон,[11] у полицијској серији Кап шоп, и у пилот епизоди серије "Казна" која је произведена 1980, приказана 1981.[11]

Гибсон је глумио у филму чија се радња одржава у Другом светском рату, Атек Форс З, који није пуштен у јавност до 1982. године када је Гибсон постао већа звезда. Режисер Петер Веир је поставио Гибсона за једног од водећих глумаца у критички признатој драми Галипоље из Првог светског рата, у којем добија улогу за најбољег глумца из Аустралијског филмског института. Филм Галипоље је такође помогао Гибсону да добије репутацију озбиљног, свестраног глумца. Наставак Полудели Макс 2 био је његов први хит у Америци (објављен као Роуд Вориор). Године 1982. Гибсон је поново привукао критике у романтичном трилеру Петера Веир-а "Година живљења опасно". Након једногодишње паузе од филма која је почела након рођења његових синова близанца, Гибсон је преузео улогу Флечера Кристијана у филму Побуна на броду Баунти 1984. године. Гибсон је први пут зарадио милион долара у филму Побеснели Макс 3 1985. године.[12]

Мел Гибсон за време снимања филма Храбро срце.
Мел Гибсон 1990.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Гибсон се 1980. године венчао са Робин Мур, са којом је добио седморо деце: Хану (1980), близанце Едварда и Кристијана (1982), Вилија (1985), Луиса (1988), Мајлоа (1990) и Томија (1999). По вероисповести, Мел Гибсон је језуита.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Мела Гибсона
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1977. Летњи град Summer City
1977. Никад ти нисам обећао врт с ружама I Never Promised You a Rose Garden
1979. Побеснели Макс Mad Max Макс Рокатански
1979. Тим Tim
1980. Ланчана реакција The Chain Reaction
1981. Галипоље Gallipoli
1981. Побеснели Макс 2 Mad Max 2: The Road Warrior Макс Рокатански
1982. Специјални одред Attack Force Z
1983. Година опасног живљења The Year of Living Dangerously Гај Хамилтон
1984. Побуна на броду Баунти The Bounty
1984. Река The River
1984. Госпођа Софел Mrs. Soffel
1985. Побеснели Макс 3 Mad Max Beyond Thunderdome Макс Рокатански
1987. Смртоносно оружје Lethal Weapon Мартин Ригс
1988. Зора за очајника Tequila Sunrise
1989. Смртоносно оружје 2 Lethal Weapon 2 Мартин Ригс
1990. Птица на жици Bird on a Wire
1990. Ер Америка Air America
1990. Хамлет Hamlet
1992. Смртоносно оружје 3 Lethal Weapon 3 Мартин Ригс
1992. Земља и амерички сан Earth and the American Dream
1992. Заувек млад Forever Young
1993. The Chili Con Carne Club
1993. Човек без лица The Man Without a Face
1994. Маверик Maverick Брет Маверик
1995. Храбро срце Braveheart Вилијам Волас
1996. Уцена Ransom Том Мален
1997. Дан очева Fathers' Day
1997. Теорија завере Conspiracy Theory Џери Флечер
1997. Бајка: истинита прича FairyTale: A True Story
1998. Смртоносно оружје 4 Lethal Weapon 4 Мартин Ригс
1999. Наплата дуга Payback Портер
2000. Хотел од милион долара The Million Dollar Hotel
2000. Кокошке у бекству Chicken Run Роки (глас)
2000. Патриота The Patriot
2000. Шта жене желе What Women Want
2001. Дневник од једног долара The One Dollar Diary
2002. Били смо војници We Were Soldiers
2002. Знаци Signs
2003. Acting Lessons: Should Have Looked Like Mel
2004. Папараци Paparazzi
2007. Сем и Џорџ Sam and George
2013. Мачета убија Machete Kills Лутер Воз
2017. Стиг’о ћаћа 2 Daddy’s Home 2
2021. Временска петља Boss level
2022. Злочин у Холивуду Last Looks Алистер Пинч
2022. Отац Сту Father Stu Бил Лонг

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 109. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Мел Гибсон ће бити награђен на [[ИТФА]] церемонији”. Рте. Приступљено 7. 6. 2018.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ „Да ли је поп католик?”. Далас обсервер. Приступљено 2003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ „Преглед филма: Нова лица осветљавају филм”. Њујорк Тајмс. Приступљено 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ „Друга страна Мела”. Тајмс. Архивирано из оригинала 03. 02. 2017. г. Приступљено 2000.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ „Друга страна Мела”. Тајмс. Архивирано из оригинала 03. 02. 2017. г. Приступљено 2003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  7. ^ Кларксон, Венсли (1993). Мел Гибсон: Живети опасно. New York: Thunder's Mouth Press. стр. 170—171. 
  8. ^ Велер, Роберт (17. 7. 1993). Добродошли у Телурид - А сад бежите. Асосијејтед Прес. 
  9. ^ „Gibson blushes as first screen kiss surfaces”. Сандеј тајмс (10.7.2005.). Архивирано из оригинала 23. 07. 2010. г. Приступљено 7. 6. 2018. 
  10. ^ Атертон, Маргот (10. 7. 2005). Илустрована енциклопедија аустралијског шоу бизниса. Саншајн букс. 
  11. ^ а б Меркадо, андри. Супер аустралијске сапунице. Плуто прес аустралија. 
  12. ^ Валдез, Жо (20. 12. 2007). Побеснели Mакс испод грмљавине. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Кларксон, Венсли (1993). Мел Гибсон: Живети опасно. New York: Thunder's Mouth Press. стр. 170—171. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мел_Гибсон&oldid=28699792”