Гентамицин
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(3R,4R,5R)-2[(1S,2S,3R,4S,6R)-4,6- diamino-3[(2R,3R,6S)- 3-amino-6-[(1R)- 1-(methylamino)ethyl]oxan-2-yl]oxy 2-hydroxycyclohexyl]oxy5-methyl- 4-(methylamino)oxane-3,5-diol | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | IV, IM, топикално |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | ограничена орална биодоступност |
| Везивање протеина | 0-10% |
| Полувреме елиминације | 2 часа |
| Излучивање | renal |
| Идентификатори | |
| CAS број | 1403-66-3  |
| ATC код | D06AX07 (WHO) J01GB03 S01AA11 S02AA14 S03AA06 QA07 QG01 QG51 QJ51 |
| PubChem | CID 3467 |
| IUPHAR/BPS | 2427 |
| DrugBank | APRD00214 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C21H43N5O7 |
| Моларна маса | 477.596 g/mol |
Гентамицин је антибиотик из породице аминогликозида и делује на велики број бактеријских инфекција[1], нарочито на инфекције изазване Грам негативним бактеријама.[2] Гентамицин је миметик природних биомолекула и надовеже се на бактеријске рибозоме где доводи до неправилног читања генетичког кода.[3][4]
Као и сви антибиотици из породице аминогликозида,[5][6] гентамицин не улази, тј не пролази кроз мембране које би га довеле у танко и дебело црево, тако да се може дати пацијенту само путем инфузије, односно интравенски, или топикално.
Нуспојаве
[уреди | уреди извор]Споредне штетне последице дугорочног конзумирања гентамицина су губљење слуха или поремећаји координације, нарочито код особа које већ имају уређене генетичке предиспозиције за испољавање проблема у координацији. Ове особе имају безазлену мутацију ДНК молекула која се може драстично испољити уколико се гентамицин у великој мери уноси у организам и меша са ћелијама домаћина у читању генетичког кода.[7] Ћелије уха су нарочито осетљиве на овај антибиотик. Понекад се антибиотик намерно користи у великој мери у драстичним случајевима Менијерове болести или Менијеровог синдрома, како би се ослабила активност вестибуларног апарата.
Гентамицин такође може бити јако нефротоксичан, нарочито у серијским третманима где се узима на редовној основи у великој дози. Да би се избегло оштећење бубрега доза гентамицина се преписује на основу масе пацијента.
Ешерихија Коли је показала одређени степен отпорности на гентамицин иако је сама бактерија грам негативна.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 852—3. ISBN 0781744431.
- ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ур. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X.
- ^ аутора, Група (2006). Угрешић, Ненад, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. ISSN 1451-4680. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 31. 05. 2010.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Amdur MO, Doull J, Klaassen CD (2001). Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons (6 изд.). New York: McGraw-Hill, Inc. ISBN 0071347216.
Литература
[уреди | уреди извор]- аутора, Група (2006). Угрешић, Ненад, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 31. 05. 2010.
- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
