Пређи на садржај

Баухаус

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Баухаус (вишезначна одредница).
Баухаус
das Staatliche Bauhaus, Hochschule für Bau und Gestaltung
Валтер Гропијус, Зграда Баухауса у Десау, 1919-1926, Немачка.
Светска баштина Унеска
Званично имеБаухаус и његове локације у Вајмару, Десау и Бернау
МестоНемачка
КритеријумКултурни: ii, iv, vi
Референца729
Упис1996 (20. седница)
Баухаус на карти Немачке
Weimar
Weimar
Dessau
Dessau
Bernau
Bernau

Баухаус (нем. Bauhaus) или пуним именом Државна школа Баухаус у Вајмару је била државна школа за архитектуру и примењене уметности, коју је 1919. године у Вајмару у Немачкој основао архитекта Валтер Гропијус (нем. Walter Gropius) (1883—1970) а предавачи су били и Кандински и Кле.[1][2] Школа је постала позната по приступу дизајну, који је покушао да обједини индивидуалну уметничку визију са принципима масовне производње и нагласком на функцији[2]

Баухаус Десау
Баухаус Десау

Разлог оснивања школе била је идеја о стварању удружења занатлија-уметника под управом уметника-предавача, у циљу заједничког истраживања професора и студената у примени нових техника, материјала и облика у архитектури, производњи намештаја и производњи употребних предмета.[3] Теорија изучавања процеса опажања и боја примењивана су у пракси. Програми по којима се радило у Баухаусу били су веома напредни за то време. Као резултат, групног рада и климе великог ентузијазма, која је у Баухаусу владала од фазе пројектовања реализације, настају предмети од којих је потекао модерни индустријски дизајн.[4] Staff at the Bauhaus included prominent artists such as Paul Klee, Wassily Kandinsky, and László Moholy-Nagy at various points.

Школа је постојала у три немачка града — Вајмару, од 1919. до 1925. године; Десау, од 1925. до 1932. године; и Берлин, од 1932. до 1933. — под три различита архитекта-директора: Валтер Гропијус од 1919. до 1928.; Ханес Мајер од 1928. до 1930. године; и Лудвиг Миес ван дер Рох од 1930. до 1933. године, када је школу затворило сопствено руководство под притиском нацистичког режима, пошто је приказана као центар комунистичког интелектуализма.[5] На међународном плану, бивше кључне личности Баухауса биле су успешне у Сједињеним Државама и постале су познате као авангарда међународног стила.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]
Баухаус лого.

Крајем 19. века у Енглеској се јавља идеја о повезивању уметника и индустријске производње како би се улепшали индустријски производи, а уништиле имитације и кич. Спајање уметности и индустријске производње (Arts and Crafts) покренуо је у Енглеској Вилијам Морис већ крајем 19. века, али су њихови производи били индивидуални и богато декорисани, дакле нису били у складу с модерним настојањима. Под његовим утицајем 1907. године у Минхену је основан „Немачки савез занатских и индустријских произвођача“ (Deutsche Werkbund). Једна од струја у том удружењу тежила је стандардизацији (уједначавању) индустријских производа најбоље прилагођених намени, те и новим материјалима и техникама.

Делатност Werkbunda унапређује и развија Валтер Гропијус, те оснива специјализовану школу за истовремено бављење свим врстама обликовања – Баухаус, 1919. године у Вајмару, града у којем су тада на власти били социјалисти. С врхунским уметницима и изврсним педагозима (Лајонел Фајнингер, Георг Муха, Паул Кле, Оскар Шлемер, Василиј Кандински, Ласло Мохољи Нађ итд.), Валтер Гропијус водио је два курса: - материјали и технике обраде (ручне и машинске); - цртање, пројектовање и теорија облика.

Први је директор био сам Гропијус, али касније је директор постао најпре Ханес Мајер, а потом архитект Лудвиг Мис ван дер Рое, који школу претвара у чисту школу архитектуре.

Године 1925. школа напушта Вајмар и сели се у Десау где је према Гропијусовом пројекту 1926. довршена зграда Баухауса. Сама зграда је преломно дело модерне архитектуре у којем облик следи намену.

Школа се 1932. године сели из Десауа у Берлин, али баухаусовце због њиховог интернационализма, либералности и бриге за човека нацисти оптужују за „леви социјализам“, и Хитлер затвара Баухаус чим је дошао на власт.[7] Дела професора и студената Баухауса снажно су утицала на индустријску производњу и на развој индустријског дизајна у Европи.

Многи изванредни уметници поучавали су у Баухаусу:

Столица коју је дизајнирао Марсел Бројер као студент у Баухаусу, тзв. „Василијева столица“. Столица се толико свидела проф. Василију Кандинском да ју је дао направити за све ученике

Делатност Баухауса

[уреди | уреди извор]

Циљ те школе био је стварање новог удружења занатлије-уметника под вођством уметника-наставника у заједничком трагању, и с учитељске и с ученичке стране, за новим техникама, новим материјалима и новим облицима који ће се примјењивати на архитектуру, намјештај и употребне предмете.

У Баухаусу су се одржавали курсеви столарства, ткачког и керамичарског заната, сликарства, графике и фотографије.

Практичном су раду били додати теоријски предмети о перцепцији и боји, и то према програмима врло напредним за то време, с коначним циљем да у ученицима ослободе стваралачку енергију.

Из многоструких колективних активности које је развијао Баухаус, у расположењу великог заноса, од замисли до остварења, произлази модерни индустријски дизајн.

Фотографија и графика поновно се откривају у Баухаусу где се експериментише с бесконачним могућностима везанима уз употребу фотографског апарата: колаж, фотомонтажа, двострука експозиција, увећање негатива и остала техничка средства која су данас у свакодневној употреби.

Архитектура, намјештај и разни предмети обликују се на основу употребљивости. Естетска вредност неког предмета мора произилазити из савршеног стапања облика и функције. Цела је Баухаусова продукција обележена највећом могућом једноставношћу.

Према схватању Баухауса, предметима не треба додавање украса који би скривали или поправљали ружне и безобличне делове, него треба те делове обликовати на леп, уметнички начин и предмет ће бити леп сам по себи. Под утицајем појединих праваца модерне уметности (експресионизма, кубизма и нарочито неких грана апстрактне уметности), који су тежили поједностављењу и проналазили нове облике, обликовања употребних предмета добија ново значење – постизање функционалности предмета као креативан чин. Идеје Баухауса поштују се и данас у начелима индустријског дизајна: јединство намене (функције), поштовања материјала и процеса серијске производње.

Баухаус је обликовање и контролисање пластично-просторне околине постављао као идеалан циљ. Програм Баухауса је био откривање основе креативности, затим хуманизација функција предмета, рационализовање нових облика и на крају припрема за индустријско обликовање. Но друштво није било зрело да прихвати такве предмете и Баухаус је остао само генијална школа- припрема за будући индустријски дизајн.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • радионице
    радионице
  • осветљење позорнице
    осветљење позорнице
  • механизам за отварање прозора
    механизам за отварање прозора
  • трпезарија
    трпезарија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Баухаус – више од стила”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ а б Oxford Dictionary of Art and Artists (Oxford: Oxford University Press, 4th edn, 2009), ISBN 0-19-953294-X, pp. 64–66
  3. ^ Pevsner, Nikolaus, ур. (1999). A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture (Paperback). Fleming, John; Honour, Hugh (5th изд.). London: Penguin Books. стр. 880. ISBN 978-0-14-051323-3. 
  4. ^ „Bauhaus Movement”. Rethinking the world Art and Technology – A new Unity. 
  5. ^ Barnes, Rachel (2001). The 20th-Century art book (Reprinted. изд.). London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-3542-6. 
  6. ^ Routledge international handbook of participatory design. Jesper Simonsen, Toni Robertson. New York: Routledge. 2013. стр. 38. ISBN 978-0-415-69440-7. OCLC 754734489. 
  7. ^ „Vek od rađanja Bauhausa”. Deutsche Welle. Приступљено 5. 2. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баухаус&oldid=28854373”