Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Мери Шели

Мери Вулстонкрафт Шели (рођена Годвин; енгл. Mary Wollstonecraft Shelley; Лондон, 30. август 1797 — 1. фебруар 1851) била је британски романописац, драмски писац, есејист, биограф, путописац и филозоф. Најпознатија је по свом готичком роману Франкештајн (енгл. Frankenstein: or, The Modern Prometheus, 1818) који говори о научнику који је оживео чудовиште састављено од делова лешева. Мери се такође бавила издавањем и промовисањем дела свог супруга, романтичарског песника и филозофа Персија Биша Шелија. Отац јој је био политички филозоф Вилијам Годвин, а мајка филозоф и феминисткиња Мери Вулстонкрафт.

Мери Шели је рођена 30. августа 1797, године у Лондону, а месец дана након њеног рођења умрла јој је мајка од породиљске грознице. Годвин је одгајао и васпитао Мери и омогућио јој богато, неформално образовање, подстичући је да се придржава његових либералних политичких теорија. Када је Мери имала четири године, Годвин се оженио комшиницом, са којом је Мери имала проблематичне односе.

Године 1814. Мери је започела везу са једним од политичких следбеника њеног оца, Персијем Шелијем, па се на крају удала за њега. Заједно са својом полусестром Клер Клермонт, Мери и Перси су отишли у Француску, а потом путовали Европом. По повратку у Енглеску, Мери је била трудна и носила Персијево дете. Током следеће две године, она и Перси су се суочили са остракизмом, константним дуговима и смрћу њихове превремено рођене ћерке. Венчали су се крајем 1816. године, након самоубиства Персијеве претходне жене, Харијет Вестбрук.

Цео чланак 331 сјајан чланак

Добар чланак

Црква босанска

Црква босанска је била црквена заједница босанских хришћана у средњем веку. Иако су је Католичка и Православна црква сматрале јеретичком, њени припадници су себе сматрали правим хришћанима. И дан-данас се у науци воде расправе о карактеру Цркве босанске и њеној повезаности са богумилским покретом.

Црква босанска је пружала уточиште верским прогнаницима са разних страна: богумилима из Рашке, патаренима из Далмације и катарима са запада, због чега је покретано више крсташких похода на Босну.

Црква босанска престала је да постоји након слома средњовековне босанске државе и османског освајања Босне 1463. године.

Цео чланак 438 добрих чланака

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за физику

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици.

Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

29. јануар — Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи [en] није било преживелих.
28. јануар — Милош Вучевић (на слици) поднео оставку на функцију председника Владе Србије.
20. јануар — У пожару у старачком дому у Великом Борку код Барајева страдало је 8 особа, а 7 повређено.
20. јануар — Доналд Трамп је инаугурисан за 47. председника САД.
7. јануар — У низу шумских пожара [en] у јужној Калифорнији (САД), 24 особа је страдало и 7005180000000000000♠180000 је евакуисано.
7. јануар — Најмање 126 особа је погинуло, а стотине су повријеђене након што је земљотрес јачине 7 степени по Рихтеру погодио Тибет, Кина.
1. јануар — У нападу камионетом [en] на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 15 људи а 35 је рањено.

Остале вести

На данашњи дан

1. фебруар

1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг” означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској.
1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
1946 — Проглашена Република Мађарска, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.
1979 — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства (на слици).
1992 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.
1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.
2003 — У несрећи свемирског шатла Колумбија који се распао изнад Тексаса погинуло је свих седам астронаута.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да жаба названа отровна стрела има довољно отрова у себи да усмрти око 2.200 људи?
… да постоје 92 позната случаја изгубљених нуклеарних бомби у мору?
… да џиновска сипа има највеће очи на свету, а пречник им је око 40 центиметара?
… да се текила прави од корена биљке агаве која не спада у породицу кактуса, иако личи?
… да у америчкој савезној држави Јута, птице имају првенство пролаза на свим ауто-путевима?
… да рециклажа једне тоне папира штеди око две и по тоне уља, 26 тона воде и око три кубних метара депоније?
… да je авокадо воће а не поврће?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Француски булдог је пас средње величине, одликује се великом, али кратком њушком, равним рачвастим носом, широком рачвастом горњом усном. Усправне уши, широке у дну и заобљене на врху. Могу имати широк избор боја: тиграста, бело-тиграста, смеђа и бело-смеђа.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 701.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 403.992 корисника отворила налог, а од тога је 2.441 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти