Главна страна
Стјепан Стева Филиповић

Стјепан Стева Филиповић (Опузен, 27. јануар 1916 — Ваљево, 22. мај 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а потом је у Крагујевцу учио електричарски и браварски занат. Године 1937, као млади радник је приступио револуционарном радничком покрету. Учествовао је у многим демонстрацијама, радничким штрајковима и другим акцијама, због чега је био ухапшен и протеран у родно место. Октобра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије. Непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији, Филиповић је био један од активиста Месног комитета КПЈ за Крагујевац, а након окупације земље 1941. године је по партијском задатку био упућен у Ваљево. Овде је активно учествовао у припремама оружаног устанка и почетком јула 1941. године био један од првих бораца Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда. Већ у првим борбама се истакао храброшћу, а за подвиге које је извршио током напада на Лајковац, 15. августа 1941. године је био похваљен од стране команданта Главног штаба НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита.
Истицао се храброшћу и у другим борбама ваљевских партизана, а посебно приликом напада на Крупањ и Шабац, септембра 1941. године. Био је постављен за командира чете, а потом и за команданта Колубарског батаљона. Крајем септембра је пребачен у Подрински партизански одред, где је вршио дужност политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, крајем 1941. године остао је на терену западне Србије.
Каролина Плишкова

Каролина Плишкова (чеш. Karolína Plíšková; Лоуни, 21. март 1992) чешка је тенисерка, бивша првопласирана на ВТА листи најбољих тенисерки света (на прво место доспела 17. јула 2017. године).
Највећи успеси на гренд слем турнирима су јој финале Отвореног првенства САД-а 2016 у ком је изгубила од Анџелик Кербер, као и полуфинала Отвореног првенства Аустралије (2019) и Ролан Гароса (2017). У досадашњој каријери освојила је 16 титула у појединачној и 5 у конкуренцији парова. Најбољи пласман у конкуренцији парова јој је 11. место, на које се попела у октобру 2016.
Прва је Чехиња која се попела на 1. место ВТА листе и уз Јелену Јанковић и Динару Сафину тренутно једина која је била на њему, а да у каријери није освојила гренд слем титулу.
Као члан Женске тениске репрезентације Чешке, освојила је Фед куп 2015, 2016 и 2018. године.
Списак епизода серије Мердокове мистерије

Мердокове мистерије су канадска драмска телевизијска серија с одликама мистерије, комедије и научне фантастике чије је приказивање почело 20. јануара 2008. Серија се темељи на романима Детектив Мердок Морина Џенингса. Радња је смјештена у Торонту крајем 19. и почетком 20. вијека. У средишту дешавања је Вилијам Мердок (Јаник Бисон), детектив Четврте полицијске станице, који ријешава злочине користећи се научним методама и проналасцима који су веома напредни за то вријеме (попут отисака прстију). У рјешавању случајева помажу му полицајац Џорџ Кребтри (Џони Харис), градски патолог доктор Џулија Огден (Хелен Џој) и инспектор Томас Бракенрид (Томас Крејг). Р. Б. Карни, Кал Кунс и Александра Заровни творци су серије, а продуцирао ју је Shaftesbury Films.
Серији су претходила три телевизијска филма који су се приказивали на канадском каналу Bravo! од 2004. до 2005. За разлику од серије глумачка постава је потпуно другачија. У филму су глумили: Питер Аутербриџ као Мердок, Кили Хоз као доктор Огден, Метју Макфадзин као полицајац Кребтри и Колм Мини као инспектор Бракенрид.
Вести
- 26. фебруар — Суд Босне и Херцеговине прогласио је кривим председника Републике Српске Милорада Додика и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања јавних функција због неизвршавања одлуке високог представника за БиХ.
- 21. фебруар — У великој акцији против корупције, ухапшени су председник општине Обреновац Милорад Грчић, бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
- 9. фебруар — У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
- 4. фебруар — САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу. Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
- 2. фебруар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 32 : 26.
- 29. јануар — Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи није било преживелих.
- 28. јануар — Милош Вучевић је поднео оставку на функцију председника Владе Србије.
28. фебруар
- 1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Квaтемока.
- 1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Руске Америке и Британске Северне Америке.
- 1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије.
- 1922 — Уједињено Краљевство је формално признало независност Египта, али је задржало контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
- 1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање.
- 1986 — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме.
- 1991 — Завршен је Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака.
Да ли сте знали

- … да је Кеопсова пирамида када је изграђена била висока 147 м, али да због улегнућа тла и разрушености њена висина сада износи 137 м?
- … да реч Хималаји на санскриту значи боравиште снега?
- … да је 1. децембар светски дан борбе против сиде, а црвена трака симбол солидарности са оболелима од ХИВ-а?
- … да су сви лабудови у Енглеској власништво краљице?
- … да острига током живота може да мења пол колико год пута то жели?
- … да мува живи у просеку око месец дана?
- … да је стакленој боци потребно више од 4000 година да се распадне, чак и више ако се налази на депонији?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 702.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 408.819 корисника отворило налог, а од тога је 2.441 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице