Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Ема Шарлот Дјуер Вотсон (енгл. Emma Charlotte Duerre Watson; Париз, 15. април 1990) енглеска је глумица, манекенка и активисткиња.

Прославила се улогом Хермионе Грејнџер у филмовима из серијала Хари Потер у којима је наступала од 2001. до 2011. године. Пре тога, Вотсонова је глумила само у школским представма, а ова улога донела јој је светску славу и зараду у износу од преко десет милиона фунти. Током овог периода, такође је позајмила глас принцези Пеи у анимираном филму Прича о Деспероу и играла једну од главних улога у телевизијској серији Балетске ципелице, адаптацији истоименог романа Ноела Стретфилда. По завршетку филмског серијала Хари Потер, тумачила је споредне улоге у тинејџерским драмама Моја недеља са Мерилин (2011), Чарлијев свет (2012) и Блинг Ринг (2013), а појавила се и у апокалиптичној комедији Апокалипса у Холивуду где је тумачила улогу преувеличане себе, као и у епском филму Ноје (2014) Дарена Аронофског.

У периоду између 2011. и 2014. Вотсонова се паралелно бавила глумом и похађала Универзитет Браун, где је маја 2014. године дипломирала енглеску књижевност. Исте године, освојила је награду Британске академије филмске и телевизијске уметности за британског уметника године и именована је за амбасадорку добре воље иницијативе Уједињених нација за женска права под називом UN Women. Вотсонова се такође бави манекенством – била је заштитно лице компанија Burberry и Lancôme и учествовала је у креирању модне колекције за организацију People Tree.

Цео чланак 348 сјајних чланака

Добар чланак

Јосип Броз Тито (Кумровец, 7. мај 1892 — Љубљана, 4. мај 1980) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године. Током Другог светског рата био је вођа југословенских партизана, који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи. За време своје политичке каријере био је изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству. Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни вођа Покрета несврстаних, поред Џавахарлала Нехруа, Гамала Абдела Насера и Ахмеда Сукарна.

Био је генерални секретар Савеза комуниста Југославије (1939—1980). Током Другог светског рата је постао премијер (1943—1963), а уставним променама 1953. постао је и председник (касније доживотни председник; 1953—1980) Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин маршала Југославије и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), Југословенске народне армије (ЈНА, 1951—1980). Тито је био главни вођа друге Југославије. Упркос томе што је био један од оснивача Информбироа, убрзо је постао први члан Информбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм. Тито је био заговорник независног пута у социјализам (понекад називаним и „национални комунизам”). Године 1951. је спровео самоуправни систем који је разликовао Југославију у односу на друге социјалистичке земље. Заокрет ка моделу тржишног социјализма донео је економску експанзију током 1950-их и 1960-их и пад током 1970-их година.

Цео чланак 447 добрих чланака

Изабрани списак

Први заменик премијера Совјетског Савеза била је јавна политичка функција заменик шефа владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Упркос званичном називу позиције, ту функцију није нужно обављао искључиво појединац. Функција је током свог постојања имала три различита имена: први заменик председника Савета народних комесара (1923–1946), први заменик председника Савета министара (1946–1991) и први потпредседник Владе Совјетског Савеза (1991). Израз први потпредседник користили су спољни коментатори да опишу функцију првог заменика шефа владе.

Први заменик премијера је био одговоран за одређену област политике. На пример, Кирил Мазуров је био одговоран за индустрију, док је Дмитриј Пољански био задужен за пољопривреду.e Поред тога, заменик премијера је био одговоран за координацију активности министарстава, државних одбора и других органа подређених Влади. Очекивало се да први заменик експедитивно упућује ове органе са циљем да обезбеде спровођење планова економског и друштвеног развоја и да провере да ли се поштују налози и одлуке Владе. Уколико премијер не би могао да обавља своје дужности, један од првих заменика преузимао би функцију вршиоца дужности до његовог повратка на функцију. Током касних 1970-их, када се здравље премијера Алексеја Косигина погоршало, Николај Тихонов је као први заменик деловао у име премијера. Коначно, први заменик је по праву био члан Председништва Владе, владиног највишег органа одлучивања. На овој функцији је укупно 26 особа.

Цео чланак 146 изабраних спискова

Вести

3. мај — Аустралијска лабуристичка партија, предвођена премијером Ентонијем Албанизом, однела убедљиву победу на савезним изборима у Аустралији.
28. април — Либерална партија Канаде, предвођена премијером Марком Карнијем, освојила је највећи број мандата на савезним изборима у Канади.
28. април — Масовни нестанак струје [en] погодио је велики део Шпаније и Португалије.
13. април — У Београду је завршен тродневни сабор „Не дамо Србију” организован поводом оснивања свенародног покрета.
9. април — Кина и Европска унија уводе додатне царине на робу из САД као одговор на америчке царине. Кинеске царине су ступиле на снагу одмах, док европске царине ступају на снагу 15. априла.
8. април — У урушавању крова дискотеке [en] у Санто Домингу у Доминиканској Републици, погинуло је више од 113 људи.
5. април — САД су по наредби председника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша. Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33%.

Остале вести

На данашњи дан

1855 — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе.
1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.
1904 — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.
1930 — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија (на слици) због његове кампање грађанске непослушности.
1954 — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру.
1955 — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет.
1978 — Oрганизација Црвене бригаде саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је први продани предмет са бар-код ознаком био пакетић жвакаћих гума 1974?
… да је лимене конзерве осмислио Питер Дјуранд 1810. године?
… да је бадем члан породице ружа?
… да памћење златне рибице, упркос популарном веровању, траје преко 5 месеци?
… да име мексичког вулкана Попокатепетла на астечком језику значи „брег који се пуши”?
… да је први шампањац направио француски монах Dom Pérignon?
… да je Биг Бен стао у 22:07. 27. маја 2005. године, највероватније због изузетно високе температуре од 31,8 степени целзијуса?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Бели лук или чешњак (Allium sativum) је главичаста вишегодишња, веома распрострањена зачинска биљка. У народу, бели лук је лек за све, према коме се има врло велико и непоколебљиво поверење.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 706.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 419.913 корисника отворило налог, а од тога је 2.329 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти