Главна страна
Сјајан чланак

Велика награда Сан Марина 1994. године је била трка у светском шампионату Формуле 1 одржана 1. маја 1994. године на аутомобилској стази „Енцо и Дино Ферари“ у италијанском граду Имоли. То је била трећа трка у светском шампионату Формуле 1 1994. године, а прва која је вожена у Европи. Тркачки викенд обележиле су трагичне погибије аустријског возача Роланда Раценбергера и троструког светског шампиона, Бразилца Аиртона Сене, као и велики број инцидената и удеса на самој стази у којима је повређено више возача. Спортски коментатор телевизије Би-Би-Си, Мари Вокер, описао је ову трку речима: „Колико мене памћење служи, ово је најцрњи и најтужнији дан у историји Великих награда Формуле 1.“
Михаел Шумахер је победио у трци након поновљеног старта. На конференцији за штампу одржаној по завршетку, изјавио је да „не може да се осећа задовољним, а камоли срећним након победе“, осврћући се на трагичне догађаје током тркачког викенда. Никола Ларини је освојио прве поене у својој каријери заузевши друго место, а трећепласирани возач је био Мика Хакинен.
Добар чланак

Први крсташки рат (1096—1099) био је војни поход хришћана из Европе, чија је сврха била да помогне Византијском царству у борби против Селџука, и да отму Јерусалим и Свету земљу из руку муслимана.
Покренуо га је папа Урбан II на црквеном сабору у француском граду Клермону који се одазвао на молбу византијског цара Алексија I Комнина за помоћ у борби против Турака. Папин позив доводи до масовних миграција из западне Европе на исток и освајања нових територија. На пут за Јерусалим су отишли племићи, сељаци и сиромашни, копном и морем.
У јулу 1099. су освојили Јерусалим и тако постигли званични циљ. На темељима војних успеха створене су прве крсташке државе, а у самом Јерусалиму су створени први витешки редови. Ово је једини крсташки рат који је испунио задати циљ, освајање Јерусалима.
Изабрани списак

Први заменик премијера Совјетског Савеза била је јавна политичка функција заменик шефа владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Упркос званичном називу позиције, ту функцију није нужно обављао искључиво појединац. Функција је током свог постојања имала три различита имена: први заменик председника Савета народних комесара (1923–1946), први заменик председника Савета министара (1946–1991) и први потпредседник Владе Совјетског Савеза (1991). Израз први потпредседник користили су спољни коментатори да опишу функцију првог заменика шефа владе.
Први заменик премијера је био одговоран за одређену област политике. На пример, Кирил Мазуров је био одговоран за индустрију, док је Дмитриј Пољански био задужен за пољопривреду.e Поред тога, заменик премијера је био одговоран за координацију активности министарстава, државних одбора и других органа подређених Влади. Очекивало се да први заменик експедитивно упућује ове органе са циљем да обезбеде спровођење планова економског и друштвеног развоја и да провере да ли се поштују налози и одлуке Владе. Уколико премијер не би могао да обавља своје дужности, један од првих заменика преузимао би функцију вршиоца дужности до његовог повратка на функцију. Током касних 1970-их, када се здравље премијера Алексеја Косигина погоршало, Николај Тихонов је као први заменик деловао у име премијера. Коначно, први заменик је по праву био члан Председништва Владе, владиног највишег органа одлучивања. На овој функцији је укупно 26 особа.
Вести
- 13. април — У Београду је завршен тродневни сабор „Не дамо Србију” организован поводом оснивања свенародног покрета.
- 9. април — Кина и Европска унија уводе додатне царине на робу из САД као одговор на америчке царине. Кинеске царине су ступиле на снагу одмах, док европске царине ступају на снагу 15. априла.
- 8. април — У урушавању крова дискотеке у Санто Домингу у Доминиканској Републици, погинуло је више од 113 људи.
- 5. април — САД су по наредби председника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша. Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33%.
- 1. април — Министри одбране Мађарске и Србије, Криштоф Салаи Бобровницки и Братислав Гашић, потписали су споразум у области одбране у Палати Србије.
- 28. март — Око 5.000 људи је погинуло у земљотресу који је погодио Мјанмар јачине 7,7 степени по Рихтеровој скали. Потрес се осетио и у Бангладешу, Индији, Тајланду, Лаосу и Кини.
- 21. март — Преминула је још једна особа због повреда претрпљених током урушавања надстрешнице у Новом Саду. Тиме је број жртава порастао на 16.
На данашњи дан
- 1707 — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.
- 1858 — Црногорци су у бици на Грахову, потукли знатно јаче турске трупе.
- 1886 — У Чикагу је 40.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице” — по осам сати рада, одмора и културног уздизања.
- 1960 — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "U-2".
- 1994 — У трци за „Велику награду Сан Марина” погинуо бразилски возач Формуле 1 Аиртон Сена.
- 1995 — У операцији Бљесак Хрватска је запосела Западну Славонију која је до тада била део РСК и протеравши српско становништво са тих простора.
- 1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен је путнички аутобус на мосту у Лужанима, при чему је погинуло најмање 60 људи.
Да ли сте знали?

- … да су прве модерне Олимпијске игре одржане у Атини 1896. године, на којима је учествовао 241 такмичар из 14 земаља?
- … да је најлон прво вештачко влакно које је направио човек (1938. године)?
- … да је Кип слободе највећа статуа од кованог бакра на свету?
- … да је најбржа риба лепезаста сабљарка, која достиже брзину од 109 км/ч?
- … да теобромин, супстанца из чоколаде, може бити смртоносна за пса?
- … да запремина слепог црева код коња може да достигне и до 90 литара.
- … да су Гугл слике настале након што је Џенифер Лопез носила контроверзну хаљину на додели Гремија 2000. године што је изазвало велики број претрага?
Изабрана слика
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 706.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 419.281 корисник отворио налог, а од тога је 2.381 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице