Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Бадњак

Налагање бадњака испред Храма Светог Саве у Београду

Бадњак (у неким крајевима зван и весељак) је дрвена облица која се код православних Срба обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече. Дрво за бадњак, најчешће млад и прав цер, сијече се ритуално рано ујутру на Бадњи дан. Сјечење, припрема, уношење и налагање изводе се кроз сложене обреде, који у разним крајевима имају различите форме. Изгарање бадњака попраћено је молитвама да у наредној години не мањка хране, среће, љубави и новца. Према бадњаку се односе као према личности; упућују му поздраве и приносе жртве: жито, вино и мед. Бадњак гори и током Божића: први посјетилац на Божић удара по њему жарачем или граном док жели да срећа и напредак породице буду обилати као варнице које излијећу из бадњака. Будући да данашњи начин становања не дозвољава ватру на огњишту, бадњак је најчешће представљен храстовом гранчицом којом се на Бадњи дан украси дом.

Бадњак се свечано ложи у знак сјећања на ватру коју су по народном предању витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христос, да би огријали божанско новорођенче и његову мајку. Бадњак се такође може тумачити као симбол крста на коме је Христос распет, при чему топлина ватре симболизујуе спасење за људски род које је, по хришћанском вјеровању, омогућено Христовим распећем. Историчари религије, филолози и етнолози сматрају да су Срби наслиједили овај обичај из своје претхришћанске религије. Неки од јужнословенских народа имају сличне обичаје, а традиција да породица на Бадњи дан свечано наложи дрво на огњишту забиљежена је и међу другим европским народима.

Цео чланак 328 сјајних чланака

Добар чланак

Република Српска

Застава Републике Српске

Република Српска, незванично Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом разграничења са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. У августу 1992. преименована је у Република Српска, а Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини потписаним 21. новембра 1995. године постала је међународно призната као један од два ентитета Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа из 2013. године показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.

Република Српска је члан Скупштине европских региона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације. Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, Сједињеним Државама и Србији.

Цео чланак 436 добрих чланака

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за економију

Нобелову награду за економију, званично Награду Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (швед. Sveriges riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne), основала је Шведска народна банка, а додељује је Шведска краљевска академија наука. Награда је први пут додељена 1969. године Рагнару Фришу и Јану Тинбергену. Сваки добитник прима медаљу, диплому и новчану награду која се мења током година.

Досад је награда додељена 54 пута, а примило ју је 92 особе. Од њих су 90 били мушкарци. Прва жена која је добила награду била је Елинор Остром 2009. године. Након ње је у томе успела и Естер Дуфло 2019. године. Дуфло је, са 46 година, уједно и најмлађа добитница награде, а Леонид Хурвич је, са 90 година, најстарији добитник. Са 33 лауреата, Универзитет у Чикагу је институција са највише предавача који су били добитници Нобелове награде за економију.

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

7. јануар — Најмање 126 особа је погинуло, а стотине су повријеђене након што је земљотрес јачине 7 степени по Рихтеру погодио Тибет, Кина.
1. јануар — У нападу камионетом [en] на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 15 људи а 35 је рањено.
1. јануар — У масакру на Цетињу убијено је 12 људи (и починилац који је извршио самоубиство) а 4 је тешко рањено.
29. децембар — Лет 2216 Чеџу ера се срушио на међународном аеродрому Муан у Јужној Кореји, при чему је погинуло 179 људи.
27. децембар — Народна скупштина опозива вршиоца дужности председника и премијера Јужне Кореје Хан Дук-суа.
25. децембар — Лет 8243 Азербејџан ерлајнса се срушио у близини међународног аеродрома Актау у Казахстану, при чему је погинуло 38 људи.
22. децембар — Најмање 11 људи је погинуло када се делимично срушио мост који повезује бразилске државе Токантинс и Марањао.

Остале вести

На данашњи дан

9. јануар

1792 — Потписан је мир у Јашију између Русије и Османског царства којим је окончан руско-турски рат.
1878 — У Српско-турском рату српска војска ушла у Ниш.
1917 — Британска војска је поразила османску војску у бици код Рафе (на слици).
1978 — У Ирану почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Мохамед Реза Пахлави.
1992 — Реагујући на одлуку босанских Муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби су прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије.
1996 — Чеченски сепаратисти су напали руску војну базу у Кизљару, што се претворило у велику талачку кризу у коју је било укључено на хиљаде цивила.
2002 — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да су шах у Европу донели Арапи који су 711. године загосподарили Пиринејским полуострвом?
… да пречник Млечног пута износи око сто хиљада светлосних година и да има око двеста милијарди звезда?
… да је часопис Time 1816. године прогласио валцер за неморалну игру?
… да један квадратни метар површине Сунца сија као 600.000 сијалица од 100 вати?
… да је први предак данашњег коња живео пре 50 милиона година и био је дугачак 30, а висок 25 центиметара?
… да је монголски кан и кинески цар Кублај-кан одлазио у лов са 500 соколова и пратњом од 10.000 људи?
… да се ћетен алва прави од једне врсте лана?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Америчка Кугара фотографисана код Грин-Вуд гробља, Бруклин.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 700.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 399.922 корисника отворила налог, а од тога је 2.413 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти