Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Орбитални истраживач Марса

Орбитални истраживач Марса или скраћено MРO (енгл. Mars Reconnaissance Orbiter) свемирска је сонда свемирске агенције НАСА направљена да врши извиђање и истраживање Марса из орбите. Када је ушла у Марсову орбиту постала је шеста оперативна сонда у орбити планете, чиме је оборен рекорд у броју сонди које се налазе у орбити око Марса. Ову свемирску сонду вредну 720 милиона долара направила је компанија Локид Мартин уз надзор Лабораторије за свемирску пропулзију (дела Калифорнијског института за технологију). Лансирање је извршено 12. августа 2005. године, а 10. марта 2006. сонда је ушла у орбиту Марса. У новембру 2006. након пет месеци успоравања помоћу горње атмосфере Марса, МРО је ушао у коначну ниску орбиту и отпочео научна истраживања.

МРО има велики број научних инструмената као што су камере, спектрометар и радар, који се користе за изучавање топографије, минерала у тлу и леда на Марсу. Ова мисија олакшава долазак других тако што дневно прати временске услове, проучава могућа места за слетање и омогућава брз трансфер велике количине података са површине ка Земљи. Комуникациони систем МРО ће пренети више података од свих свемирских сонди лансираних ка другим планетама до данас.

Цео чланак 334 сјајна чланка

Добар чланак

Никола I Петровић

Никола I Петровић Његош (Његуши, 7/19. октобар 1841 — Антиб, 2. март 1921) био је књаз Црне Горе од 1860. до 1910. и краљ од 1910. до 1918. из династије Петровић Његош.

Наслиједио је на црногорском пријестолу свог стрица, књаза Данила. За вријеме његове владавине Црна Гора је Берлинским споразумом 13. јула 1878, послије Црногорско-турског рата, добила међународно признање и знатно територијално проширење. Никола I је реформисао државну управу, установио Министарски савјет, осавременио војску, Општим имовинским закоником ударио темељ правном систему и отворио врата страним инвестицијама. Октроисао је Устав Књажевине Црне Горе 1905, након чега је и сазвана Народна скупштина. Никола је владао аутократски, због чега је у Црној Гори стекао бројне непријатеље. Лично је био велики присталица српства и желио је уједињење Срба и других Јужних Словена на челу са династијом Петровић Његош, због чега је био у сукобу са Карађорђевићима, другом српском владарском династијом. Огледао се и у књижевности. Најпознатији радови су му пјесма Онамо, ’намо! и драма Балканска царица.

У Првом свјетском рату је објавио рат Аустроугарској. Краљевина Црна Гора је пружила отпор аустроугарској инвазији, али је морала капитулирати јануара 1916. године. Краљ Никола се са Владом и Двором склонио у Француску, у егзил из којег се никада није вратио. Послије завршетка рата збачен је са власти на Подгоричкој скупштини. Умро је изолован у емиграцији, а сахрањен је у цркви Христа Спаситеља [ru] у Санрему у Италији.

Цео чланак 438 добрих чланака

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за физиологију или медицину

Нобелова награда за физиологију или медицину додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физиологије или медицине. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Институт Каролинска за изузетне доприносе у физиологији или медицини.

Од оснивања, вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељују је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Иако се често назива Нобеловом наградом за медицину, Нобел је у свом тестаменту изричито навео да се награда додељује за „физиологију или медицину”, те се тако награда може доделити за шири спектар поља. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

28. фебруар — Принц је победио на Песми за Евровизију '25 са песмом Мила те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2025. у Базелу.
26. фебруар — Суд Босне и Херцеговине првостепеном пресудом прогласио је кривим председника Републике Српске Милорада Додика (на слици) и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања председничке функције због неизвршавања одлуке високог представника за БиХ.
21. фебруар — У великој акцији против корупције, ухапшени су председник општине Обреновац Милорад Грчић, бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
9. фебруар — У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
4. фебруар — САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу. Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
2. фебруар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 32 : 26.
29. јануар — Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи није било преживелих.

Остале вести

На данашњи дан

3. март

1861 — Царским манифестом и Законом о правном положају сељак цар Александар II је укинуо кметство у Русији.
1875 — Одржана је премијера опере Кармен Жоржа Бизеа у париској Опери комик.
1878 — Потписивањем Санстефанског мира окончан је Руско-турски рат и предвиђено стварање Велике Бугарске као кнежевине Османског царства.
1918 — У Брест-Литовску је потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату.
1924 — Народна скупштина у Анкари укинула муслимански халифат и протерала из земље халифа Абдулмеџида II и његову породицу.
1974 — У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза.
1991 — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да амазонски мрави краду ларве других мрава, које после држе као робове?
… да су Хаваји једина америчка држава која узгаја кафу?
… да се ноћу може видети око 6.000 звезда без телескопа?
… да је младунче кенгура дугачко око 3 цм када се окоти?
… да џиновски афрички цврчак обожава да једе људску косу?
… да је прва фабрика торпеда на свету „Вајтхед” основана у Ријеци?
… да Ајфелова кула може бити 15 cm виша током лета, због топлотног ширења због којег се гвожђе загрева?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Споменик Незнаном јунаку на Авали је монументални маузолеј на врху планине Авала. Састоји се од три одвојена лука. Централни лук дугачак је 30 метара, а друга два мања по 27 метара. Успон између лукова је 3,5 и 4,4 метара.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 703.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 409.318 корисника отворило налог, а од тога је 2.417 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти