Главна страна
Инхибитор ензима
Инхибитор ензима је молекул који се везује за ензим и умањује његову активност. Пошто блокирање ензимске активности може да узрокује угинуће патогена или да коригује метаболичку неуравнотеженост, стога су многи лекови инхибитори ензима. Инхибитори ензима се такође користе као пестициди. Нису сви молекули који се везују за ензиме инхибитори; активатори ензима се везују за ензиме и повећавају њихову активност, док се ензимски супстрати везују и бивају конвертовани до продуката у нормалном каталитичком циклусу ензима.
Везивање инхибитора може да спречи приступ супстрата ензимском активном месту и/или омете ензим при катализи биохемијске реакције. Везивање инхибитора може да буде реверзибилно или иреверзибилно. Иреверзибилни инхибитори обично реагују са ензимом и хемијски га мењају (нпр. формирањем ковалентне везе), те модификују кључне аминокиселинске остатке неопходне за ензиматску активност. Насупрот овоме, реверзибилни инхибитори се везују нековалентно, те се различити типови инхибиције јављају зависно од тога да ли се инхибитори везују за ензим, за ензимско-супстратни комплекс, или за обоје.
Многи молекули лекова су инхибитори ензима, тако да је њихово откривање и побољшање активна област истраживања у биохемији и фармакологији. Медицински ензимски инхибитори се често вреднују по својој специфичности (свом одсуству везивања за друге протеине) и својој потентности (својој константи дисоцијације, која је индикатор концентрације неопходне за инхибицију ензима). Висока специфичност и потентност су предуслови да лек испољава мали број нуспојава и стога ниску токсичност. Ензимски инхибитори се исто тако јављају у природи и учествују у регулацији метаболизма.
Коста Стојановић
Коста Стојановић (Алексинац, 2. октобар 1867 — Београд, 3. јануар 1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Сарађивао је са великим бројем стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и „Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског универзитета. Поред универзитетске, имао је и богату политичку каријеру. Налазио се на важним државним и политичким положајима, осам пута је биран за министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Рођен је у Алексинцу, од мајке Стеване и оца Тривуна (или Трифуна) Трпковића, трговца пореклом из села Маловишта код Битоља. Презиме Стојановић, по старом словенском обичају, Коста је добио као патроним по деди Стојану, Тривуновом оцу.
Списак добитника Нобелове награде за економију
Нобелову награду за економију, званично Награду Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (швед. Sveriges riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne), основала је Шведска народна банка, а додељује је Шведска краљевска академија наука. Награда је први пут додељена 1969. године Рагнару Фришу и Јану Тинбергену. Сваки добитник прима медаљу, диплому и новчану награду која се мења током година.
Досад је награда додељена 54 пута, а примило ју је 92 особе. Од њих су 90 били мушкарци. Прва жена која је добила награду била је Елинор Остром 2009. године. Након ње је у томе успела и Естер Дуфло 2019. године. Дуфло је, са 46 година, уједно и најмлађа добитница награде, а Леонид Хурвич је, са 90 година, најстарији добитник. Са 33 лауреата, Универзитет у Чикагу је институција са највише предавача који су били добитници Нобелове награде за економију.
Вести
- 1. јануар — У нападу камионетом на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 16 људи а више од 36 је рањено.
- 1. јануар — У масакру на Цетињу убијено је 12 људи а 4 је тешко рањено.
- 29. децембар — Лет 2216 Чеџу ера се срушио на међународном аеродрому Муан у Јужној Кореји, при чему је погинуло 179 људи.
- 27. децембар — Народна скупштина опозива вршиоца дужности председника и премијера Јужне Кореје Хан Дук-суа.
- 25. децембар — Лет 8243 Азербејџан ерлајнса се срушио у близини међународног аеродрома Актау у Казахстану, при чему је погинуло 38 људи.
- 22. децембар — Најмање 11 људи је погинуло када се делимично срушио мост који повезује бразилске државе Токантинс и Марањао.
- 17. децембар — Најмање 14 особа је погинуло, а стотине су повријеђене након што је земљотрес јачине 7,3 степена по Рихтеру погодио пацифичку острвску државу Вануату.
3. јануар
- 1777 — Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона.
- 1868 — У Јапану је укинута институција шогуна и почела „Меиђи обнова”.
- 1919 — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока.
- 1925 — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом.
- 1993 — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
- 1994 — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
- 2009 — Створена је мрежа криптовалуте биткоин када је Сатоши Накамото изрударио први блок у ланцу.
Да ли сте знали
- … да је до сада примећено 67 природних сателита који круже око Јупитера?
- … да је сиви соко најбрже живо биће на планети? При обрушавању достиже брзину до 320 км/ч.
- … да је Тони Ајоми, гитариста Black Sabbath-а, у несрећи изгубио врхове прстију десне руке?
- … да је Сао Пауло са 11 милиона становника највећи град јужне Земљине полулопте?
- … да је најниже језеро на свету Мртво море? (на слици)
- … да је прва званична кошаркашка утакмица одиграна 20. јануара 1892?
- … да је Санкт Петербург основан 1703. године?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 700.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 398.806 корисника отворило налог, а од тога је 2.470 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице