Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Пингвин

Колонија царских пингвина
Колонија царских пингвина

Пингвини (лат. Sphenisciformes) су монотипични ред водених, нелетећих птица, које живе углавном на јужној хемисфери. Једини члан реда је истоимена породица Spheniscidae. Која обухвата шест родова са 17 или 20 врста, у зависности од аутора. Пингвини су прилагођени животу у води са крилима која су еволуирала у пераја. Перје им је црно на леђима, док је на трбуху бијело. Хране се рачићима, рибом, лигњама и другим морским животињама које лове док пливају под водом. Под водом проводе скоро половину свог живота.

Иако су све врсте пингвина поријеклом са јужне хемисфере, они не живе само у областима са хладном климом, попут Антарктика. Заправо, само неколико врста пингвина живи толико јужно. Неколико врста живи у умјереном појасу, а једна врста, галапагошки пингвин, живи близу екватора.

Највећа жива врста је царски пингвин; највећи представници ове врсте су високи око 1,1 m и тешки око 35 kg. Најмања врста пингвина је патуљасти пингвин, чији су припадници високи око 40 cm и тешки 1 kg. Веће врсте пингвина насељавају хладније предјеле, док се мањи пингвини могу пронаћи у умјереним или чак тропским областима. Неке праисторијске врсте пингвина су достизале џиновске размјере, висине и тежине попут одраслог човјека.

Добар чланак

Репрезентација Србије у хокеју на леду

Лого Савеза хокеја на леду Србије
Лого Савеза хокеја на леду Србије

Репрезентација Србије у хокеју на леду је национални тим Србије у хокеју на леду, и члан је Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

Репрезентација Србије је наследница репрезентација СР Југославије и Србије и Црне Горе.

Тренутно се налази на 30. месту на ранг листи светске хокејашке федрације.

Учествовала је на осам Светска хокејашка првенства, од тога седам првенства у Дивизији II (трећи ранг такмичења) и једанпут у Дивизији I (други ранг такмичења). Такође су учествовали два пута у квалификацијама за наступ на Зимским олимпијским играма, 2010 у Ванкуверу и 2014 у Сочију.

Изабрани списак

Филмографија Џејмса Камерона

Камерон, на церемонији Холивудска стаза славних, 2012.
Камерон, на церемонији Холивудска стаза славних, 2012.

Џејмс Камерон је канадски режисер, сценариста и продуцент, познат по својој богатој филмској и телевизијској каријери.

Камеронов деби био је 1978. године научнофантастичним кратким филмом Ксеногенеза, који је режирао, написао и продуцирао. Његов редитељски деби био је Пирана 2: Мрешћење из 1982. године. Следећи филм који је режирао био је чувени научнофантастични акциони трилер Терминатор (1984), у њему је глумио Арнолд Шварценегер, тада врло популаран глумац који је и помогао Камерону да се дубље пробије у свет филма. Године 1986, режирао је и написао акциони наставак научне фантастике Осми путник, где је, у главној улози, била Сигорни Вивер. Наставио је низ режирајући још један научнофантастични филм Бездан (1989). Године 1991. Камерон режирао наставак филма Терминатор са Терминатор 2: Судњи дан, где Арнолд понавља пређашњу улогу. Три године касније режирао је трећи акциони филм са Шварценегером под називом Истините лажи (1994). Године 1997, он је режирао, написао и продуцирао епско-романтични филм Титаник, који је зарадио преко 1,84 милијарде долара.

Недавни догађаји

Вести

Доналд Трамп 2025. г.
На данашњи дан

26. јануар

Вацлав Хавел
Занимљивости

Да ли сте знали

Пица
Пица

Изабрана слика

Трг Монастираки у Атини.
Трг Монастираки у Атини.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 701.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 402.745 корисника отворило налог, а од тога су 2.354 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти