Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Пингвин

Жутоуви пингвин

Пингвини (лат. Sphenisciformes) су монотипични ред водених, нелетећих птица, које живе углавном на јужној хемисфери. Једини члан реда је истоимена породица Spheniscidae. Која обухвата шест родова са 17 или 20 врста, у зависности од аутора. Пингвини су прилагођени животу у води са крилима која су еволуирала у пераја. Перје им је црно на леђима, док је на трбуху бијело. Хране се рачићима, рибом, лигњама и другим морским животињама које лове док пливају под водом. Под водом проводе скоро половину свог живота.

Иако су све врсте пингвина поријеклом са јужне хемисфере, они не живе само у областима са хладном климом, попут Антарктика. Заправо, само неколико врста пингвина живи толико јужно. Неколико врста живи у умјереном појасу, а једна врста, галапагошки пингвин, живи близу екватора.

Највећа жива врста је царски пингвин; највећи представници ове врсте су високи око 1,1 m и тешки око 35 kg. Најмања врста пингвина је патуљасти пингвин, чији су припадници високи око 40 cm и тешки 1 kg. Веће врсте пингвина насељавају хладније предјеле, док се мањи пингвини могу пронаћи у умјереним или чак тропским областима. Неке праисторијске врсте пингвина су достизале џиновске размјере, висине и тежине попут одраслог човјека.

Цео чланак 331 сјајан чланак

Добар чланак

Репрезентација Србије у хокеју на леду

Репрезентација Србије у хокеју на леду је национални тим Србије у хокеју на леду, и члан је Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

Репрезентација Србије је наследница репрезентација СР Југославије и Србије и Црне Горе.

Тренутно се налази на 30. месту на ранг листи светске хокејашке федрације.

Учествовала је на осам Светска хокејашка првенства, од тога седам првенства у Дивизији II (трећи ранг такмичења) и једанпут у Дивизији I (други ранг такмичења). Такође су учествовали два пута у квалификацијама за наступ на Зимским олимпијским играма, 2010 у Ванкуверу и 2014 у Сочију.

Цео чланак 437 добрих чланака

Изабрани списак

Филмографија Џејмса Камерона

Камерон, на церемонији Холивудска стаза славних, 2012.

Џејмс Камерон је канадски режисер, сценариста и продуцент, познат по својој богатој филмској и телевизијској каријери.

Камеронов деби био је 1978. године научнофантастичним кратким филмом Ксеногенеза, који је режирао, написао и продуцирао. Његов редитељски деби био је Пирана 2: Мрешћење из 1982. године. Следећи филм који је режирао био је чувени научнофантастични акциони трилер Терминатор (1984), у њему је глумио Арнолд Шварценегер, тада врло популаран глумац који је и помогао Камерону да се дубље пробије у свет филма. Године 1986, режирао је и написао акциони наставак научне фантастике Осми путник, где је, у главној улози, била Сигорни Вивер. Наставио је низ режирајући још један научнофантастични филм Бездан (1989). Године 1991. Камерон режирао наставак филма Терминатор са Терминатор 2: Судњи дан, где Арнолд понавља пређашњу улогу. Три године касније режирао је трећи акциони филм са Шварценегером под називом Истините лажи (1994). Године 1997, он је режирао, написао и продуцирао епско-романтични филм Титаник, који је зарадио преко 1,84 милијарде долара.

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

20. јануар — У пожару у старачком дому у Великом Борку код Барајева страдало је 8 особа, а 7 повређено.
20. јануар — Доналд Трамп је инаугурисан за 47. председника САД.
7. јануар — У низу шумских пожара [en] у јужној Калифорнији (САД), 24 особа је страдало и 7005180000000000000♠180000 је евакуисано.
7. јануар — Најмање 126 особа је погинуло, а стотине су повријеђене након што је земљотрес јачине 7 степени по Рихтеру погодио Тибет, Кина.
1. јануар — У нападу камионетом [en] на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 15 људи а 35 је рањено.
1. јануар — У масакру на Цетињу убијено је 13 људи (укључујићи починиоца који је извршио самоубиство), а 3 је тешко рањено.
29. децембар — Лет 2216 Чеџу ера се срушио на међународном аеродрому Муан у Јужној Кореји, при чему је погинуло 179 људи.

Остале вести

На данашњи дан

27. јануар

1919 — У Марибору је убијено 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља.
1926 — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.
1942 — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве.
1945 — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц.
1967 — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.
1973 — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи.
1981 — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да жаба названа отровна стрела има довољно отрова у себи да усмрти око 2.200 људи?
… да постоје 92 позната случаја изгубљених нуклеарних бомби у мору?
… да џиновска сипа има највеће очи на свету, а пречник им је око 40 центиметара?
… да се текила прави од корена биљке агаве која не спада у породицу кактуса, иако личи?
… да у америчкој савезној држави Јута, птице имају првенство пролаза на свим ауто-путевима?
… да рециклажа једне тоне папира штеди око две и по тоне уља, 26 тона воде и око три кубних метара депоније?
… да je авокадо воће а не поврће?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Трг Монастираки у Атини.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 701.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 403.091 корисник отворио налог, а од тога су 2.354 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти