Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Србија

Србија, званично Република Србија, континентална је држава која се налази у јужној Европи, већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Званични језик је српски, а званична валута је српски динар. У саставу Републике Србије су две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација.

Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори Државна заједница је престала да постоји и Република Србија је, на основу Уставне повеље наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава, а има и статус земље посматрача у Организацији Уговора о колективној безбедности.

Цео чланак 331 сјајан чланак

Добар чланак

Фински залив (фин. Suomenlahti, швед. Finska viken, ест. Soome laht, рус. Фи́нский зали́в) релативно је плитки залив на крајњем истоку акваторије Балтичког мора, на подручју Северне Европе. Ограничен је јужном обалом Финске на северу, северном обалом Естоније на југу, те територијама Лењинградске области и Санкт Петербурга у Русији на истоку. Према подацима Међународне хидрографске организације западна граница залива иде до линије која повезује острво Осмусар на југу са полуострвом Ханко на северу. На обалама Финског залива налазе се два главна града европских држава, Хелсинки и Талин, историјска престоница Руске Империје и други по величини град данашње Русије, Санкт Петербург, те важне балтичке луке — Виборг, Приморск и Еспо.

Површина акваторије Финског залива је приближно око 30.000 км², максимална дужина у смеру исток-запад је до 420 километара, а ширина до 130 километара. Просечна дубина залива је око 38 метара. Ка заливу гравитира басен површине преко 420.000 км², а најважније притоке су Нева, Нарва, Луга, Сестра. У источном делу Финског залива, који је и најплићи, налазе се Невски, Виборшки, Лушки, Нарвски и Копорски залив. Преко Сајменског канала повезан је са језерским системом Сајма на југу Финске.

Цео чланак 438 добрих чланака

Изабрани списак

Десет векова српске књижевности

Десет векова српске књижевности представља антологијску едицију покренуту у Издавачком центру Матице српске 2010. године.

Опсег антологије се креће од средњовековних аутора попут Светог Саве и Доментијана па све до аутора активних у 21. столећу. Антологија ће имати преко 200 књига и обухвата књижевност од 12. столећа до писаца савременог периода. Покретач и главни уредник едиције је српски књижевник академик Миро Вуксановић. Уређивачки одбор чине професори Универзитета у Београду и Новом Саду као и други стручњаци. Прва штампана књига у едицији је Сабрана дела Светог Саве.

Едицију је подржала покрајинска влада Војводине, Министарство културе и информисања Републике Србије, град Нови Сад. Медијски покровитељ је Радио телевизија Србије. Антологија укључује дела писаца који до сада нису били адекватно валоризовани или чије дело је било скрајнуто.

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

9. фебруар — У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
4. фебруар — САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу. Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
2. фебруар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 32 : 26.
29. јануар — Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи није било преживелих.
28. јануар — Милош Вучевић поднео оставку на функцију председника Владе Србије.
20. јануар — У пожару у старачком дому у Великом Борку код Барајева страдало је 8 особа, а 7 повређено.
20. јануар — Доналд Трамп је инаугурисан за 47. председника САД.

Остале вести

На данашњи дан

16. фебруар

1270 — Велико војводство Литванија је однела пресудну победу над Ливонијским редом у бици код Карусеа вођеној на залеђеној површини Балтичког мора.
1808 — Наполеон почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.
1918 — Литвански савет је потписао Декларацију о независности (на слици), чиме је прогласио обнову литванске државе.
1936 — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија.
1940 — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.
1943 — Норвешки командоси које је обучила британска Управа за специјалне операције су уништили фабрику коју је немачки пројекат нуклеарне бомбе користио за добијање тешке воде.
2005 — Ступио је на снагу протокол из Кјота, амандман на међународни споразум о климатским променама.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је сликар Винсент ван Гог за живота продао само једну слику? То je Црвени виноград (на слици).
… да је краљ Петар I Карађорђевић превео на српски језик дело „О слободи”, филозофа Џона Стјуарта Мила?
… да се најзначајнији писани документ етрурске цивилизације, тзв. Ланена књига чува у Загребу?
… да реч сноб потиче од латинског sine nobilitas, у преводу онај ко нема племенито порекло?
… да је WC скраћеница од water closet, у дословном преводу водени орман?
… да за производњу тоалет-папира се дневно обори 27.000 стабала?
… да је Венера једина планета која се окреће у смеру казаљке на сату?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Понте Векио је један од најпознатијих мостова у свету и препознатљив симбол Фиренце. Налази се на најужем делу реке Арно у делу тока кроз Фиренцу. Саграђен је 1345. године и најстарији је преживели мост у главном граду Тоскане. Састоји се од три одвојена лука. Централни лук дугачак је 30 метара, а друга два мања по 27 метара. Успон између лукова је 3,5 и 4,4 метара.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 702.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 406.822 корисника отворила налог, а од тога је 2.367 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти