Главна страна
Сјајан чланак
Српски војни санитет у албанској голготи је хронолошки приказ догађаја у Првом светском рату кроз који је прошла санитетска служба српске војске, заједно са борбеним јединицама и делом народа у борби за опстанак, током повлачења, 1915/1916. године, ка албанском приморју и њене евакуација на Крф. Албанска или Српска голгота устаљен је назив за повлачење Војске Краљевине Србије и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/1916. године, у којој је од септембра 1915. до марта 1916, погинуло или умрло 144.098 лица.
Дана 28. јула 1914. почео је Први светски рат. Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације Аустроугарске 3. новембра 1918. године. Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску војску. Наредне године њена војска суочила се са Тројном инвазијом. Не желећи да се преда српска војска се повукла преко Албаније. Тако је почела албанска голгота у току које је српска војска и њена Влада, заједно са једним делом становништва евакуисана на Крф и Северну Африку, где се одморила, залечила ране, наоружала, опремила и реорганизовала. Потом је пребачена на Солунски фронт где је већ 1916. године забележила прве војне успехе. Захваљујући српским војним победама и дипломатији створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Добар чланак

Иво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.
Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”. Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.
У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.
Изабрани списак

Мирослав Клозе је најбољи стрелац фудбалске репрезентације Немачке свих времена, са 71 голом у 137 утакмица између 2001. и 2014. Такође је најбољи стрелац у историји фудбалског Светског првенства, са 16 голова у 24 утакмице на четири првенства од 2002. до 2014. године. Током 13 година колико је Клозе играо за репрезентацију, Немачка никада није изгубила утакмицу у којој је постигао гол.
Клозе је постигао гол на свом дебију за Немачку, у победи над Албанијом резултатом 2:1, 24. марта 2001. током квалификација за Светско првенство у фудбалу 2002. Дана 13. фебруара 2002. постигао је свој први репрезентативни хет-трик, у победи од 7:1 над Израелом на, његовом тадашњем клупском терену, Фриц Валтер стадиону у Кајзерслаутерну; ово је испраћено још једним хет-триком 18. маја у победи од 6:2 против Аустрије. На свом првом међународном турниру, Светском првенству 2002. у Јужној Кореји и Јапану, Клозе је постигао пет голова и постао други најбољи стрелац турнира. Сви његови голови постигнути су у групној фази, почевши са хет-триком голова постигнутих главом у победи од 8:0 против Саудијске Арабије.
Вести
- 3. март — Шумски пожар у префектури Ивате у Јапану, прерастао је у највећи у земљи током најмање претходних пет деценија.
- 2. март — На додели Оскара, филм Анора освојио је пет награда, укључујући Оскара за најбољи филм.
- 28. фебруар — Принц од Врање (на слици) је победио на Песми за Евровизију ’25 са песмом Мила те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2025. у Базелу.
- 26. фебруар — Суд Босне и Херцеговине првостепеном пресудом прогласио је кривим председника Републике Српске Милорада Додика и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања председничке функције због неизвршавања одлуке високог представника за БиХ.
- 21. фебруар — У великој акцији против корупције, ухапшени су председник општине Обреновац Милорад Грчић, бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
- 9. фебруар — У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
- 4. фебруар — САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу. Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
На данашњи дан
- 1868 — Влада Кнежевине Србије је укинула забрану са правописа Вука Караџића и дозволила његову употребу.
- 1928 — Након пуцања бране „Ст. Френсис”, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи.
- 1938 — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Немачком Рајху.
- 1966 — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе.
- 1999 — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.
- 2001 — У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету.
- 2003 — Премијер Србије Зоран Ђинђић је убијен у атентату испред зграде Владе Републике Србије.
Да ли сте знали?

- … да је Краљевина Хаваји прва држава на свету у којој су жене добиле право гласа и то 1840. године, да би 10 година касније Хаваји укинули исто право?
- … да је реч банана западноафричког порекла? Стари Грци су ово воће звали пала.
- … да су слепи мишеви једини сисари који могу активно да лете?
- … да је Нобелова награда за економију последња установљена и да се додељује од 1969. године?
- … да је Демократска Република Конго била колонија 76,8 пута мање Белгије?
- … да је Суботичка пешчара највише узвишење Бачке.
- … да на хиљаде морских створења умире услед гутања пластичних кеса које личе на медузе?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 703.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 410.918 корисника отворило налог, а од тога је 2.427 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице