Prijeđi na sadržaj

Wei Shuo

Izvor: Wikipedija

Vei Šuo (kin. 卫铄, Wèi Shuò), nadimak: Mou-ji (茂漪, Mòuyī), pseudonim: H’-nan (和南, Hénán), jedina je žena kaligraf u kineskoj istoriji.

Poznata je i samo kao dama Vei (卫夫人, Wèi fūrén).

Biografija

[uredi | uredi kod]

Rođena je 272. godine (2. godine ere Tai-š’ cara Vua) u gradu Dung-anu (东安, Dōng’ān) u okrugu Đin-h’ (晋河, Jìnhé, današnji okrug Sja u provinciji Šan-sji). Smatra se da je ćerka Vei DŽana (卫展, Wèi Zhǎn) ili ćerka (ili čak sestra) kaligrafa Vei Henga.

Bila je udata za Li Đija (李矩, Lǐ Jū), inspektora provincijskih činovnika u prefekturi Ding (汀, Dīng), i sa njim je imala sina Li Čunga (李充, Lǐ Chōng), koji je takođe bio kaligraf, i pisar u provincijskom magistratu.

Umrla je 349. godine (4. godina ere Jung-h’ cara Mua).

U njeno vreme bilo je nezamislivo da devojka uči kaligrafiju, te je ona kad je bila mala učila sa ujakovim četkicama, pošto bi ga najpre samo posmatrala kako piše a zatim bi, kada je ostave samu da obriše i osuši četkice, vežbala pisanje. Kada je uočen njen talenat, predstavljena je Džung Jouu – tvorcu štampanog kaligrafskog stila i postala je njegova učenica. Njena kaligrafija pokazuje karakteristike stila njenog učitelja, mada su njeni karakteri uži od Džungovih.

I kada je već postala poznata, patrijarhalna sredina u kojoj je živela nije joj mogla odati zasluženo priznanje. Ljudi su za njenu kaligrafiju govorili da je graciozna, ali istovremeno uplašena kao devojčica koja prvi put pleše.

Kao i svi veliki majstori bila je i učitelj kaligrafije. Njen najpoznatiji učenik je čuveni Vang Sji-dž’, koga često nazivaju Bogom kaligrafije.

Teorija kaligrafije i radovi

[uredi | uredi kod]

Dami Vei se pripisuje autorstvo knjige „Slika borbe četkice“ (笔阵图, Bǐzhèntú), jedan od klasičnih udžbenika kaligrafskih poteza. Ona je u knjizi iznela teoriju toka pisanja, i neke zakone kaligrafije, pre svega načine držanja četkice pri pisanju određenih poteza. NJena teorija „sedam sila“ (七势, Qī shì) bila je osnova za teoriju Osam principa karaktera jung:

Potez heng da podseća na hiljadu lija gustih oblaka koji se gube u daljini. ( (横) 如千里阵云, 隐隐然其实有形。)
Potez dijen da podseća na kamen koji pada sa vrha planine i udara u stene dok se obrušava. ( (点) 如高峰坠石, 磕磕然实如崩也。)
Potez pje na nosorogov rog koji snažno rije zemlju. (丿 (撇) 陆断犀象。)
Potez dž’ na ratnički luk od stotinu đina. ( (折) 百钧弩发。)
Potez šu na suvi štap star hiljadu godina. ( (竖) 万岁枯藤。)
Potez na na talase koji se raspršuju ili grom koji udara u zemlju. ( (捺) 崩浪雷奔。)
Potez karaktera dijao (heng-dž’-van-gou) na napon mišića potreban za snažno odapinjanje luka ( (横折弯钩) 劲弩筋节。)

Dva najpoznatija kaligrafska dela dame Vei su:

  • Zapis poznate konkubine (名姬帖, Míng Jī Tiè)
  • Zapis od H’-nan čije je prezime Vei (卫氏和南帖, Wèishì Hénán Tiè)