Grofovi Barcelone
Grof od Barselone je titula koja je kroz veliki deo istorije bila vezana za titulu kralja Aragona, ali pre nego što je došlo do tog spajanja, titula se odnosila na grofa grada i njegove okoline. Grofoviju Barselonu su stvorili Franci. Nakon što je Karlo Veliki deo Iberijskog poluostrva severno od Ebra, ta linija je bila podeljena na više grofovija kojima je vladao jedan grof koji je dobijao i titulu markgrofa Hispanske marke (ili ređe, Katalonije). Markgrofovi su obično bili i grofovi Barselone, koji su onda faktički imali primat nad ostalim grofovijama s obzirom da su posedovali najviše grofovija u regionu. Grofovi, kao i svi drugi vazali u Franačkoj kraljevini, težili su da zspostave sopstvene vladajuće dinastije koje bi posedovale naslednu vlast nad provincijama i z tome su grofovi Barselone bili veoma uspešni: već krajem devetog veka Vilfred Dlakavi je bio poslednji grof kojeg su imenovali Franci - od njega pa na dalje, mesto grofa Barselone je postalo nasledno.
Prvi grofovi Barselone su nominovali franački kraljevi iz Karolinške dinastije koji se od 843. godine postaju kraljevi Francuske, a grofovi od Barselone postaju njihovi vazali.
- 801-820 : Bera, sin Vilijema I od Tuluza
- 820-826 : Rampo
- 826-832 : Bernat od Septimanije, prvi put
- 832-835 : Berenger od Tuluza
- 835-844 : Bernat od Septimanije, drugi put
- 844-848 : Sunifred I, sin Beloa I od Karkasona
- 848-850 : Vilijem od Septimanije, uzurpator, sin Bernata od Septimanije
- 850-852 : Aleran i Isembard
- 852-858 : Odalrik
- 858-864 : Humfrid
- 865-878 : Bernat od Gotije
- 878-897 : Vilfred I Dlakavi, sin Sunifreda I
Od kraja 9. veka, francuski kraljevi više nisu imali moć da imenuju grofove, već se titula prenosila naslednim putem, s oca na sina. Međutim, grofovi Barselone i dalje su vazali Francuske.
- 897-911 : Vilfred II (takođe se zvao i Borelj I), sin Vilfreda I Dlakavog
- 911-947 : Sunjer I, brat Vilfreda II
- 947-992 : Borelj II, sin Sunjera I
Godine 988, Borelj II odbija da obnovi vazalski odnos sa novim kraljem Francuske, Igoom Kapetom, i proglašava nezavisnost grofovije Barselone od kralja Francuske.
- 992-1017 : Ramon Borelj, sin Borelja II
- 992-1057 : saErmesenda od Karkasona, žena Ramona Borelja, regentovala je u ime svog sina Berengera Ramona I i svog unuka, Ramona Berengera I
- 1017-1035 : Berenger Ramon I Grbavi, sin Ermesende i Ramona Borelja
- 1035-1076 : Ramon Berenger I Starac, sin Berengera Ramona Grbavog
- 1052-1071 : sa Almodis de la Marka žena Ramona Berengera Starca
- 1076-1082 : zajednička vladavina Ramona Berengera II el Cap d'Estopes i Berengera Ramona II Bratoubice, sinova Ramona Berengera Starca i Almodise
- 1082-1097 : Berenger Ramon II nastavlja da vlada sam
- 1097-1131 : Ramon Berenger III, Veliki, sin Ramona Berengera II, vlada naporedo sa Berengerom Ramonom II od 1095. godine
- 1131-1162 : Ramon Berenger IV, Svetac, sin Ramona Berengera_II.
Godine 1150. Ramon Berenger IV se venčava sa Petronilom od Aragona, kćerkom Ramira II od Aragona, čime dolazi do ujedinjenja sa aragonskom kraljevskom dinastijom i stvaranja Krune Aragona. Od ovog momenta pa na dalje, grofovi Barselone su ujedno i kraljevi Aragona.
- 1162–1196 Alfons II od Aragona (grof Alfons I od Barselone), Čestiti
- 1196–1213 Pere II od Aragona (grof Pere I od Barselone) Katolički, prvi aragonski kralj koji je krunisan
- 1213–1276 Đaume I od Aragona, Osvajač, ostavio Kraljevinu Majorku svom sinu Đaumeu II
- 1276–1285 Pere III od Aragona Veliki, (Pere I od Valensije, Pere II od Barselone) ostavio Siciliju svom sinu Đaumeu II
- 1285–1291 Alfons III od Aragona (Alfonso I od Valensije, Alfonso II od Barselone) Liberalni
- 1291–1327 Đaume II od Aragona, Pravedni
- 1327–1336 Alfons IV od Aragona, Dobroćudni (Alfons II od Valensije, Alfons III od Barselone)
- 1336–1387 Pere IV od Aragona, Svečani (Pere II od Valensije, Pere III od Barselone), 1380. ostavlja kraljevinu Siciliju Martinu I
- 1387–1396 Đoan I od Aragona, Lovac
- 1396–1410 Martin I od Aragona, Humanista, poslednji direktni potomak Vilfreda I Dlakavog, prvog grofa od Barselone. Umro je ne ostavivši za sobom naslednika. Kako je bilo više pretendenata koji su raznim krvnim vezama polagali pravo na presto, naslednik je bio određen Sporazumom iz Kaspe.
