Izreka
Izreka je izraz u obliku formule, metaforički iskovan oblik govora, većinom pomoću slika idiomatičkog karaktera.
Mogu se razdvojiti tri glavne funkcije:
- Prva je funkcija preterivanja i preuveličavanja, pri čemu se ravna sa hiperbolom (Isterati nekoga iz kože - kada se govori o besu)
- Druga je funkcija eufemizma, ublažavanja (Kad gavran pobeli - umesto nikad)
- Treća je svođenje jednog stanja stvari ili akcije na što manji broj reči (nokat i meso - za nečiju zbliženost)
U izreku spadaju i drugi oblici čvrste, tradicionalne forme. Npr. poređenja po sličnosti - rumen kao ruža, ali i po suprotnosti - ljut kao ovca. Mogu sadržati i aluzije na anegdote i priče - Prošao kao Janko na Kosovu.
U izreke spadaju još i tzv. tipični narodni dubleti - s koca i konopca, ali i ustaljeni izrazi poput vatreno krštenje, slika zdravlja, potom navodi iz stranih jezika - hic et nunc i konvencionalne fraze - da si mi živ i zdrav.
- Škreb i grupa autora Rečnik književnih termina, Beograd: Bigz, 1986.
- Knežević, M. Antologija narodnih umotvorina, 1957.
- Jolles, A. Einfache formen, 1958.
- Latković, V. Narodna književnost I, 1967.
- Bausinger, H. Formen der "Volkspoesie", 1968.