Prijeđi na sadržaj

Holm Sundhaussen

Izvor: Wikipedija
Sundhaussen 2008.

Holm Zundhausen (nem. Holm Sundhaussen, Berlin, 17. april 1942. - Regensburg, 21. februar 2015) bio je nemački istoričar, profesor istorije Jugoistočne Evrope na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i predsednik Naučnog saveta Instituta za istočnoevropske studije u Minhenu.

Jedan je od najznačajnijih savremenih nemačkih istoričara koji se bavio problemima srpske, jugoslovenske i balkanske istorije.[1]

Biografija

[uredi | uredi kod]

Holm Zundhausen je rođen u Berlinu 1942. godine. Već tokom studija na univerzitetima u Berlinu i Minhenu, ispoljio je interesovanje za probleme Balkana. U svojoj doktorskoj tezi sistematski je obradio uticaj Herderovih ideja na stvaranje nacija kod naroda Habzburške monarhije. Kao asistent i stručni saradnik je svoju naučnu karijeru nastavio na univerzitetima u Hamburgu, Minhenu i Getingenu. Od 1988. je predavao na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.[2]

Već nekoliko decenija se bavio istorijom Balkana i Srbije.[3]

Bibliografija

[uredi | uredi kod]

Neka od njegovih značajnih dela su:

  • Geschichte Jugoslawiens 1918-1980 (1982)
  • Historische Statistik Serbiens 1834–1914 (1989)
  • Experiment Jugoslawiens. Von der Statsgründung bis zum Statszerfall (1993)
  • Istorija Srbije od 19. do 21. veka (2007)

Istorija Srbije od 19. do 21. veka

[uredi | uredi kod]

2007. godine je objavio knjigu "Istorija Srbije od 19. do 21. veka", koja predstavlja pokušaj sinteze istorije Srbije od ustanka protiv osmanske vladavine do jugoslovenskih ratova 1990-ih.[4] Ona pored političke uključuje i društvenu, privrednu i kulturnu istoriju. Zundhausen u njoj pokušava da predoči srpsku istoriju kao posmatrač spolja i „onaj ko ovde očekuje jedan pledoaje za ili protiv Srba, taj mirne duše može odmah da odloži ovu knjigu."[5]

Među srpskim istoričarima je izazvala velike reakcije, koje se po Latinki Perović uglavnom svode na dva pitanja: da li stranac može da napiše istoriju srpskog naroda i da li je u stanju da je razume bez emocija koje, za razliku od srpskog istoričara, ne poseduje.[6]

Izvori

[uredi | uredi kod]

Eksterni linkovi

[uredi | uredi kod]