Emmanuel Macron
| Emmanuel Macron | |
|---|---|
|
| |
| 1977 | 12 1977 |
| Amiens | Amiens Francuska
|
| Datum smrti: | |
| Mesto smrti: | () |
1977
Emmanuel Macron (rođen 21. decembra 1977) je francuski političar, javni funkcioner i investicioni bankar. Rođen je u Amiensu, glavnom gradu regiona Pikardija i departmana Soma na severu Francuske. Studirao je filozofiju na Univerzitetu Nanterre u Parizu. Uz studij filozofije i studij javne administracije na Institut d'études politiques de Paris (poznatiji kao Sciences Po) diplomirao je i na prestižnoj École nationale d'administration u Strasbourgu. Po završetku studija postao je financijski inspektor u Generalnom inspektoratu za financije pre nego je postao investicioni bankar u francuskoj banci Rothschild & Cie Banque. Od 2006. do 2009. godine bio je član Socijalističke partije. 2012. imenovan je za zamenika glavnog sekretara vlade u mandatu predsednika Françoisa Hollandea, a zatim 2014. i za ministra industrije, ekonomije i digitalnih pitanja u tadašnjoj vladi u kojoj se zalagao za reforme u interesu poslovne zajednice. Sa ministarskog mesta je odstupio u avgustu 2016. kako bi pokrenuo kampanju za francuske predsedničke izbore 2017. na socijalno liberalnoj platformi. U novembru 2016. izašao je u javnost sa informacijom da će u izborima sudelovati kao kandidat pokreta En Marche! osnovanog u aprilu 2016, a koji zastupa stavove kao što su socijalni liberalizam, proevropejstvo, treći put i progresivizam.
Emmanuel Jean-Michel Frédéric Macron rođen je u francuskom Amiensu 1977. godine i sin je Jean-Michel Macrona, profesora neurologije na Univerzitetu Julesa Verna u Pikardiji i fizioterapeutkinje Françoise Macron-Noguès. Srednju školu (lycée ili licej) pohađao je kod isusovaca u Amiensu prije nego su ga roditelji u završnoj godini poslali na elitnu srednju školu Lycée Henri-IV u Parizu. Po završetku srednje škole studirao je filozofiju na Université Paris Ouest Nanterre La Défense i stekao magisterij u naprednim studijima, kategoriji interdisciplinarnih kvalifikacija specijalno oblikovanih za unapređenja karijere profesionalaca u pojedinim domenima. Magisterij u javnoj upravi strekao je na školi političkih nauka Sciences Po u Parizu, nakon čega je otišao na specijalizaciju za više javne funkcionere na École nationale d'administration.
Emmanuel Macron je između 2004. i 2008. godine radio u Financijskom inspektoratu francuskog ministarstva ekonomije. 2007. je bio zamenik komesara u Komisija za poboljšanje francuskih stopa rasta na čijem je čelu bio Jacques Attali. 2008. Macron je platio 50,000 € kako bi bio oslobođen daljnjih ugovornih obaveza prema vladi nakon čega je počeo da radi kao investicioni bankar u Rothschild & Cie Banque, francuskom ogranku britanske Rothschild & Co osnovanom nakon što je François Mitterrand doneo odluku o nacionalizaciji Rothschildovih interesa u Francuskoj. Kao investicioni bankar Macron je postigаo ugovore sa Nestléom i Pfizerom koji su mu omogućili da uveća "malo bogatstvo" procenjeno na oko 2,800,000 €.
Od 2006. do 2009. Macron je bio član Socijalističke partije. 2015. je izjavio da više nije član Socijalističke partije i da je nezavisni političar. Od 2012. do 2014. radio je kao zamenik glavnog sekretara Elizejske palače. 26. avgusta 2014. imenovan je za ministra ekonomije, industrije i digitalnih pitanja gdje je zamenio dotadašnjeg ministra Arnauda Montebourga. Kao ministar ekonomije Macron se zalagao za reforme u interesu biznisa i podvukao posvećenost tom obliku reformi čak i u slučaju protivljenja poslanika u nacionalnom parlamentu.
30. avgusta 2016. Macron je odstupio sa ministarskog mesta uz nameru da se na socijalno liberalnoj platformi kandidira na predstojećim predsedničkim izborima 2017. godine. Do ove je odluke došlo nedugo nakon što je osnovao vlastitu partiju En Marche! zbog koje je bio kažnjen od strane francuskog predsednika. Partiju je osnovao u svome rodnom gradu.
16. novembra 2016. njegova je porodica objavila njegovu kandidaturu za predsednika nakon nekoliko meseci spekulacija u tome smeru. U govoru tom prilikom Macron je pozvao na "demokratsku revoluciju" i obećao "oslobađanje francuskih potencijala".
Njegova kandidatura bila je meta kritika budući da sve do 2. marta 2017. nije objavio formalni program. 2. marta na internetu je objavljen program na 150 stranica koji je istoga dana predstavljen u maratonskom intervjuu za medije. Macron je privukao značajnu potporu van vlastite partije na političkom centru, kao i od dela levice i desnice bliže centru.
Wikimedia Commons ima multimedijalne datoteke vezane za: Emmanuel Macron- Hoće li Emmanuel Macron ispisati povijest Pete republike?, Hrvatska radiotelevizija
- Ambiciozni elitist koji poziva na novu francusku revoluciju, T-portal
- Da li će Emanuel Makron zameniti Olanda, "Pokislog pingvina" Arhivirano 2017-10-15 na Wayback Machine-u, Nedeljnik
- GURU, MISTIK, LJUBAVNIK Seksualni život "budućeg predsednika Francuske" kao iz EROTSKOG TRILERA, Blic (novine)
