Idi na sadržaj

Windows CE

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Windows CE
RazvijateljMicrosoft
Napisan uC[1]
Izvorni modelVlasnički (Closed source)
Prvo izdavanje16. novembar 1996.
Najnovija
stabilna verzija		Embedded Compact 2013 / {13. juni 2013. godine[2]
Podržane
platforme		x86, MIPS, 32-bitni ARM, (SuperH[3] do verzije 6.0 R2)[4]
Vrsta kernelaHibridni
LicencaKomercijalni vlasnički softver
Službeni veb-sajtmicrosoft.com/windowsembedded/

Microsoft Windows CE (sada službeno poznat pod imenom Windows Embedded Compact; prethodno poznat pod imenom Windows Embedded CE,[5][6] i ponekad napisan skraćenicom WinCE, kodnog imena Pegasus) je skupina operativnih sistema koju razvija Microsoft kao dio Windows Embedded porodice proizvoda. Windows CE je zaseban operativni sistem i kernel, te nije umanjena verzija uobičajenog Windows sistema.[7] Windows CE ne treba zbunjivati sa Windows Embedded Standard, koji je dio Windows NT porodice Windowsa.

Microsoft licencira Windows CE proizvođačima originalne opreme (ili OEM) i proizvođačima uređaja. Oba proizvođača mogu uređivati i praviti vlastite korisničke interfejse i iskustva i Windows CE će im dati tehnološku osnovu da to naprave.

Trenutna verzija sistema Windows Embedded Compact podržava Intel x86 i slične procesore i ARM procesore sa izravnom podrškom za pakete matične ploče (ili BSP).[8] MIPS i SHx arhitekture imaju podršku kernela.[9]

Funkcije

[uredi | uredi izvor]

Windows CE je optimiziran za uređaje sa malom količinom memorije; Windows CE kernel može biti pokrenut sa jednim megabajtom memorije.[10] Uređaji su često napravljeni bez mogućnosti pohrane podataka i mogu biti konfigurirani kao "zatvoreni" sistem koji ne dozvoljava proširenje od strane korisnika (na primjer, može biti integrisan u ROM memoriju). Windows CE je prilagođen definiciji operativnog sistema u realnom vremenu sa determinističkom latencijom prekida. Počevši od verzije 3 i nadalje, sistem podržava 256 prioritetna nivoa[11] i koristi tehnologiju nasljeđivanja prioriteta kako bi rješio situacije sa prioritetnom inverzijom. Osnovna jedinica izvršavanja je nit (odnosno thread). Ovo pomaže pri pojednostavljenju interfejsa i poboljšava vrijeme potrebno za izvršavanje raznih funkija.

Microsoft je izjavio da "CE" nije namjerna skraćenica, mada mnogi ljudi vjeruju da CE znači "Consumer Electronics" (bos. Potrošačka elektronika) ili "Compact Edition" (bos. Kompaktno izdanje). Microsoft je izjavio da koriste brojeve kako bi označili broj pravila dizajna uključujući "kompaktnost, povezanost, kompatibilnost, udruživost i efikasnost". Početnih četiri pravila počinje sa slovom C a posljednje pravilo počinje sa slovom E u engleskom jeziku, pa je stoga naziv CE.[12] Prva verzija tokom razvijanja, pod kodnim imenom Pegasus, imala je sličan grafički korisnički interfejs kao Windows i znatan broj Microsoft-ovih popularnih aplikacija koje su sve bile uređene sa manje funkcija da bi se mogle pokrenuti na manjoj količini pohrane i memorije tog vremena.

Windows CE je napredovao i postao ugrađen operativni sistem u realnom vremenu baziran na komponentama. Više nije samo ciljao na korisnike ručnih računara.[13] Mnoge platforme su se bazirale na jezgru Windows CE operativnog sistema uključujući Microsoft-ov AutoPC, Pocket PC 2000, Pocket PC 2002, Windows Mobile 2003, Windows Mobile 2003 SE, Windows Mobile 5, Windows Mobile 6, Smartphone 2002, Smartphone 2003, Portable Media Center, Zune, Windows Phone i razni industrijski uređaji i ugrađeni sistemi. Windows CE je čak i pokretao određene igre za Dreamcast konzolu, bio operativni sistem za ručni računar Gizmondo i djelimično pokreće Xbox konzole.

Karakteristična funkcija i razlika u odnosu na ostale Microsoft-ove operativne sisteme je da su je dostupan veći dio izvornog koda za ovaj sistem. Prvenstveno je izvorni kod bio pružen nekolicini prodavača kako bi ga mogli prilagoditi svom hardveru. Nakon toga su proizvodi poput Platform Builder (integrisano okruženje za pravljenje i integraciju Windows CE slika operativnog sistema ili prilagođenih operativnih sistema baziranih na sistemu CE) nudili nekoliko komponenti u izvornom kodu općoj javnosti. Međutim, niz glavnih komponenti koje ne trebaju adaptaciju ili prilagođavanje hardvera se i dalje distribuiraju samo binarno.

Historija

[uredi | uredi izvor]

Microsoft je prvobitno najavio Windows CE na Comdex sajmu 1996. godine i demonstrirali su ga Bill Gates i John McGill. Microsoft je testirao Pegasus početkom 1995. godine i objavio je striktne reference platforme nekolicini hardverskih partnera. Uređaji su morali imati sljedeće hardverske specifikacije:

  • SH3, MIPS 3000 ili MIPS 4000 CPU
  • 4 MB ROM-a
  • 2 MB RAM-a sa pričuvnim načinom pogona, poput CR2023 baterije
  • AA baterije
  • Težiti manje od 453 grama
  • Fizičku QWERTY tastaturu sa tasterima Ctrl, Alt i Shift
  • LCD ekran sa rezolucijom od 480x240 piksela sa četiri nijanse sive boje i dva bita po piksela sa ekranom na dodir koji bi se mogao aktivirati ili sa iglom za zapisivanje ili noktom
  • Infracrveni primopredajnik
  • Serijski ulaz
  • Utor za PC karticu
  • Ugrađen zvučnik

Uređaji su u to vrijeme uglavnom imali ekrane od 480x240 piksela sa izutekom HP-jevog Palmtop PC uređaja koji je imao ekran od 640x240 piksela. Svaki prozor bi prekrio cijeli ekran. Navigacija bi se vršila jednostrukim ili dvostrukim pritiskanjem na stavku. Kontekstualni meni je takođe bio dostupan korisniku pritikom tastera Alt i dodirivanjem ekrana. Windows CE 1.0 nije sadržavao kaskadni Start meni poput onog u sistemima Windows 95 i Windows NT 4.0. Microsoft je objavio Windows CE 1.0 Power Toys koje su sadržavale kaskadni meni koji se pojavljivao na sistemskoj traci. Power Toys je takođe sadržavao druge uslužne programe poput zvučne ikone i menija na sistemskoj traci, omogućavajući korisnicima da brzo ugase, upale ili promjene jačinu zvuka i mobilnu verziju programa Paint.

Izdanje Windows CE 2.0 je dobro primljeno. Microsoft je poslušao korisničke prijedloge iz Windows CE 1.0 i objavio razna poboljšanja za operativni sistem. Start meni je sada bio kaskadni, identičan onome u sistemima Windows 95 i Windows NT 4.0. Ekrani u boji su takođe bili podržani te su proizvođači hitro otišli radini na prvom CE računaru sa ekranom u boji. Prvi je bio HP-jev 620LX. Windows CE 2.0 je podržavao veći domet procesorskih arhitektura. Programi su se mogli izravno instalirati dvostrukim klikom na .CAB datoteke. Usljed prirode ROM-ova koji su sadržavali operativni sistem, korisnici nisu mogli instalirati noviji operativni sistem na već postojeće uređaje. Umjesto toga, proizvođači su objavljivali ažurirane ROM-ove koje su korisnici morali fizički instalirati na svoje uređaji, uklanjavši prethodnu verziju. Ovo bi najčešće obrisalo sve podatke sa uređaja i zahtjevalo ponovo postavljanje uređaja.

Razvojni alati

[uredi | uredi izvor]

Visual Studio

[uredi | uredi izvor]

Microsoft Visual Studio 2012 podržava razvijanje za Windows Embedded Compact 2013.[2]

Microsoft Visual Studio 2008 i ranije verzije podržavaju projekte za starija izdanja sistema Windows CE i Windows Mobile, pravljenje izvršnih programa i platformskih slika ili kroz emulator ili preko kabla na stvarni uređaj. Mobilni uređaj nije potreban za razvijanje CE programa. .NET Compact Framework podržava dio .NET Framework-a sa projektima koji se mogu pisati u C# i Visual Basic .NET programskim jezicima ali ne podržava Managed C++. Managed aplikacije aplikacije koje koriste .NET Compact Framework zahtjevaju uređaje sa znatno većim brojem memorije (8 MiB i više) dok ostale aplikacije mogu i dalje uspješno biti pokrenute na uređajima sa manje memorije. U Visual Studio 2010 programu, Windows Phone alati za razvoj se koriste kao produžetak, omogućavajući da se Windows Phone 7 aplikacije dizajniraju i pokrenu u Visual Studio programu.

Free Pascal i Lazarus

[uredi | uredi izvor]

Free Pascal je objavio verziju 2.2.0 kao prvu koja bi radila na Windows CE sistemu, ciljajući na ARM i x86 arhitekture. Lazarus je RAD softverski paketu baziran na Free Pascal-u. Windows CE aplikacije su dizajnirane i kodirane u Lazarus integrisanom razvojnom okruženju (ili IDE) i kompajliraju se sa univerzalnim kompajlerom.[14]

Platform Builder

[uredi | uredi izvor]

Ovaj alat za programiranje se koristi za pravljenje platformi (BSP-a i kernela), drajvera uređaja, (djeljenog koda ili posebno napravljenih) i aplikacija. Ovo je jedno okruženje za potpuno pokretanje sistema. Platform Builder se može koristiti za izvoz SDK-a za određeni procesor i za korištenje sa drugim alatima spomenutim ispod.

Ostali

[uredi | uredi izvor]

Ugrađeni Visual C++ (eVC) — programski alat za razvijanje ugrađenih aplikacija za Windows CE. Može se koristiti sa SDK-om izvoženim iz programa Platform Builder ili korištenjem drugih funkcija Platform Buildera, poput Platform Managera u istom programu.

CodeGear Delphi Prism — pokreće se u programu Visual Studio i podržava .NET Compact Framework te se može koristiti za razvoj mobilnih aplikacija. Koristi Oxzgene kompajler koga je napravila kompanija RemObjects Software i može se raditi u .NET, .NET Compact Framework, i Mono alatima. Kompajler u formi komandne linije je dostupan besplatno.

Basic4ppc — programski jezik sličan Visual Basic-u — podržava Windows CE i Windows Mobile uređaje.

GLBasic — BASIC dijalekt koji je lagan za korištenje i kompajlira za razne platforme uključujući Windows CE i Windows Mobile. Može se proširiti pisanjem C/C++ koda.

LabVIEW — grafički programski jezik; podržava mnoge platforme uključujući Windows CE.

AutoHotkey — verzija programa za pravljenje makroa i automatizacije za Windows CE. Napravio ga je sistemski analitičar Jonathan Maxian Timkang.[15]

Odnos sistema Windows Mobile, Pocket PC i SmartPhone

[uredi | uredi izvor]
Vremenska crta Windows CE razvoja

Termini Windows CE, Windows Mobile, i Pocket PC se često koriste naizmjenično radi svoje sličnosti. Ovo ipak nije tačna primjena svakog sistema. Windows CE je modularni operativni sistem koji se koristi kao osnova za nekoliko klasa uređaja. Neki od ovih klasa pružaju podskupove drugih funkcija komponenata, neki su odvojeni dok neki dodaju funkije drugom komponentu. Korisnik može kupiti opremu (Plaform Builder) koji sadrži sve ove komponente i alate za razvijaje nove platforme. Microsoft Office Mobile aplikacije nisu uključene. Starije verzije Pocket Worda i sličnih starijih aplikacija su uključeni u svrhu uzoraka.

Windows Mobile je najbolje opisan kao podset platforma baziranih na Windows CE potpornju. Trenutno Pocket PC (sada se naziva Windows Mobile Classic), SmartPhone (Windows Mobile Standard) i Pocket PC Phone Edition (Windows Mobile Professional) su tri glavne platforme pod Windows Mobile terminom. Svaka od platformi koristi različite komponente sistema Windows CE i dodaje funckije i aplikacije namjenjene za određene uređaje.

Pocket PC i Windows Mobile su prilagođene platforme za korištenje na mobilnim uređajima, sadržavajući se od minimalnih profila koji je Microsoft definirao (Professional Edition, Premium Edition) na osnovu koji je sofver i hardver podržan. Pravila proizvodnje Pocket PC uređaja su strožija za prilagođene verzije Windows CE platforme. Definirajuće karakteristike Pocket PC-ja su ekrani na dodir kao načina interakcije i mala veličina. CE v3.0 je baza za Pocket PC 2002. Nasljednik mu je CE.net.[16]

SmartPhone platforma je operativni sistem za telefone. SmartPhone nudi usluge za produktivnost poslovnim korisnica poput e-pošte i multimedijskih mogućnosti za potrošače. SmartPhone se značajno oslanja na korištenje džojstika za navigaciju i unosa putem klasične mobilne tastature od dvanest tipki. Uređaji sa SmartPhone sistemom nemaju ekran na dodir.

Izdanja

[uredi | uredi izvor]
Verzija Promjene
1.0 Objavljeno 16. novembra 1996. godine.[17] Kodnog imena "Pegasus" i "Alder".[18]
  • Uređaji su se nazivali "handheld PC" (ručni PC)[16]
  • Minimalno 4 MB ROM-a
  • Minimalno 2 MB RAM-a

1.01 verzija (1.0a) — dodala podršku za japanski jezik.

  • Podrška obustavljena 31. decembra 2001. godine.
2.0 Objavljeno 29. septembra 1997. godine.[19] Kodnog imena "Birch".[18]
  • Uređaji su se nazivali "Palm-sized PC"[16]
  • Determinističko raspoređivanje zadataka u realnom vremenu
  • Arhitekture: ARM, MIPS, PowerPC, StrongARM, SuperH i x86
  • 32-bitni ekrani u boji
  • SSL 2.0 i SSL 3.0
  • Podrška obustavljena 30. septembra 2002. za Windows CE 2.11 i 30. septembra 2005. godine za Windows CE 2.12.

2.11 verzija(Palm-Size PC 1.1) — promijenila rezoluciju ekrana na QVGA, dodala prepoznavanje rukopisa. 2.11 verzija(Palm-Size PC 1.2) — bazirana na Windows CE H/PC 2.11 kernelu, uklonila Pocket Office.

HandeldPC 2.11 verzija(HandheldPC Professional) — dodala male verzije Microsoft Access-a, unaprijedila podršku formata MS Office dokumenata.

3.0 Objavljeno 15. juna 2000. godine.[20] Kodnog imena "Cedar"[18] i "Galileo".
  • Prepisivanje koda i poboljšanje rada u realnom vremenu do mikrosekundnog nivoa
  • Baza za Pocket PC 2000, Handheld PC 2000, Pocket PC 2002 i SmartPhone 2002[16]
  • Prioritetski nivoi podignuti sa 8 na 256[16]
  • Pohrana objekata podignuta sa 65,536 na 4.19 miliona dopuštenih objekata[16]
  • Ograničen pristup kritičkih API-evima ili ograničen pristup pisanja registru[16]
  • Podrška obustavljena 9. oktobra 2007. godine.
4.x Objavljeno 7. januara 2002. godine.[21] Kodnog imena "Talisker/Jameson/McKendric".[18]
  • Integrirano sa .NET Compact Framework
  • Struktura drajvera značajno promjenjena, nove funkcije dodane
  • Baza za "Pocket PC 2003"[16]
  • Podrška za flash memoriju i Bluetooth[16][22]
  • Podrška za HID uređaje i standardizovane tastature
  • TLS (SSL 3.1), IPsec L2TP VPN, ili Kerberos[16]
  • Pocket Office smanjen na Wordpad
  • Odvajanje na dvije verzije - Core (samo jezgro) i Professional (sa Microsoft priborskim alatima)
  • Kao dodatak na PocketIE preglednik, Internet Explorer Mobile je bio dostupan sa skoro 100% kompatibilnosti u odnosu na IE 5.5.
  • Sa Windows CE.net 4.2, nova Windows ljuska je značila da postoji bolja Internet Explorer integracija
  • Podrška obustavljena 10. jula 2012 za Windows CE 4.0 i 8. januara 2013. za Windows CE 4.1 i 9. jula 2013. godine za Windows CE 4.2.
5.x Objavljeno u augustu 2004. goduine.[18] Dodano mnoštvo funkcija. Kodnog imena "Macallan"[18]
  • Dodano automatsko izvještavanje proizvođačima[23]
  • Direct3D Mobile, COM verzija DirectX-a dostupnog na Windows XP-u[23]
  • DirectDraw za 2D grafiku i DirectShow za digitalizaciju[23]
  • Podrška za Remote Desktop Protocol (RDP)[24]
  • Uklonjen WordPad
  • "Pro" verzija sadrži Internet Explorer i Windows Media Player 9
  • Podrška obustavljena 14. oktobra 2014. godine.
6.0 Objavljeno u septembru 2006. godine. Kodnog imena "Yamazaki".[18]
  • Procesno adresno mjesto povećano sa 32 MB na 2 GB[25]
  • Broj procesa je povećan sa 32 na 32,768[26]
  • Drajveri korisničkog i kernelskog režima su mogući
  • 512 MB fizičke memorije
  • Device.exe, filesys.exe, GWES.exe su premješteni na režim kernela
  • Cellcore
  • SetKMode i postavaljanje dozvola procesima više nije moguće
  • Performance sistemskog poziva poboljšane[27]
  • Podržano do 10. aprila 2018. godine.
7.0 Objavljen u martu 2011. godine.
  • Više jezgreni procesori podržani (SMP)
  • Wi-Fi pozicioni sistem
  • Bluetooth 3.0 + HS podrška
  • DLNA (Digital Living Network Alliance)
  • DRM tehnologija
  • Media Transfer protokol
  • Windows Phone 7 IE sa Flash 10.1 podrškom
  • NDIS 6.1 podrška
  • UX C++ XAML API koristeći tehnologije poput Windows Presentation Foundation i Silverlight za privlačne i funkcionalne grafičke interfejse
  • Modernizirana grafika koristeći OpenGL ES 2.0
  • Napredan unos putem dodira i gesti
  • Kernelska podrška za 3 GB fizičkog RAM-a i podržava ARMv7 assembly[28]
  • Podržano do 13. aprila 2021. godine.
2013
  • Objaljen u junu 2013. godine
  • DHCPv6 klijent sa stateful i stateless konfiguracijom adrese.[29]
  • L2TP/IPsec preko IPv6 za VPN veze.[29]
  • Pokretanje iz slike sistema.[29]
  • Poboljšano vezivanje XAML podataka i podrške za Expression Blend.[29]
  • OOM Model poboljšanja u odnosu na verziju 7.[29]
  • HTML preglednik pomoći dodan.[29]
  • Podržano do 10 oktobra 2023. godine.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ "Special Report: Windows CE 6 arrives with 100% kernel source". windowsfordevices.com. 1. 11. 2006. Arhivirano s originala, 5. 1. 2013. Pristupljeno 4. 7. 2015.
  2. ^ a b "Microsoft announces general availability of Windows Embedded Compact 2013". Microsoft News Center. Microsoft.
  3. ^ "Windows CE". emacinc.com. Arhivirano s originala, 28. 5. 2010. Pristupljeno 2. 6. 2015.
  4. ^ "Windows Embedded CE". Microsoft. Microsoft.
  5. ^ "Microsoft renames Windows CE, sets CE 6.0 launch date". archive.is. Arhivirano s originala 28. 6. 2012. Pristupljeno 2. 6. 2015.CS1 održavanje: bot: nepoznat status originalnog URL-a (link)
  6. ^ "Windows Embedded Homepage". Microsoft.com. Pristupljeno 14. 11. 2010.
  7. ^ "How does Windows Embedded CE 6.0 Start? - Windows CE Base Team Blog - Site Home - MSDN Blogs". Blogs.msdn.com. 18. 12. 2007. Pristupljeno 14. 11. 2010.
  8. ^ "Board Support Package (BSP) (Compact 2013)". microsoft.com. Microsoft. Pristupljeno 2. 6. 2015.
  9. ^ "OAL Memory Mapping Structures (Compact 2013)". microsoft.com. Microsoft. Pristupljeno 2. 6. 2015.
  10. ^ "Create or Modify a BSP (Compact 2013)". microsoft.com. Microsoft. Pristupljeno 2. 6. 2015.
  11. ^ "Priority Levels". Msdn.microsoft.com. Pristupljeno 14. 11. 2010.
  12. ^ "The Meaning of "CE" in Windows CE". Q166915. Microsoft. 3. 9. 2002. Pristupljeno 15. 9. 2006.
  13. ^ "Embedded Platform | Integrated Development Environment (IDE) | Windows CE". Microsoft.com. Pristupljeno 14. 11. 2010.
  14. ^ "WinCE port". freepascal.org. Pristupljeno 2. 6. 2015.
  15. ^ "AutoHotkeyCE - Free Mouse and Keyboard Macro Program with Hotkeys and AutoText for CE devices". autohotkey.net. Pristupljeno 2. 6. 2015.
  16. ^ a b c d e f g h i j Pöhls, Henrich C. (5. 9. 2003), "Risk Analysis of Mobile Devices with Special Concern of Malware Contamination" (PDF), Diploma Thesis, University of Hamburg, str. 27, pristupljeno 24. 10. 2009
  17. ^ "Microsoft Announces Broad Availability of Handheld PCs With Windows CE". Microsoft News Center. 18. 11. 1996. Pristupljeno 20. 6. 2011.
  18. ^ a b c d e f g Hall, Mike (19. 9. 2006). "Windows Embedded Blog: CE 6.0 - why the codename "Yamazaki" ?". MSDN Blogs. Arhivirano s originala, 9. 6. 2009. Pristupljeno 24. 10. 2009.
  19. ^ "Microsoft Announces Release of Windows CE 2.0". Microsoft News Center. 29. 9. 1997. Pristupljeno 20. 6. 2011.
  20. ^ "Microsoft Announces Availability of Windows CE 3.0". Microsoft News Center. 15. 6. 2000. Pristupljeno 20. 6. 2011.
  21. ^ "Microsoft Launches Windows CE .NET". Microsoft News Center. 7. 1. 2002. Pristupljeno 20. 6. 2011.
  22. ^ Walker, Geoff (7. 1. 2002). "Windows CE .net — Microsoft's successor to Windows CE 3.0". Pen Computing Magazine. Pristupljeno 24. 10. 2009.
  23. ^ a b c Smith, Tony (29. 3. 2004). "MS readies WinCE 5.0 preview". The Register. Pristupljeno 24. 10. 2009.
  24. ^ "The History of the PDA". Arhivirano s originala (DOC), 22. 3. 2012. Pristupljeno 6. 2. 2015. 090517 seditaville.com
  25. ^ "Windows Embedded CE 6.0 Advanced Memory Management". Retrieved 2011-05-25
  26. ^ Leckie, Andrew (25. 3. 2008). "Introduction to Microsoft embedded technologies - Session 1". New Zealand: Embedded .NET User Group. Arhivirano s originala (PPT, 10 MB), 24. 7. 2011. Pristupljeno 14. 2. 2015.
  27. ^ "Differences between Windows CE 5.0 and Windows CE 6.0". archive.is. Arhivirano s originala 9. 12. 2012. Pristupljeno 2. 6. 2015.CS1 održavanje: bot: nepoznat status originalnog URL-a (link)
  28. ^ Veerabahu, Maharajan (24. 12. 2010). "Comparison between Windows Embedded Compact 7 (WEC7) and Windows CE 6". e-consystems.com. Pristupljeno 24. 12. 2010.
  29. ^ a b c d e f "What's New (Compact 2013)". MSDN. Microsoft. Pristupljeno 6. 2. 2015.
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Windows_CE&oldid=3504269"