Сремска Митровица
Сремска Митровица
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | Сремска Митровица | |
Генитив | Сремске Митровице | |
Датив | Сремској Митровици | |
Акузатив | Сремску Митровицу | |
Вокатив | Сремска Митровицо | |
Инструментал | Сремском Митровицом | |
Локатив | Сремској Митровици |
Именица
Сремска Митровица, ж
Изговор:
Слогови: Срем-ска Ми-тро-ви-ца
Значења:
- [1.] Сремска Митровица је и највећи град у Срему и административни центар Сремског управног округа.
Скраћенице:
Порекло:
- [1.1] Још је историчар, на двору угарског краља Матије Корвина писао, да је Сирмијум добио име по вођи илирског племена Трибала, Сиру, чије је име латинизовано у Сирмус.
- [1.2] Civitas Sirmiensium et Amantinorum (Плиније, почетак 1. века) и Colonia Flavia Sirmium (79. година).
Сликовни речник | |
---|---|
|
Примери:
- [1.1] Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, био је престоница Римског царства током периода тетрархије.
- [1.2] Бројни римски цареви су рођени у самом Сирмијуму или његовој близини, данашње Сремске Митровице, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249—251), Клаудије II (268—270), Квинтил (270), Аурелијан (270—275), Проб (276—282), Максимијан (285—310), Констанције II (337—361) и Грацијан (367—383).
Асоцијације:
Изведене речи:
Преводи
|
|
Референце
Сродни чланци са Википедије:
- [1] „Сремска Митровица“