Teodor Janković-Mirijevski
Teodor Janković-Mirijevski (Sremska Kamenica, 17.4. 1741. — Sankt Petersburg, 22.5. / 3.6. 1814.), filozof-racionalista, pedagog i reformator srpskog i rumunskog školstva u Habzburškom carstvu, zatim i u Rusiji.
Janković je rođen u imućnoj srpskoj porodici, poreklom iz sela Mirijeva u okolini Beograda. Školovao se prvo u rodnoj Kamenici (Trivijalna škola), zatim u Karlovcima (Latinska škola), a filozofiju je završio u Beču kod profesora Jozefa fon Zonenfelsa, profesora političkih nauka, teoretičara racionalističke filozofije. Ostaje u Beču, u službi izvesnog pukovnika Feketija.
U 18. veku, dobu racionalizma, došlo je do procvata građanske svesti. U celoj Evropi se otvaraju škole u nadležnosti države, koje su otvorene svoj deci, bez obzira na klasnu pripadnost, sa novim metodama rada. Na području Vojvodine postoji oko 270 škola, ali u nezavidnom položaju. U takvom kontekstu se odvija i Jankovićeva reformatorska aktivnost.
Odlukom Ilirske dvorske deputacije 1773. postao je direktor srpskih i rumunskih škola u Banatu. Godine 1776. je pohađao Felbigerov tečaj, preveo njegov Normativ i po njegovim principima organizovao tečajeve. Iste godine je njegovom zaslugom donet Školski ustav za pravoslavne škole, kojim je reformisano srpsko i rumunsko školstvo u Banatu, a koji će sledeće godine postati uzor za sve srpske i rumunske škole u Ugarskoj. Rumunski saradnik mu je bio Mihaj Rošu (Mihai Roşu).
Ustav je prvi zakon napisan narodnim jezikom. Njime su škole stavljene pod državni nadzor, propisana je starosna dob dece koja moraju pohađati školu, režim nastave i program, kvalifikacije učitelja i njegovo postupanje prema učenicima. U svojim aktivnostima, Janković je imao razumevanje i carice Marije Terezije.
Nastavlja svoj rad u Temišvaru. Bio je lični sekretar temišvarskog episkopa-prosvetitelja, Petra Petrovića. Piše knjige: priručnik za učitelje, prvu srpsku čitanku i ćirilični bukvar. Za svoj rad dobija plemićku titulu od austrijske države.
God. 1781 napisao je referendum Bečkom dvoru o srpskom jeziku i pismu; protivio se latinizaciji srpskih knjiga. Sledeće godine odlazi u Rusiju.[1][2]
Janković se u ruskoj prestonici Sankt Petersburgu (Petrogradu) našao po pozivu carice Katarine II. Dobija nasledno plemstvo i spahiluk Nork u Mogiljevskoj guberniji u Belorusiji. Sada plemić, Janković svom prezimenu dodaje "Mirijevski", po mestu porekla svoje porodice. Mirijevski će se i u Rusiji baviti reformom osnovnih škola.
Carica ga 1783. postavlja za direktora osnovnih škola u Petrogradskoj guberniji. Njegovom zaslugom je osnovan Zavod za spremanje učitelja, čiji upravnik postaje. Zavod će zatim prerasti u Učiteljsku seminariju i u Pedagoški institut 1804. Mirijevski je učestvovao u nastanku Ustava narodnih škola 1786.[3]. Osnovao je prvo ministarstvo prosvete, zbog svojih zasluga je postao član ruske Akademije nauka.[2]
Umro je u Petrogradu 1814. god., sahranjen je kod crkve Aleksandra Nevskog. Imao je sina koji je učestvovao u bitki kod Austerlica i umro 1811[4].
Jedna ulica u Mirijevu nosi naziv Teodora Mirijevskog, a 2005. je predviđeno da nova škola u Sremskoj Kamenici ponese njegovo ime, a tada je pokrenuta i inicijativa da po jedna ulica u Novom Sadu i Kamenici bude nazvana po njemu.takodje njegovi direktni potomci i dalje zive u Mirijevu.[2]
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2009-07-13. Pristupljeno 2009-10-20.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Bilten "Prosveta" br. 28 (PDF, ćirilicom)[mrtav link]
- ↑ http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2008-01-09&feljton=6302[mrtav link]
- ↑ Kneževina Srbija, M. Đ. Milićević, str 101 štampane knjige, odn 129 digitalne.
- Kratkaja svjaščenaja istorija cerkve vethago i novago zaveta[mrtav link], 1793. (Digitalna Narodna biblioteka Srbije)
- "Kneževina Srbija", str. 100 (digitalna str. 129), Milan Đ. Milićević, 1876. (archive.org)
