Prijeđi na sadržaj

Prototipska ploča

Izvor: Wikipedija
Prototipska pločica sa 400 tačaka

Prototipska ploča (ili prototipska pločica, proto ploča; en. breadboard - daska za hleb[1]) je konstruktivna osnova za izradu elektronskih prototipova. Ona nam omogućava da jednostavno spajamo elektronske komponente, bez potrebe za lemljenjem i pravljenjem trajnih spojeva.

Prototipska pločica omogućava da komponente koje su ubodene u njene rupice budu spojene između samih rupica. Vertikalne linije (takođe se zovu „vodovi“) označavaju da će komponente ubodene u istom vertikalnom redu međusobno biti spojene. Horizontalne plave linije označavaju da će komponente ubodene u istom horizontalom redu biti međusobno spojene. Ovi vertikalni vodovi se uglavnom koriste za spoj na plus i minus napajanje.[2]

Ako postoji problem sa spojevima, da bismo proverili provode li spojevi struju ili su baterije prazne, možemo koristiti multimer.

Princip rada

[uredi | uredi kod]
Prototipska ploča sa komponentama

Prototipska ploča, sastoji se od nizova četvrtastih otvora unutar kojih su redovi metalnih traka. Metalne trake su savijene su tako da čine kanal. U otvore umećete žicu i tako je stabilno povezujete s metalnim kanalom. Metalni kanali u unutrašnjosti ploče zovu se kontakti. Svaka kolona obuhvata nekoliko otvora koji su električno spojeni. To omogućava jednostavno povezivanje komponenata i žica.

Dugi redovi kontakata na samom vrhu i dnu prototipske ploče omogućavaju povezivanje s napajanjem i s masom. Većina ploča ima po dva reda pri vrhu i dnu za masu i napajanje. Na nekim pločama, ti horizontalni redovi su spojeni, dok su na drugim međusobno električno izolovani. Obavezno proverite: uzmite multimetar, stavite žicu u svaki otvor, potom dodirnite prvi jednom sondom, a drugi drugom. Ako je očitavanje u omima nisko, dva reda su spojena. Ukoliko je očitana otpornost beskonačna, nisu spojena.[3]

Proizvođači prototipskih ploča prave kontaktne trake od mekog metala presvučenog zaštitnom prevlakom. Prevlaka sprečava oksidaciju kontakata, a mekoća metala omogućava da koristite žice i izvode komponenata različitih debljina, bez ozbiljnijeg deformisanja kontakata. Međutim, ako pokušate da gurnete žicu deblju od 0,6 mm ili komponente s debelim nožicama, oštetićete kontakt.

Kada ploču ne koristite, držite je u zatvorenoj kesici da biste je zaštitili od prašine.

Slučajevi upotrebe

[uredi | uredi kod]
Robot sazdan na prototipskoj ploči uz pomoć mikrokontrolera

Bolje je koristiti prototipsku ploču nego lemiti spojeve u sledećim slučajevima:[4]

  • Samo želite da razmotrite ideje i zamisli, i isprobate kako komponente rade.
  • Ispitujete kolo da biste se uverili da pravilno radi. Na prototipskoj ploči lakše možete menjati komponente i njihov raspored u cilju poboljšanja rada kola.
  • Nije vam potrebno stalno kolo. Na prototipskoj ploči možete napraviti kolo sa sijalicama koje se pale i gase, namenjeno za privremenu upotrebu, nakon čega delove možete iskoristi u druge svrhe.
  • Želite da prilagođavate kolo dok radite s njim. Umesto da u jedno kolo ugradite više opcija, možete rekonfigurirati kolo da biste promenili njegovo ponašanje. Često se menjaju osnovne komponente, kao što su otpornici i kondenzatori, a njih možete brzo zameniti na prototipskoj ploči.

S druge strane, stalno kolo koje se može oštetiti tokom svakodnevne upotrebe, mora da bude zalemljeno.

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Lyle Russell Williams; see The New Radio Receiver Building Handbook Lulu.com, 2006 ISBN 1847285260 page 83
  2. Uvod u robotiku — osnove elektronike, alati i materijali za pravljenje robota
  3. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 214), Beograd, 2007.
  4. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 146), Beograd, 2007.

Povezano

[uredi | uredi kod]