Helvetska Republika
| Historija Švicarske | |
|---|---|
| Rana historija | (prije 1291.) |
| Stara Švicarska Konfederacija | |
| Rast | (1291–1516) |
| Reformacija | (1516–1648) |
| Ancien Régime | (1648–1798) |
| Prijelazni period | |
| Napoleonska era | (1798–1814) |
| Restauracija | (1814–1847) |
| Švicarska | |
| Federacija | (1848–1914) |
| Svjetski ratovi | (1914–1945) |
| Moderna historija | (1945–danas) |
| Teme | |
| Vojna historija | |
Helvetska Republika (fr. République Hélvetique, nem. Helvetische Republik, ital. Repubblica Elvetica) je vazalna država revolucionarne Francuske, koja je postojala na teritoriji današnje Švajcarske od 1798. do 1803.
Za vreme borbi protiv Austrije u francuskim revolucionarnim ratovima revolucionarne vojske su okruživale Švajcarsku. Francuzi su zauzeli Švajcarsku Konfederaciju 5. marta 1798. i tada je konfederacija prestala postojati. Helvetska Republika je proglašena 12. aprila 1798. i osim toga donesene su sledeće odluke:
- ukinuta su feudalna prava
- ukinut je suverenitet kantona
- uspostavljena je centralizovana država po uzoru na Francusku.
Tim navodnim "progresivnim" idejama Švajcarci su se suprostavljali, posebno u centralnim delovima konfederacije. Francuzi su slomili ustanak u Nidvaldenu. Unutar konfederacije nije bilo jedinstva o budućnosti Švajcarske. Bilo je više pokušaja državnog udara, ali Francuzi su ostali na vlasti. Okupatorska vojska je pljačkala mnoge gradove i naselja. Helvetska Republika je zbog lokalnog otpora, ali i zbog finansijskih teškoća postala primer propale države. Nestabilnost države dostigla je vrhunac od 1802. do 1803. Napoleon je 1802. već pokušao da ublaži centralistički poredak. U Švajcarsku je 1803. došlo još francuskih vojnika. Napoleon je 19. februara 1803. doneo Posrednički ukaz. U suštini radilo se o kompromisu između staroga i novoga poretka. Ukinuo je centralizovanu državu. Uveo je federalno uređenje sa nekim konfederativnim elementima. Takvo stanje je trajalo do Bečkog kongresa 1815. kada Švajcarska dobija ponovo konfederalno uređenje. U modernoj Švajcarskoj postoje ostaci Helvetske Republike i pojedinim aspektima nekih kantona i ustava.
Pređašnji suvereni kantoni postali su obične administrativne jedinice, a da bi se oslabio stari poredak za pojedine kantone su stvorene nove granice. Ukazom iz 1798. stvoreno je 19 kantona
