Gregor Mendel

**Johann Gregor Mendel**
	; Johann Gregor Mendel
Rođenje	22. srpnja 1822.; Hynčice, Češka
Smrt	6. siječnja 1884.; Brno, Češka
Prebivalište	Češka
Državljanstvo	Češko
Polje	genetika
Institucija	Opatija sv. Tome, Brno
Alma mater	Sveučilište u Beču
Poznat po	otkriću genetike
Religija	rimokatolik

Augustinski samostan svetog Tomasa u Brnu.

Mendel, Gregor (Hynčice, 22. jul 1822 – Brno, 6. januar 1884) je bio njemački sveštenik, biolog, botaničar i matematičar koji se smatra začetnikom klasične genetike. Rođen je 22. jula 1822.g. u selu Hajzendorf (nem. Heinzendorf bei Odrau, sada Hinčice, češ. Hynčice) u Šleziji (tadašnja Austrija odnosno današnja Češka), kao Johan, a ime Gregor uzima postavši augustinski fratar. Gimnaziju je pohađao u Tropau (danas: Opava), a studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Olomoucu (nem. Olmütz). Zbog očeve bolesti i nedostatka novca primoran je da 1843. g. postane fratar, pa teološku školu završava u Brinu (današnje Brno).

Diplomirao je matematiku 1850. godine i pokušao da se upiše na prirodne nauke (biologiju), ali nije položio ispit! Bez obzira na ovu ironiju sudbine, postao je poznat upravo u toj nauci, a znanje matematike i odlično baratanje brojkama mu je u tome pomoglo. Vrlo uspešno je povezao ove dve nauke i stvorio, a i ne znajući da je to uradio, genetiku.

Iako nije uspeo da položi ispit za upis na studije biologije ipak dospeva, zahvaljujući razumevanju starešine samostana, u Beč gde izučava zoologiju, botaniku, fiziku, hemiju i matematiku. Vraća se u Brno 1854. g. gde predaje na Visokoj tehničkoj školi. Posle više neuspešnih pokušaja 1856. g. odustaje u nameri da položi državni test za učitelja. Po nekim podacima se smatra da ga je u tome sprečila bolest.

Eksperimente na baštenskom grašku započinje 1856. g. da bi 1865.g. rezultate tih eksperimenata saopštio na zasedanju Prirodno-istorijskog naučnog društva u Brnu, a iduće ,1866, objavio svoj rad Eksperimenti sa biljnim hibridima (Experiments with Plant Hybrids) u zborniku istog društva. Kopiju svog rada šalje tadašnjem poznatom austrijskom botaničaru K. V. Negeliju (Karl Wilhelm von Nägeli). Negeli ne prepoznaje genijalnost i značaj ovog rada, pa Mendel, što iz razočarenja, a što i pritisnut obavezama samostanskog starešine, prestaje sa svojim eksperimentima.

Mendel je na izučavanju zakonitosti nasleđivanja čitavog niza osobina radio punih osam godina. Da bi izabrao osobine koje se alternativno ispoljavaju, proučavao je 34 različite osobine i od njih odabrao 22 za dalje eksperimentisanje. Rezultate je saopštio za 7 osobina čiji je pregled prikazan u narednoj tabeli:

osobina	Rezultat u F₂ generaciji	Brojčani odnos
oblik semena	5474 okruglih : 1850 naboranih	2,96 : 1
boja kotiledona	6022 žuta : 2001 zelena	3,01 : 1
boja semenjače	705 sivo-smeđa : 224 bela	3,15 : 1
oblik mahune	882 nabubrele : 299 sa suženjima	2,95 : 1
boja mahune	482 zelenih : 152 žutih	2,82 : 1
položaj cveta	651 aksijalan : 207 terminalan	3,14 : 1
visina stabljike	787 visokih : 277 niskih	2,84 : 1
ukupno	14 889 dominantnih : 5010 recesivnih	2,98 : 1

Vrhunac u karijeri postiže 1868. g. izborom za starešinu samostana i na tom mestu ostaje do smrti, nepriznat od strane naučnika toga doba i potpuno nepoznat za javnost. Njegovi radovi i genijalno izvedeni zaključci bili su daleko ispred nivoa nauke tog vremena da bi tek početkom 20. veka bili ponovo otkriveni i postali osnova savremene genetike. Tri naučnika 1900. g, De Friz (Holandija), Korens (Nemačka) i Čermark (Austrija), nezavisno jedan od drugog, slučajno pronalaze Mendelov rad i uviđaju da je on već formulisao osnovne zakone nasleđivanja.

Tek 16 godina posle Mendelove smrti, njegov rad dobija priznanje, a njegovi zaključci ime koje im sa pravom pripada:

Prvi i Drugi Mendelov zakon nasleđivanja.

Literatura

Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
Janković, M: Biologija sa elementima bionike, ZUNS, Beograd, 1971.

Vanjske veze