Bitka kod Tsushime
| Bitka kod Cušime | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Segment Rusko-japanskog rata | |||||||
 Admiral Togo na mostu Mikase | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Japan
|
 Rusko Carstvo
| ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
 Tōgō Heihachirō Kamimura Hikonojō Dewa Shigetō
|
 Zinovij Rožensventski  Nikolaj Nebogatov Oskar Enkvist
| ||||||
| Snage | |||||||
| ukupno: 89 brodova 4 bojna broda 27 krstarica 21 razarač 37 torpiljarki, topovnjača i pomoćnih brodova |
ukupno: 28 brodova 8 bojnih brodova 3 obalna bojna broda 8 krstarica 9 razarača | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 117 mrtvih 583 ranjenih 3 torpiljarke potopljene |
4.380 mrtvih 5.917 zarobljenih 21 brod potopljen (uključujući 7 bojnih brodova) 7 zarobljenih brodova 6 brodova razoružanih u neutralnim lukama | ||||||
Bitka kod Cušime je bila poslednja i odlučujuća pomorska bitka Rusko-japanskog rata. Vođena je tokom 27. i 28. maja 1905. (14. i 15. maja po Julijanskom kalendaru tada korišćenom u Rusiji) u moreuzu Cušima. U ovoj bici japanska flota pod komandom admirala Hihačira Toga je uništila dve trećine ruske flote kojom je komandovao admiral Zinovij Roženstvenski. Ovo je bilo ja najveća bitka pred ere ratnih brodova kategorije drednot.
Nakon pobigije admirala Makarova, 13. aprila 1904. godine, ruska komanda je po prvi put ozbiljnije počela da razmatra pitanje slanja pojačanja floti na Dalekom istoku. Iako se radilo o veoma hitnom zadatku, konačna odluka o slanju snaga iz Baltičkog mora bila je doneta tek krajem avgusta 1904. godine. Pripreme tih snaga bile su, pak, završene tek u septembru kada je i službeno bila formirana Druga tihookeanska eskadra. Njen zatadak je bio da otplovi u Žuto more i sa Prvom eskadrom prevagne odnos pomorskih snaga u korist Rusije. Druga tihookeanska eskadra pod komandom viceadmirala Zinovjeva Petroviča Roždenstvenskog (rus. Zinoviй Petrovič Rožestvenskiй)(11. novembar 1848 — 14. januar 1909. g.) napustila je Libavu (Lijepaja u današnjoj Letoniji) na Baltičkom moru, 16. oktobra 1904. godine, i krenula na marš dug preko 29000 kilometara. Ova flota se sastojala od brodova dotašnje Baltičke flote i znatnog broja brodova koji su na početku neprijateljstava bili još u izgradnji a u međuvremenu su bili završeni i stavljeni u službu. U svom sastavu je imala pored modernih bojnih brodova – tzv. francuskog tipa – i tri obalne oklopnjače stare preko 20 godina.
Plovidba od Libave do Gibraltara je protekla veoma mučno jer su britanski ratni brodovi stalno pratili eskadru i brodovima sekli kurs da bi ih što duže zadržali na putu. Ploveći Severnim morem ruski brodovi su greškom otvorili vatru na britanske ribarske brodove misleći da su ratni; sukob sa britanskom vladom dobio je međunarodni karakter i posato je poznat kao „Halski incident“. U Tangeru se eskadra podelila na dva dela: lakši brodovi su nastavili put kroz Sredozemno more i Suecki kanal, a glavnina duž zapadnih obala Afrike i oko rta Dobre nade. Krajem decembra eskdara se ponovo sjedinila u zalivu Nosi-Be u području ostrva Madagaskar. Politička i vojna situacija po Rusiju je iz dana u dan postajala sve teža i zamršenija za vođenje rata. U Rusiji je početkom 1905. godine izbila revolucija. U januaru je pao Port Artur, a krajem februara ruska Mandžurijska armija je prtrpela odlučan poraz u bici kod Mukdena. Nakon skoro tromesečnog zadržavanja na Madagaskaru viceadmiral Roždenstvenski je polovinom marta nastavio put. Dobio je zadatak da se probije za Vladivostok i nastavi borbu za prevlast na moru, koju je otpočela Prva tihookeanska eskadra. Praćen brodovima s ugljem, koje je ustupila jedna nemačka kompanija, prebrodio je najteži deo puta, preko Indijskog okeana. Njegovi brodovi su se 14. aprila 1905. godine usidrili u zalivu Kan Rang na istočnoj obali tadašnje Francuske Indokine (današnji Vijetnam), gde se Drugoj eskdari priključila Treća tihookeanska eskdara pod komandom viceadmirala Nikolaja Ivanoviča Nebogatova (rus. Nikolaй Ivanovič Nebogatov),(1849-1922. g.) sastavljena od starih brodova. Sjedinjene snage od osam bojnih brodova – četiri moderna, tri obalne oklopnjače, tri stara oklopna krstaša, dve velike i četiri male krstarice, jedne pomoćne krstarice, devet razarača, šest pomoćnih i dva bolnička broda kao i sedam brodova za prevoz uglja, napustle su Francusku Indokinu 14. maja.
Nakon uništenja ruske Prve tihookeanske ekadre u bici u Žutom moru 10. avgusta 1904. godine. Japanci su remontovali svoje brodove, ishabane topove su zamenili novim i intenzivno vežbali flotu, koji su sačinjavali homogeni tipovi brodova: 4 bojna broda i 8 oklopnih krstaša – glavnina flote podeljena u u dve divizije, 14 krstarica, jedan stari bojni brod i jedan oklopni krstaš (4 divizije), 21 razarač, oko 40 torpednih čamaca, 3 topovnjače i 16 pomoćnih krstarica. Prilaze Vladivostoku su minirali, a moreuze Cugaru i La Peruz (Soja) kontrolisali. Krajem februara i početkom marta krstaricama i pomoćnim krstaricama neprekidno su izviđali vode Tajvana, Holandske Indije i Malajski prolaz. Po celoj Jugoistočnoj Aziji Japanci su organizovali obaveštajnu službu radi javljanja o pokretima ruske flote. Komandant flote, te ujedno i komandnant Prve divizije glavnine snaga, admiral Hejhaširo Togo (1847 – 1934. g.) skoncentrisao je od aprila 1905. godine sve japanske snage u zalivima i lukama Korejskih vrata, najviše u Masampou (Masanu). Na prilazima korejskim vratima, oko 300 kilometara od Masampoa – između ostrva Čeidžu i arhipelaga Goto pomoćne krstarice su bile obrazovale jednu, a u samim vratima krstarice drugu patrolnu liniju. Ove krstarice su bile raspoređene na takvim međusobnim rastojanjima da su morale i noću opaziti protivničku eskadru ako bi htela da se probije. Svi razarači i skoro svi torpedni čamci bili su prikupljeni u japanskim i korejskim lukama, Korejskim vratima i na ostrvu Cušima. Takvim rasporedom admiral Togo je uspeo da obezbedi manevar snaga i po unutrašnjim operativnim pravcima, ako bi ruske snage pokušale da se probiju ka Vladivostoku oko japanskih ostrva. Posade su posle niza velikih vežbi prepuštene potpunom odmoru.
Glavnina ruski snaga koju su sada sačinjavali bojni brodovi, tri obalne oklopnjače i jedan oklopni krstaš, bila je podeljena u tri divizije kojima su komandovali viceadmiral Roždenstvenski – ujedno i komandant flote, kontraadmiral Felkersam (koji je 25. maja umro što je bilo zatajeno od posade) i kontraadmiral Nebogatov. Na čelu sastava krstarica bio je kontraadmiral Enkvist. Po vatrenoj moći ruska flota je bila znatno slabija od japanske – 49 prema 61 oruđa teške i 174 prema 379 oruđa srednje artiljerije. I ostale prednosti bile su na strani japanske flote, koja je u kampanji protiv Prve tihookeanske eskadre stekla bogato borbeno iskustvo, za razliku od ruske Baltičke flote koja je pod veoma nepovoljnim uslovima prvi put stupala u borbu. Flotne potrebe, koje je kontraadmiral Roždenstvenski vodio zbog nedovoljne snabdevenosti Vladivostoka, kočio je pokrete flote sastavljene od brodova najheterogenijih tipova. Uključivanjem zastarelih jedinica sa dotrajalim kotlovima i nepouzdanim mašinama kao i usled obraslog dna dugotrajnim maršom i zadržavanjem u tropskim predelima brzina flotnog sastava bila je samo deset čvorova, dok je istovremeno brzina japanske flote bila 16 čvorova. Time je japanska flota imala mogućnost da nametne svoju taktiku u bici koja će uslediti i da bez poteškoća parira svakom manevru koji bi preduzeli Rusi.
Viceadmiral Roždenstvenski, koji je poznavao slabosti i beznadežnu situaciju ruske flote, tražio je da bude smenjen, ali mu je ostavka bila odbijena. Ruska flota bila je ne samo izmešana sa zastarelim jedinicama, no su i njeni oficiri i posade bili bez ratnog iskustva i slabo izvežbani, a pored svega toga su brodovi u blizini borbenog područja bili na otvorenom moru pretovari ugljem, tako da su imali gaz i do dva metra veći od normalnog. Na taj način su ruski ratni brodovi koji su i inače bili u ne baš nekom stanju izgibili na stabilitetu. Usled toga je borbena moć ruske flote bila još slabija no što je po njenom borbenom sastavu izgledalo.
Nakon što je 25. maja kod arhipelaga Čusan otpustila deo transportnih brodova u Šangaj, a dve pomoćne krstarice uputila u krstarički rat, ruska flota je uzela kurs prema Korejskim vratima. Obavešten 26. maja o dolasku ruskih transportnih brodova u Šangaj, admiral Togo je naredio pripravnost flote i sutradan isplovio, nakon što je primio izveštaj od pomoćne krstarice „Šinano Maru“ iz patrolne linije, koja je rusku flotu otkrila 27. maja oko 02:00 časova. U zoru, oko 05:00 časova je ruska flota ušla u Cušimski moreuz. Ova japanska pomoćna krstarica je stalno sledila rusku flotu javljajući preko radija njen položaj, brzina i kurs admiralu Togu. Ruska flota nije preduzimala nikakve mere izviđanja i nije znala gde se nalazi japanska flota. Vidljivost je bila slaba, s povremenom maglom, duvao je jak jugozapadni vetar, a brodovi su jako posrtali na talasima.
Do 10:15 časova ruska flota je plovila u marševskom, a potom je pristupila obrazovanju borbenog poretka. Ruske tri divizije plovile su u poretku brazde, transportni brodovi pozadi, neposredno osigurani brodovima krstaričke divizije, prethodnice i 2. diviziona razarača. Nešto posle 11:00 časova ruska flota je već plovila u dugačkoj formaciji brazde približavajući se najužem mestu tesnaca između ostrva Cušime i Japana kada se na vidiku pojavilo nekoliko japanskih krstarica. U 11:20 časova ruska flota je otvorila kratkotrajnu vatru na japanske krstarice, koje su je sledile, nakon što su u 07:00 časova uspostavile s njom dodir. Ubrzo nakon toga pojavili su se i japanski razarači ispred ruske flote. Viceadmiral Roždenstvenski je očekivao pojavu glavnine japanske flote odmah iza opaženih izviđačkih jedinica i bojao se napada u najnepovovoljnijem trenutku tj. na najužem mestu zaliva. Ovde je protivnik mogao sve svoje snage koncentrisati protiv čela ruske flote i tako uništiti prednje jedinice, jer drugi ruski bodovo ne bi uspeli da im blagovremeno priteknu u pomoć. Zbog toga je viceadmiral Roždenstvenski hteo da na vreme pojača čelo svog sastava. To je nameravao da izvede prestrojavanjem 1. divizije u vrstu namaravajući tako da protera Japance pramčanom vatrom svojih najjačih brodova.
Nešto posle 13:00 časova naredio je razvijanje signala zastavicama da prva divizija poveća brzinu i okrene se u brzdi za 90 stepeni na desno. Ovaj manevar je uspeo i sva četiri bojna broda prve divizije su vozila u okomitom kursu od pravca kojim je plovio ostatak flote. Kada je prvi brod na čelu te flote – bio je to bojni brod „Osljabja“ (rus. Oslsьaьbя) – stigao do mesta na kome je prva divizija skrenula, tj. kada se našao u produženoj brazdi prve divizije, viceadmiral Roždenstvenski je naredio da se podigne signal da sve jedinice 1. divizije izvrše istovermeni zaokret za 90 stepeni na levo. Ovim manevrom bi se kompletna prva divizija bojnih brodova našla u frontalnoj formaciji zajedno sa „Osljabjom“ i na čelu ruske linije vozilo bi pet najjačih brodova. Ali ovaj manevar nije uspeo. Drugi brod u brazdi prve divizije bio je „Imperator Aleksandr III“. On je vozio iza admiralskog broda viceadmirla Roždenstvenskog, „Knjaz Suvorov“ (rus. Knьaz Suvoror) koji je bio na čelu formacije i nije tačno pročitao signal, te je umesto da okrene jednovremeno sa čelnim brodom za 90 stepeni na levo on sledio „Knez Suvorova“ u brazdi.
Komandant trećeg bojnog broda u formaciji, „Borodino“, tačno je pročitao signal i hteo je da se okrene ali kada je video da drugi brod sledi prvi u brazdi mislio je da je on pogrešno pročitao siganal te se vratio u brazdu. Na potpuno isti način bio je zbunjen i komandant četvrtog broda „Orao“, pa je i on produžio u brazdi, tako da je 25 minuta nakon prvog signala kompletna 1. divizija vozila u paralelnoj brazdi sa drugom i trećom divizijom umesto u formaciji fronta. I pored pogrešno izvednog manevra ruske flote Japanci su se povukli. Treba istaći da zbog uzburkanog mora japanske torpedne jedinici su po naređenju admirala Toga bile u jednom od zaliva na ostrvu Cušima.
Nakon japanskog odstupanja viceadmiral Roždenstvenski je naredio ponovno obrazovanje kolone glavnine snaga, tj. da 1. divizija opet zauzme svoja pređašnja mesta u poretku. Međutim, i ovaj ruski manevar je bio izveden veoma traljavo i izazvao je znatan nered na čelu ruske formacije, baš u trenutku, u 13:15 časova, kada se na 12 kilometara ispred Rusa – iz istočnog pravca – pojavila glavnina japanskih snaga sa još tri divizije krstarica. Zbrka na ruskoj strani je bila tolika da su neki brodovi morali mašine da prebace na vožnju untrag da bi izbegli sudare sa drugim brodovima.
U 13:44 časova admiral Togo je počeo da prelazi u borbeni kurs. Japanska flota je izvršila u brazdi gotovo potpuni zaokret jer je admiral Togo hteo da koncentriše sve svoje snage protiv ruskih najjačih brodova. Pokušavajući da iskoristi situaciju u kojoj su japanski ratni brodovi u brazdi vršili okret i pokrivali jedni druge, viceadmiral Roždenstvenski je naredio otvaranje vatre u 13:49 časova na daljini od 6000 metara; Japanci počinju da uzvraćaju u 13:51 časova. Poredak ruske glavnine snaga bio je u skoro potpunom neredu – zaklonjena brodovima 2. divizije, dva začelna brod 1. divizije nisu mogla da gađaju; brodovi 2. i 3. divizije morali su da uspore vožnju pa čak i da zastanu da bi propustili brodove 1. divizije na čelo borbenog poretka čime su se postali izvrsna meta za japanskoj floti. Zbog položaja u odnosu na Japance, svi brodovi su ruske glavnine nisu mogli da otvore vatru iz svih glavnih topova. Japanski manevar je u potpunosti uspeo i japanska flota je mogla da u 14:10 časova sa daljine od 8000 metara otvori vatru sa svih svojih 12 bojnih brodova i oklopnih krstaša. Admiral Togo je naredio da se vatra koncentriše na čelne ruske brodove 1. i 2. divizije – bojne brodove „Knez Suvorov“ i „Osljabja“. Tačnost i brzina japanske vatre bila je izvanredna i odmah su se pokazale posledice njene odlične izvežbanosti i ratne spremnosti. Vatri sa 12 japanskih teških jedinica mogla su se suprotstaviti samo prvih pet ruskih brodova. Dogodilo se upravo ono što je vicadmirala Roždenstvenskog plašilo i što je želeo da spreči neuspešnim manevrom 1. divizije. U 14:25 časova bojni brod „Osljabja “, admiralski brod 2. divizije, biva teško oštećen i izabčen iz dalje borbe. Gotovo istovremeno biva iz borbe izbačen i japanski klopni krstaš „Asama“ i prisiljen da napusti formaciju. Japanci su ispaljivali fugasna zrna velike brizantne moći, te su zbog toga ruski brodovi bili ubrzo u plamenu, dok su Rusi koristili pancirne granata s upaljačima sa zakašnjenjem i slabijim eksplozivom te su one imale znatno slabiji efekat na cilj.
U 14:30 časova i admiralski brod vicadmirala Roždenstvenskog „Knez Suvorov“ je već bio sav u požaru sa srušenim dimnjakom i jarbolima i oštećenim topovskim kulama. Ubrzo je i „Knez Suvorov“ morao da napusti formaciju sa teško ranjenim viceadmiralom Roždenstvenskim, dok su poginuli gotovo svi oficiri štaba. Takođe je bio teško oštećen i japanski admiralski bojni brod „Mikasa“ koji je primio 10 direktnih pogodaka. Vršeći obuhvat protivničkog čela formacije, Japanci su prisilili Ruse da postepeno manjaju kurs ka jugoistoku. Usled drastične razlike u brzini plovidbe dve flote – Rusi su plovili brzinom od 10 čvorova a Japanci oko 15 – udaljenost pada na svega 5200 metara te tačnost japanskog gađanja sve više dolazi di izražaja usled čega ruski bojni brod „Osljabja“ prima sve više pogodaka te ubrzo počinje da tone a nešto kasnije se i prevrće. Kada je udaljenost bila smanjena na nešto više od 3000 metara u dejstvo stupa i japanska malokalibrska artiljerija od 76 mm otvarajući brzu paljbu.
Oko 15:00 časova ruska glavnina flote, predvođena bojnim brodom „Imperator Aleksandar III“, je pokušala da se oštrim skretanjem na levo, po krmi japanskog kursa, probije ka Japanskom moru i tako izvuče iz teškog položaja. No, 1. divizija japanskih bojnih brodova je odmah parirala ovom manevru i brzim zaokretom svih jedinica a nešto kasnije i blagim zaokretom čitave brazde opet preprečila put ruskoj floti ukrštavanjem na „T“ gađajući je iz svih topova pre svega ruski bojni brod „Imperator Aleksandar III“. Japanci su veštim manevrom svoje 1. i 2. divizije potiskivali ruske čelo, preteći da ga obuhvate i potiskujući ga. Rusi ponovo pokušavaju da izađu iz vrlo neugodnog položaja jakim zaokretom čitave linije za skoro 180 stepeni. Pritom se ruska 3. divizija odvojila i uputila ka jugu, a slaba vidljivost i dim od artiljerijske vatre i požara na neko vreme su razdvojili protivnike.
U međuvremenu se na odvojenom bojištu razvila bitka između šest ruskih oklopnih krstaša i krstarica, jedne pomoćne krstrice (koja je u tom boju potopljena) i pet razarača, i japanskog jednog bojnog broda, jednog oklopnog krstaša i 14 krstarica s druge strane. Ploveći pod borbom ka istoku, protivnici su oko 15:00 časova došli u blizinu glavnina snaga, pri čemu je ruska 3. divizija izabcila iz borbe dve japanske krstarice i time olakšala situaciju ruskih krstarica i transporta. Japanska 1. i 2. divizija odvojeno su tražile rusku glavninu; u 16:52 časova japanska 2. divizija je stupila u borbu s ruskom 3. divizijom i krstaricama, ale su se ove oko 17:30 časova uspele izvući prema severu. I 1. divizija je neko vreme gađala ruske krstarice i transportne brodove, a zatim se okrenula ka severu tražeći rusku glavninu snaga, koja je sa krstaricama i ostatkom flotnog transporta – bolničke brodove Japanci su zaplenili, tri transportna broda su potopili – oko 17:30 časova produžila prema severu.
Za to vreme 2. japanska divizija je prolazeći pored osamljenog bojnog broda „Knez Suvorov“ otvorila po njemu jaku vatru. Posle 17:00 časova kada je od 800 ljudi njegove posade ostalo u životu još svega oko stotinu, a razarač „Bedovja“ (rus. Bedovый) je preuzeo sa bojnog broda teško ranjenog viceadmirala Roždenstvenskog, a komandu je primio kontraadmiral Nebogatov, koga Japanci nisu toliko napadali. Oko 18:00 časova bojni brod „Knez Suvorov“ je ponovo bio pod vatrom kompletne 2. japanske divizije. U sumrak, oko 19:12 časova naišla je jedna grupa japanskih torpednih čamaca, koji su sa svega 300 metara udaljenosti lansirali torpeda postigavši tri pogotka. Nakon deset minuta bojni brod je potonuo pri čemu je nekoliko mornara, koji su bili još živi, do poslednjeg časa pucalo iz jednog preostalog topa. Borba bojnog broda „Knez Suvorov“ ubraja se u red najslavnijih i najpožrtvovanijih otpora brodova u pomorskoj istoroji.
Oko 16:00 časova popodne je prestao jak vetar i zbog gustog dima koji je lebdeo nad bojištem bio je izgubljen dodir između dve flote, ali je sat vremena kasnije ponovo bio uspostavljen sa 2. japanskom divizijom, a u 17:42 časova admiral Togo je sa 1. divizijfom ponovo uspostavio kontakt i stupio u borbu sa ruskom glavninom, a u 18:32 časova i viceadmiral Hikonoja Kamimura (1. maj 1850 — 7. avgust 1916. g.) s 2. divizijom. Bitka u paralelnim kursevima je postajala sve žešća, naročito kada se vreme razvedrilo. Ubrzo je bio potopljen bojni brod „Imperator Aleksandar III“. Tada je japanska flota upravila svu svoju vatru na bojne brodove „Borodino“ i „Orao“. U 19:12 časova, kada je već bio potpuni mrak, je bio potopljen i bojni brod „Borodino“ sa čitavom posadom, dok je „Orao“ primio 78 pogodaka i bio je gomila ruševina. Na taj način su svi najbolji ruski brodovi bili ili uništeni ili onesposobljeni, dok japanska flota nije izgubila ni jednu jedinicu, premda su sve ukupno bile 144 puta pogođene.
U sumrak, ruska flota se raspala na mnogo strana, usled čega su pojedine grupice izgubile svaki međusobni kontakt. Padom mraka i smirivanjem vremena, Japanci su uputili u napad 21 razarač i 37 torpednih čamaca. Ruski brodovi, osim 3. divizije, nisu bili uvežbani da plove zamračene i odavale su se paljenjem reflektora. Odlučno napadajući, Japanci su dospevali čak i mrtve uglove ruske artiljerije. Pri izbegavanju japanskih torpednih napada ruski poredak se još više rasturio. Japanci su lansirali preko stotinu torpeda, ali je uprkos izvanrednoj smelosti napada bilo postignuto svega sedam pogodaka. Potopili su dva bojna broda i dva oklopna krstaša, dok je jedan teško havarisani razarač potopila sama posada, a izgubili su tri torpedna čamaca. Ostatak glavnine snaga, nekoliko krstarica i razarači uspeli su da se probiju u Japansko more. Kontraadmiral Enkinst se sa tri krstarice probio u Žuto more, gde su stigla i tri transportna broda i dva razarača, od kojih je jedan oštećen kasnije potonuo. U zoru je kontraadmiral Nebogatov imao na okupu dva bojna broda, dve obalne oklopnjače i jednu malu krstaricu. Kapitulirao je nakon što je oko 10:30 časova 28. maja na četrdesetak kilometara jugoistočno od grebena Take Šime bio napadnut od skoro kompletne japanske flote; jedino je jedna krstarica uspela da umakne Japancima, ali je kasnije i ona bila uništena, nasukavši se na ruskoj obali. Istoga dana u pojedinačnim bojevima bila je potpopljena i obalna oklopnjača „Admiral Ušakov“, krsatrica „Svetlana“ i tri razarača, a 29. maja oklopljeni krstaš „Dmitrij Donski“ (rus. Dmitriй Donskoй). Razarač „Bedovja“ s teško ranjenim viceadmiralom Roždenstvenskim bio je zarobljen 28. maja. Tima je bitka kod Cušime bila i definitivno okončana – potpunim katastrofalnim porazom ruske flote.
Od osam ruskih bojih brodova bilo je potopljeno šest, a dva su zarobljena. Od šest krstarica dve su uništene, jedna je stigla u Vladivostok, a tri su dezarmirane (razoružane) u Manili. Potopljena su sva tri ruska oklopna krstaša kao i pomoćna krstarica. Od devet razarača bilo je potopljeno pet, jedan je zarobljen, jedan je dezarmiran u Šangaju, dok su dva stigla u Vladivostok. Od flotnog transporta bila su potopljena tri broda, dva su bila dezarmirana u Šangaju a jedan se vratio u Rusiju; od tri bolnička broda Japanci su jedan zaplenili a jedan su pustili. Rusi su imali preko 5000 mrstvih i 6000 zarobljenih, dok su Japanci imali svega 116 mrtvih.
U toku ove bitke japanski admiral Togo pokazao je odlično poznavanje ratne veštine i sjajno rukovođenje flotom. Kompletna japanska flota je pokazala sjajan rezultata temeljne pripreme, sistematsku izvežbanost posada i velike sposobnosti komandanta i oficira. Japanska flota je tačno izvrašavala sve manevre, gađajući kao da je na vežbi i pokazala se apsolutno nadmoćnom u svakom pogledu. Ruski admirali su naprotiv pokazali da ne zanaju ni osnovne pojmove strategije i taktike, a brodovi su bili slabo građenitako da pod tim uslovima ni najveća hrabrost koju su pokazali ruski mornari i pojedini oficiri nije mogla da spasi rusku flotu od katastrofe.
Misao koja je vodila Ruse u bici bio je proboj u Vladivostok; njoj su potčinili sve operativne i taktičke zahteve pa su nadmoćnom Japnacima stvorili idealne uslove za rešavajuću bitku. Japanci su bili postigli jednu od najvećih pobeda u istoriji pomorskog ratovanja. Bitka kod Cušime je dokazala vrednost oklopa i istakla potrebu za teškom brodskom artiljerijom, što je za posledicu imalo pojavu potklase bojnih brodova drednot (eng. Dreadnought) i bojnih krstaša.
- Dr. Ing. Boris Prikril, Ratne flote i pomorske bitke, Tehnička knjiga, Beograd 1952. g.
- Vojna enciklopedija