Aleksandar Cincar-Marković
| Aleksandar Cincar-Marković | |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1889. |
| Mesto rođenja | Beograd (Kraljevina Srbija) |
| Datum smrti | 1947. |
| Mesto smrti | Beograd (FNRJ) |
uredi  |
|
Aleksandar Cincar-Marković (1889 — 1947) je bio jugoslovenski diplomata i ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije od 5. februara 1939. do 27. marta 1941.
Dr Aleksandar Cincar-Marković rođen je u Beogradu 1889. godine. Otac, pukovnik Marko K. Cincar-Marković, komandant celokupne žandarmerije Srbije brat je generala Dimitrija Cincar-Markovića, predsednika ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Srbije i sin pukovnika Konstantina - Koste Cincar-Markovića, šabačkog okružnog načelnika, usvojenika gospođe Tomanije Obrenović, kćerke lozničkog vojvode Antonija Bogićevića i žene gospodara Jevrema Obrenovića, a unuk Cincar-Marka Kostića (1777—1822), vojvode sokoskog i kneza šabačke posavine, rodonačelnika Cincar-Markovića.[1] Aleksandar Cincar-Marković je imao brata Ljubomira Cincar-Markovića pitomca Vojne akademije[2] i sestre Jelicu i Zoru.
Osnovnu školu i Prvu mušku gimnaziju završio je u Beogradu [3]. Studirao je prava u Frajburgu i Berlinu, gde je i diplomirao 1911. Doktorirao je u Francuskoj.
Kao rezervni pešadijski oficir učestvovao je u ratovima u prvim borbenim jedinicama 1912—1918.
Bio je oženjen Idalijom Zervos, rodom Grkinjom. Nije imao dece.
Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od kraja 1918. Na konferenciji mira u Parizu bio je član Sekretarijata delegacije Kraljevine SHS, sekretar Nikole Pašića. Član i generalni sekretar delegacije Kraljevine SHS u Rapalu 1920. i Santi Margariti 1922.
Cincar-Marković je bio konzul Kraljevine SHS u Zadru od juna 1921. Konzul u Trstu. Prvi sekretar, potom savetnik poslanstva u Tirani od jula 1923. do maja 1925. Šef Balkanskog oseka u Ministarstvu inostranih dela 1925—1926. Otpravnik poslova u Budimpešti od juna 1926. Zatim od jeseni 1926. postaje savetnik poslanstva u Parizu. Potom, savetnik poslanstva u Sofiji od maja 1927. godine. Cincar-Marković boravi na mestu savetnika poslanstva u Beču od avgusta 1928. Takođe je bio savetnik poslanstva u Parizu od 1930.
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u Sofiji 1934—1935, gde je vojni ataše bio generalštabni pukovnik Dragoljub Draža Mihailović.
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u Berlinu 1935—1939. godine.
Pad Milana Stojadinovića i obrazovanje vlade Dragiše Cvetkovića izazvalo je u Berlinu veliko razočarenje. Pošto se smirilo uzbuđenje oko Stojadinovićevog pada, nova jugoslovenska vlada je pokušala oživljavanje razgovora sa Nemačkom.
Pred kraj aprila 1939. godine Cincar-Marković je otputovao za Nemačku. Sa Joahimom fon Ribentropom je razgovarao 25. aprila, a 26. aprila ga je primio i Adolf Hitler.
U svojstvu jugoslovenskog ministra inostranih poslova se 4. jula 1939. godine sastao sa bugarskim predsednikom vlade Kjoseivanovom. Na sastanku koji se održao na Bledu ministar Cincar-Marković je pokušao da uvuče Bugarsku u Balkanski pakt. Nemačka je zbog svojih interesa tražila da se taj pakt poništi.
Kraljevina Jugoslavija i Mađarska zaključuju ugovor o prijateljstvu, koji na jugoslovenski predlog - dobija naziv „Ugovor o večnom prijateljstvu“. Ugovor potpisuju Aleksandar Cincar-Marković i mađarski ministar inostranih poslova grof Ištvan Čaki 12. decembra 1940. godine.
Predsednik jugoslovenske Vlade Dragiša Cvetković i ministar Cincar-Marković zajedno sa nemačkim poslanikom u Beogradu Viktorom fon Herenom otputovali su 13. februara 1941. godine u posetu nemačkom ministru spoljnih poslova Joahimu fon Ribentropu, koji ih je primio u svojoj vili u Fušlu, Austrija. Cvetković i Cincar-Marković su tokom sastanka pokušali da zadrže Jugoslaviju na pozicijama neutralnosti prema Nemačkoj. Adolf Hitler je 15. februara primio Cvetkovića i Cincar-Markovića. On je izričito zahtevao da Jugoslavija priđe Trojnom paktu. Cvetković je zahteve odbio uz obrazloženje da bi pakt ugrozio suverinitet Jugoslavije i da nema ovlašćenje od kneza Pavla za taj akt. Hitler je bio nezadovoljan ovim stavom i zahtevao hitan sastanak sa knezom Pavlom Karđorđevićem.
Šablon:Vikiizvornik Na sednici Krunskog saveta, 6. marta 1941. godine, došlo je do sudbonosnog izbora između pakta i rata. Cincar-Marković izneo je stav da je jedina alternativa ratu potpisivanje Trojnog pakta, s tim što bi se Hitleru moglo postaviti neki uslovi:da garantuje suverinitet i integritet Jugoslavije, da neće tražiti vojnu pomoć i prolaz trupa, i da će uzeti u obzir interes Jugoslaviji za Solun u novom evropskom pokretu. Prilikom glasanja, svi su se složili da se pakt prihvati uz određene uslove.
25. marta 1941. godine predsednik Vlade Dragiša Cvetković, ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Markovićm i nemački ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop u dvorcu Belvedere potpisuju protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana kasnije, 27. marta grupa jugoslovenskih oficira izvela je vojni udar, uz britansku podršku zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Dragišu Cvetkovića, Aleksandra Cincar-Markovića i ostale ministre, a maloletnog kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast.
Posle vojnog udara 27. marta ministar Cincar-Marković je bio uhapšen i interniran u Brus. Rano ujutru, 6. aprila 1941. godine Nemačka je bez objave rata napala Jugoslaviju. Cincar-Marković je istog dana otišao za Sarajevo. Na Palama ga je pronašao general Danilo Kalafatović gde mu je izložio tešku situaciju u kojoj se nalaze narod i vojska. U vreme kada su članovi pučističke vlade spremali da iz Nikšića napuste zemlju, general Kalafatović je morao da pristane na bezuslovnu kapitulaciju. Kalafatović je posle dugog i napornog ubeđivanja uspeo da privoli Aleksandra Cincar-Markovića na pregovore sa Nemcima.
Opunomoćenici Vrhovne komande jugoslovenske vlade, bivši ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su u zgradi čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Kraljevine Jugoslavije, koji im je izdiktirao nemački komandant, general Maksimilijan fon Vajks. Treći rajh je nametnuo bezuslovnu, potpuno neograničenu kapitulaciju. Ljudstvo i komandni kadar Jugoslovenske kraljevske vojske je uglavnom odvedeno u zarobljeništvo, a zemlja je podijeljena između Njemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Jugoslovenska ratna mornarica pripala je Italiji.
Posle rata nove vlasti su organizovale suđenje Aleksandru Cincar-Markoviću zbog prilaska Jugoslavije Trojnom paktu i on je pogubljen 1947. godine.[4]
- ↑ Vid. Marija Cincar-Marković, Pred 29. maj 1903, Politika, 21 – 30. oktobra 1926. M. Milićević, Ljubodrag Popović, Generali vojske Kneževine i Kraljevine Srbije, Beograd (2003). str. 250.
- ↑ Poginuo od posledica pada sa konja
- ↑ Vid. Spomenica o stogodišnjici Prve muške gimnazije u Beogradu, Beograd (1939). str. 395.
- ↑ Lista popečitelja i ministara inostranih poslova od obrazovanja prve vlade 1811. godine do današnjeg dana
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
