Wikipedija

Novak Đoković

Novak "Nole" Đoković (Beograd, Srbija, tada SFRJ; 22. maj 1987), srpski teniser. Na prvom mestu ATP liste do sada je proveo 428 nedelja te je rekorder po broju osvojenih turnira u istoriji tenisa. Teniski stručnjaci, bivši igrači i saigrači smatraju Đokovića za jednog od najboljih tenisera u istoriji.[2][3][4][5][6] Profesionalno igra od 2003. godine. Osvojio je dvadeset i četiri grand slam trofeja i pet puta Masters kup. Godine 2024. osvojio je i olimpijsko zlato.

Novak Đoković
Новак Ђоковић

Novak Đoković 2019. godine
Novak Đoković 2019. godine

Profesionalna karijera:
2003. - danas
Osobni podaci
Država  Srbija
Rođenje 22. 5. 1987. (1987-05-22) (dob: 37)
Beograd, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFR Jugoslavija
Prebivalište Monako Monte Carlo, Monako
Nadimak/ci Nole, Džoker
Visina 1,88 m
Stil igre Desnom rukom, dvoručni bekhend
Zarada $151,876,636[1]
Trener(i) Marián Vajda
Goran Ivanišević
Pojedinačno
Omjer karijere 1058–210 (83,44%)
Osvojeni turniri 95
Izgubljena finala 40
Najbolji plasman Br. 1 (4. 7. 2011)
Trenutni plasman Br. 2 (26. 6. 2023)
Uspjeh na Grand Slam turnirima
Australija Australian Open P (2008, 2011, 2012, 2013,
2015, 2016, 2019, 2020, 2021, 2023)
Francuska Roland Garros P (2016, 2021,2023)
Ujedinjeno Kraljevstvo Wimbledon P (2011, 2014, 2015, 2018,

2019, 2021, 2022)

Sjedinjene Američke Države US Open P (2011, 2015, 2018, 2023)
Završno prvenstvo sezone
Masters kup P (2008, 2012, 2013, 2014, 2015)
Olimpijske igre
Olimpijske igre Šablon:Zlato3 (2024)
Parovi
Omjer karijere 49–64 (43.36%)
Osvojeni turniri 1
Izgubljena finala 1
Najbolji plasman 114. (30. novembar 2009)
Trenutni plasman 219 (14. 1. 2019)
Uspjeh na Grand Slam turnirima
Australija Australian Open 1K (2006, 2007)
Francuska Roland Garros 1K (2006)
Ujedinjeno Kraljevstvo Wimbledon 2K (2006)
Sjedinjene Američke Države US Open 1K (2006)
Timska takmičenja
Davis Cup P (2010)
Hopman Cup F (2008, 2013)

Podaci od ponedeljka, 28. 1. 2019.

ATP profil
Službena stranica

Osvojio je 36 turnira iz Masters serije i prvi kompletirao tzv. "Zlatni masters" (2018. godine), odnosno osvajanje svih devet turnira iz Masters serije. Zajedno sa saigračima iz reprezentacije Srbije je došao do titule u Dejvis kupu 2010. godine.

Sa Špancem Rafaelom Nadalom je ostvario jedno od najvećih rivalstava u istoriji tenisa. Odigrali su rekordan broj međusobnih duela u Open eri, kao i najveći broj mečeva na grend slemovima, uključujući i najduže finale. Zapaženo je i Đokovićevo rivalstvo sa Rodžerom Federerom, protiv koga je igrao u rekordnih deset grend slem polufinala i u pet grend slem finala, dva puta na US Openu i tri puta na Wimbledonu. -Pobedio Nadala u finalu rolan garosa 2021.

Osvojio je bronzanu medalju u pojedinačnoj konkurenciji na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Jedan je od dobitnika zlatne značke Sporta. Proglašen je za najboljeg sportistu sveta 2011, 2014, 2015 i 2019. godine na Laureus dodeli.

Privatni život

uredi

Novak Đoković je rođen 22. maja 1987. godine u Beogradu, kao najstariji sin oca Srđana i majke Dijane. Majka mu potječe iz partizanske porodice Zdenka i Elizabete Žagar. Nakon Drugog svjetskog rata, Žagari su se preselili iz Vinkovaca u Beograd kao vojna lica Jugoslovenske narodne armije (JNA). Novak ima dva mlađa brata, Marka (rođen 1991) i Đorđa (rođen 1995). Prvi put je uzeo reket u ruke u teniskom kampu na Kopaoniku, kada je imao četiri godine. Sa dvanaest godina počeo je da pohađa tenis na minhenskoj akademiji Nikole Pilića[7].

Trenutno živi u Monte Karlu, u Monaku, a trenira ga bivši slovački teniser Marijan Vajda[8]. Od decembra 2013. do decembra 2016. godine njegov trener bio je i je Nemac Boris Becker. Novak Đoković govori srpski, engleski, nemački,[7] italijanski[9], francuski i kineski jezik. U braku je sa Jelenom Ristić od 10. jula 2014. godine i imaju sina Stefana i cerku Taru. Takodjer, izjašnjava se kao veliki Srbin i patriota.

Često na duhovit način imitira saigrače, od kojih su mnogi njegovi prijatelji[10]. Prvi put ih je javno imitirao na lakšem treningu tokom Rolan Garosa 2007. (snimci ovih imitacija, za koje Đoković tada nije znao da postoje, ubrzo su objavljene na televiziji), a prve javne imitacije izveo je nakon pobede nad Carlosom Moyom na Otvorenom prvenstvu SAD, kada je imitirao Rafaela Nadala i Mariju Šarapovu[11].

Teniska karijera

uredi

Kao junior

uredi

Đoković je u 2001. bio trostruki prvak Evrope u singlu, dublu i ekipno. Naredne sezone je postao najbolji u Evropi u konkurenciji igrača do 16 godina. Nakon pet odigranih ITF turnira, Đoković se nalazio na 40. mestu najboljih juniora sveta. Kao junior je imao odnos 35 pobeda i 11 poraza u singlu, odnosno 20 pobeda i 5 poraza u dublu.[8]

2003.

uredi

Na početku profesionalne karijere, Đoković je uglavnom igrao na čelindžer i fjučers turnirima, a našao se i na širem spisku reprezentacije SCG za mečeve protiv Obale Slonovače i Bugarske. Prvi fjučers je osvojio u Beogradu na terenima TK Crvena zvezda u junu 2003. kada je savladao četvrtog nosioca i osvojio prvi ATP poen. Te godine je stigao do još dva polufinala fjučersa.

2004.

uredi

Godinu 2004. je započeo plasmanom u polufinale na fjučersu u Zagrebu, a 9. aprila je debitovao za Dejvis kup reprezentaciju Srbije i Crne Gore u meču protiv Letonca Janisa Skroderisa pobedivši sa 2:0. Na fjučersu u Bergamu stigao je do polufinala, a osvojio je fjučerse u Solnoku, Budimpešti i Beogradu. Prvi čelindžer Đoković je osvojio u nemačkom gradu Ahenu novembra 2004.

2005.

uredi

Nakon čelendžera u Beogradu u februaru 2005. Đoković je odlučio da se u budućnosti posveti samo profesionalnim turnirima.

2006.

uredi

U poslednjim danima 2005. i prvim 2006. igrao je sa Anom Ivanović u Hopman kupu kada su stigli do polufinala.

Prethodnu godinu Đoković je završio na 78. mestu ATP-liste. Četvrtfinale na Rolan Garosu i 4. kolo na Wimbledonu uvrstili su ga u 40 najboljih igrača na ATP listi. Nedugo posle Wimbledona sledila je prva šampionska titula vredna poena. Bilo je to u Amersfortu na Otvorenom prvenstvu Holandije. Đoković nije izgubio nijedan set na tom turniru. Druga titula koju je osvojio u Mecu uvrstila ga je u 20 najboljih.

Godinu je završio na 16. mestu.

2007.

uredi

U prvoj sedmici u januaru pobedio je Krisa Gučionija na turniru u Adelejdu. Dve sedmice posle, na prvom grend slemu sezone stigao je do četvrtog kola, izgubivši od Rogera Federera.

Đokovićeve igre na turnirima Master serije u Indijan Velsu i Majamiju, gde je bio finalista, odnosno pobednik, uvrstile su među deset najboljih na svetu. Na oba turnira, koji su bili njegovo prvo i drugo masters finale, savladao je u polufinalima Endija Marija i to bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je izgubio od Rafaela Nadala, ali mu se revanširao na turniru u Majamiju, nakon čega je savladao Giljerma Kanjasa u finalu (6-3, 6-2, 6-4 po setovima). Kasnije je igrao na prestižnom turniru u Monte Karlu, gde je poražen od Davida Ferera u trećem kolu. Đoković je stigao do četvrtfinala mastersa u Rimu i Hamburgu, gde je izgubio od Karlosa Moje i Nadala. U finalu turnira u Estorilu, Đoković je savladao Francuza Rišara Gaskea, sa 7-6, 0-6, 6-1.

 
Novak Đoković na Otvorenom prvenstvu SAD 2007. godine

Na Otvorenom prvenstvu Francuske Đoković je stigao do prvog polufinala na grend slem turnirima, gde je izgubio od kasnijeg šampiona Rafaela Nadala.

Na Wimbledonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa rezultatom 7-6 (4), 7-6 (9), 6-7 (3), 4-6, 7-5, u meču koji je trajao 5 sati, samo pet minuta manje od najdužeg meča u pojedinačnoj konkurenciji u celoj istoriji Wimbledona.[12] U polufinalu Đoković je predao meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom.

Sledeći uspeh u masters seriji je bio na Rodžers kupu. U finalu je savladao najboljeg tenisera sveta Rogera Federera, po setovima 7-6 (2), 2-6, 7-6 (2). Na putu do trofeja, Đoković je savladao prvoplasiranog, drugoplasiranog i trećeplasiranog igrača (Rogera Federera, Rafaela Nadala i Endija Rodika) u tri uzastopna dana. Đoković je bio prvi igrač kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. Takođe, Đoković je postao drugi teniser, posle Tomaša Berdiha, koji je uspeo da savlada i Federera i Nadala od kada su postali dominantni na ATP listi. Međutim, na masters turniru u Sinsinatiju sledeće nedelje, Đoković je poražen od Karlosa Moje u drugom kolu bez dobijenog seta.

Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je stigao je do finala gde je poražen od Federera 7-6 (4), 7-6 (2), 6-4. Na putu do finala, Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štjepaneka 6-7 (4), 7-6 (5), 5-7, 7-5, 7-6 (2), nakon skoro pet sati igre.

Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i savladao je Stanislasa Vavrinku 6-4, 6-0 i osvojio petu titulu u sezoni.

Đoković je najzaslužniji za pobedu teniske reprezentacije Srbije nad Australijom i plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa, pošto je pobedio u oba meča u pojedinačnoj konkurenciji i jednom u konkurenciji parova.

Sledeći turnir na kojem je učestvovao je bio Madrid masters, gde je poražen od Davida Nalbandijana u polufinalu 6-4, 7-6 (4). Na mastersu u Parizu Đokovića je u ranoj fazi eliminisao Francuz Fabris Santoro.

Kao trećeplasirani igrač sveta Đoković je došao na Masters kup u Šangaju i prvi je eliminisan sa turnira nakon dva poraza u svojoj grupi od Davida Ferera 6-4, 6-4 i Rišara Gaskea 6-4, 6-2. U poslednjem meču je poražen od Rafaela Nadala 6-4, 6-4.

Đoković je u izboru sportskog lista Sport izabran za sportistu godine u Srbiji 2007, a Olimpijski komitet Srbije ga je proglasio za najboljeg muškog sportistu.[13]

2008.

uredi

Novu sezonu Đoković je počeo u Pertu na Hopman kupu, gde je zajedno sa koleginicom Jelenom Janković stigao do finala, gde su izgubili od predstavnika Sjedinjenih Država Serene Vilijams i Mardija Fiša 2-1. Đoković je dobio sve mečeve u pojedinačnoj konkurenciji, ali je Jankovićeva zbog povrede bila prisiljavana da preda svoje mečeve i da pokuša da pomogne Đokoviću u dublu.

 
Novak Đoković na turniru masters serije u Torontu 2008. godine

Na prvom grend slemu te sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, Đoković se plasirao u finale bez izgubljenog seta. Do tog uspeha stigao je savladavši u polufinalu prvog tenisera sveta Rogera Federera rezultatom 3-0, po setovima 7-5, 6-3, 7-6(5). U finalu 27. januara protivnik mu je bio najveće pozitivno iznenađenje turnira Žo Vilfrid Conga iz Francuske, 38. igrač na ATP listi, koji je u drugom polufinalu pobedio drugog tenisera sveta Rafaela Nadala. Novak Đoković je pobedio u finalu sa 3-1 u setovima.

Đoković je sa Tipsarevićem, Zimonjićem i Troickim izabran da se takmiči za Srbiju u Dejvis kupu protiv Rusije od 8. do 10. februara. Tokom boravka u Moskvi, Đoković je oboleo od stomačnog gripa i propustio je prvi dan i prvi meč u pojedinačnoj konkurenciji. Vratio se drugog dana za pobedu meču parova sa Zimonjićem protiv Mihaila Južnjog i Dmitrija Tursunova, ali je sledećeg dana predao meč Nikolaju Davidenku pri vođstvu 2-1, čime je Rusija stekla nedostižnu prednost 3-1.[14]

 
Nakon poslednjeg poena u finalu Tenis masters kupa u Šangaju 2008. godine

Na sledećem ATP turniru u Marseju izbacio ga je Francuz Žil Simon u drugom kolu turnira. Na masters turniru u Indijan Velsu 23. marta Đoković je osvojio svoj drugi turnir u sezoni pobedivši Mardija Fiša sa 2-1. Na turniru u Majami, koji je godinu dana pre i osvojio, Đokovića je izbacio Kevin Anderson sa 2-1 u setovima, dok je na turniru u Monte Karlu, Đoković stigao do polufinala u kom je predao meč Rodžeru Federeru. Drugi po redu masters na šljaci osvaja pobedivši Stanislasa Vavrinku rezultatom 4-6, 6-3, 6-3. Na putu do finala savladao je Stiva Darcisa, Igora Andrejeva, Nikolasa Almagra i Radeka Štjepaneka.

Na mastersu u Hamburgu, Đoković je popravio prošlogodišnji uspeh i stigao je do polufinala, u kom je poražen od Rafaela Nadala sa 2-1 u setovima. Na putu do polufinala Đoković je savladao Huana Ignasija Čelu, Ivu Karlovića i Alberta Montanjeza.

Na Rolan Garosu 2008. stigao je do polufinala. Bio je treći favorit, iza Rafaela Nadala i Rogera Federera, ali je izgubio od Nadala u polufinalu sa 6-4, 6-3, 7-6(3), uz veliku borbu u trećem setu. I na sledećem turniru u Engleskoj, ovaj put u finalu, poražen je od Nadala.

Samo nekoliko dana kasnije, na Wimbledonu je ispao u drugom kolu od Rusa Marata Safina (6-4, 7-6(3), 6-2). U tom meču, Đoković je protivniku poklonio 28 poena, a imao je i 10 duplih servis grešaka. Đoković je posle četiri nedelje pauze učestvovao na Rodžers kupu u Torontu, koji je prošle godine osvojio. Porazio je Frenka Dančevića i Robina Sederlinga, ali ga je u četvrtfinalu elimisao Endi Mari. Sledeće nedelje, na Sinsinati mastersu, Đoković je stigao do finala, savladavši Rafaela Nadala 6-1, 7-5. U finalu je opet izgubio od Marija 7-6, 7-6.

Đoković je bio postavljen za trećeg nosioca na Olimpijskim igarama 2008. U prvoj rundi je savladao Amerikanca Robija Džineprija 6-4, 6-4, u drugoj Nemca Rajnera Šitlera 6-4, 6-2, u trećoj Rusa Mihaila Južnjeg 7-6(3) i u četvrtfinalu Francuza Gaela Monfisa 4-6, 6-1, 6-4. U polufinalu Đoković je izgubio od Rafaela Nadala 4-6, 6-1, 4-6. U tom meču Đoković je mogao da spase meč loptu, ali je sa mreže lopticu poslao van igrališta dok je Nadal bio daleko od mreže. U borbi za treće mesto, Đoković je savladao Džejmsa Blejka 6-4, 7-6(4).

Takođe se takmičio i u igri parova zajedno sa Nenadom Zimonjićem, gde su bili postavljeni za druge nosioce. Đoković i Zimonjić su u prvom kolu izgubili od češkog para Martin Dam i Pavel Vizner 6-3, 0-6, 2-6

Posle Olimpijskih igara Đoković je na Otvorenom prvenstvu SAD postavljen za trećeg nosioca. U meču četvrtog kola protiv Tomija Robreda imao je problema zbog bolova u bedrima i umora, pa je bio prisiljen da zatraži dva tajm auta. I pored toga je uspeo da savlada Robreda u pet setova. U četvrtfinalu je savladao Rodika, a učešće na Otvorenom prvenstvu SAD je završio nakon poraza od Federera u polufinalu.

U finalu Otvorenog prvenstva Tajlanda Đoković je izgubio od Žoa Vilfreda Conge 7-6(4), 6-4. Na mastersu u Madridu Đokovića je u trećoj rundi je pobedio Ivo Karlović sa 7-6(4), 7-6(5). Na mastersu u Parizu dve nedelje kasnije, Conga je opet savladao Đokovića sa 6-4, 1-6 i 6-3.

Na finalnom Masters kupu u Šangaju, Đoković je nakon Nadalovog odustanka od učešća na turniru postavljen za drugog nosioca. U prvom kolu je pobedio Del Potra 7:5, 6:3, a u drugom kolu Davidenka 7-6(3), 0-6, 7-5. U trećem kolu je ponovo poražen od od Conge 6-1, 5-7, 1-6. Bez obzira na poraz Đoković je takmičenje u grupnoj fazi završio na prvom mestu. U polufinalu je eliminisao Žila Simona 4-6, 6-3, 7-5, a u finalu je još jednom savladao Davidenka 6-1, 7-5 za svoj prvi Masters kup u karijeri.

2009.

uredi

Đoković je novu sezonu počeo na turniru u Brizbejnu, ali ga je već u prvom kolu neplanirano izbacio Ernests Gulbis 6-4, 6-4, pa je bio prinuđen da igra još jedan turnir pred Otvoreno prvenstvo Australije. Na turniru u Sidneju u polufinalu ga je izbacio Jarko Nieminen 6-4, 7-6(3).

Đoković je branio osvojenu titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, ali je u četvrtfinalu predao meč Endiju Roddicku zbog iscrpljenosti i grčeva pri Roddickovom vođstvu 6-7(3), 6-4, 6-2, 2-1. Zatim je na turniru u Marseju stigao do polufinala gde ga četvrti put zaredom pobeđuje Jo-Wilfried Tsonga sa 6-4, 7-6(1). Naredne nedelje, kao prvi nosilac, osvaja turnir u Dubai pobedivši Davida Ferera u finalu.

U španskom gradu Benidormu igrao se Dejvis kup meč između reprezentacija Srbije i Španije. Novak je u oba svoja meča poražen rezultatom 3:0. Izgubio je od Davida Ferera i od tada prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala.[15]

Usledili su turniri Masters 1000 serije – Indijan Vels i Majami. U prvom od njih, na kome je branio titulu, stiže do četvrtfinala i tu ubedljivo gubi od domaćeg tenisera Endija Roddicka. Na mastersu u Majamiju stiže do finala. Na putu do polufinala, konačno prekida seriju Francuza Žoa-Vilfrida Conge od četiri uzastopne pobede u njihovim mećusobnim duelima, pobedivši ga 6-3, 6-4. U polufinalu pobeđuje i Rogera Federera s 3-6, 6-2, 6-3 nakon velikog preokreta, ali u finalu biva poražen od strane Endija Marija. Ovo finale je bilo prvo od četiri, koliko će ih Đoković odigrati u nizu.

 
Đoković na Rolan Garosu 2009. godine
 
Đoković na Otvorenom prvenstvu SAD 2009. godine

Zatim se prešlo na evropski kontinent i na šljakaste terene. Na još jednom turniru serije 1000 u Monte Karlu, ponovo gubi u finalu, ovaj put od neprikosnovenog "Kralja šljake", Rafe Nadala. Iako naizgled lagana pobeda Španca, činilo se da je Novak imao dobre šanse za prvu pobedu protiv Nadala na zemljanoj podlozi. Na sledećem turniru Masters 1000 serije u Rimu brani titulu. U polufinalu dobija Švajcarca Rogera Federera u meču nalik onom iz Majamija mesec dana unazad. U još jednom finalu masters turnira, ponovo gubi od Nadala. Taj poraz je prouzrokovao da Đoković padne na četvrto mesto, nakon 81 uzastopne nedelje provedene na mestu broj tri.

Na premijernom Srbija Openu, turniru u svom rodnom gradu Beogradu, osvaja svoju drugu ovogodišnju titulu kao prvi nosilac, uspot pobedivši sunarodnike Tipsarevića i Troickog, a u finalu senzaciju turnira, anonimnog poljskog igrača Lukaša Kubota s 6-3, 7-6(0).

Naredni turnir u Novakovom rasporedu bio je poslednji turnir serije 1000 za ovu godinu igran na šljaci. Na madridskom mastersu lakim i brzim pobedama i bez izgubljenog seta stiže do polufinala. Tad još jednom dolazi do okršaja između, kako su ih tada nazivali, "dvojicom najboljih šljakaša", Rafaela Nadala i Novaka Đokovića. To je bio njihov treći meč u poslednjih pet sedmica i očekivalo se da će biti neizvestan poput prethodnih. Uprkos činjenici da je imao tri meč lopte, Đoković gubi meč rezultatom 6-3, 6-7(5), 6-7(9). Taj meč je trajao puna 4 sata i 2 minuta, i vremenski je najduži meč u pojedinačnoj konkurenciji u Open Eri.

Naredni turnir na kom je učestvovao bio je drugi Grend slem godine, Rolan Garos. Iznenađujuće, biva poražen od Nemca Filipa Kolšrajbera u trećem kolu turnira, rezultatom 6-4, 6-4, 6-4.

Svoju sezonu na travnatoj podlozi započinje turnirom u nemačkom gradu Haleu, gde je, nakon povlačenja Federera, bio postavljen za prvog nosioca. U finalu, njegovom šestom ove godine, doživljava poraz od domaćeg tenisera, Tomija Hasa, 6-3, 6-7(4), 6-1.

Kao potencijalni "favorit iz senke", došao je na nezvanično prvenstvo sveta Wimbledon. U prvih nekoliko kola igrao je sigurno i brzo je stizao do pobeda nad Benetoom, Grojlom, Fišom i Selom. Mnogi su već očekivali polufinale između Novaka i Federera. U četvrtfinalu je, još jednom, naišao na Hasa. U meču u kom je igrao izuzetno loše izgubio je rezultatom 7-5, 7-6(6), 4-6, 6-3.

"US Open seriju" započeo je masters turnirom u Montrealu, u Kanadi. Nakon pobede protiv Mihaila Južnog plasirao se u četvrtfinale u kome su se, prvi put u istoriji tenisa, našla osmorica najbolje rangiranih tenisera sa ATP liste u tom trenutku (Federer, Nadal, Mari, Đoković, Roddick, Del Potro, Tsonga i Davidenko). U četvrtfinalu ga pobeđuje Amerikanac Roddick rezultatom 6-4, 7-6(4).

Na narednom turniru, u mastersu u Sinsinatiju, stigao je do finala, usput savladavši povratnika na teren nakon više od dva meseca, Španca Rafaela Nadala rezultatom 6-1, 6-4. U finalu gubi od verovatno najboljeg tenisera svih vremena, Rogera Federera, rezultatom 1-6, 5-7.

Đoković je osvojio turnir u Pekingu pobedivši u finalu Hrvata Marina Čilića 6-2, 7-6 (7-4). Stigao do polufinala mastersa u Šangaju u kome je izgubio od Davidenka (koji je na kraju i osvojio turnir), 6-4, 4-6, 6-7 (1-7). Đoković je od 19.10. ponovo 3. igrač na ATP listi najboljih tenisera na svetu.

Osvojio je turnir ATP 500 serije u Bazelu, pobedivši u finalu trostrukog branioca titule, Rogera Federera, 6-4, 4-6, 6-2[16]. Nakon četiri poraza u finalu ATP masters 1000 turnira ove godine, osvojio je tutulu na mastersu u Parizu. U polufinalu je savladao Rafaela Nadala 6-2, 6-3[17], a u finalu ljubimca publike, Francuza Gaela Monfisa 6-2, 5-7, 7-6(3)[18].

Na Tenis masters kupu je u grupnoj fazi savladao Nikolaja Davidenka, produživši tako svoj niz pobeda na 11[19]. Ovaj niz je okončao Robin Sederling, koji ga je pobedio prvi put u šest mečeva. Iako je u trećem meču u grupnoj fazi savladao Rafaela Nadala, nije se plasirao u polufinale, zbog lošijeg odnosa osvojenih i izgubljenih setova od drugoplasiranog Davidenka.

Đoković je treći put za redom godinu završio na trećem mestu. Igrao je 97 mečeva, više od bilo kog drugog tenisera, sa odnosom pobeda i poraza 78–19. Dospio je do deset finala, od kojih je osvojio pet.

2010.

uredi
 
Đoković u Torontu 2010. godine

Sezonu 2010. Đoković je započeo na egzibicionom turniru u Kujongu, predgrađu Melburna. Poražen je u polufinalu od Španca Fernanda Verdaska. Prvi ATP turnir koji je Novak odigrao bio je prvi grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo Australije. U četvrtfinalu ga je porazio francuski teniser Žo-Vilfrid Conga nakon pet setova, 6-7 (8-10), 7-6 (7-5), 6-1, 3-6, 1-6. Kao razloge poraza Novak je naveo stomačne probleme, koje je imao i pre meča i koji su bili evidentni na početku četvrtog seta.[20] Uprkos tome, Đoković je 1. februara dostigao svoj najbolji plasman u karijeri, drugu pozicija na ATP listi.

Zatim je osvojio turnir u Dubaiju i tako prvi put u karijeri odbranio titulu na nekom turniru. Nakon toga je učestvovao u Dejvis kupu u meču protiv SAD i pobedio je u oba meča koja je igrao.

Na mastersu u Indijan Velsu, Đoković je izgubio u osmini finala od Ivana Ljubičića (5-7, 3-6). Posle toga je učestvovao na mastersu u Majamiju, ali je izgubio u drugom kolu od Belgijanca Olivijea Rohusa (2-6, 7-6(7), 4-6).

Posle je igrao polufinale turnira u Monte Karlu pobijedivši kao prvi nosilac u drugom kolu Florana Seru 6-2 6-3, zatim Stanislasa Vavrinku 6-4 6-4 i Davida Nalbandijana 6-2 6-3 prije poraza od Španskog tenisera Fernanda Verdaska 2-6 2-6. Novak je igrao u rodnom gradu Beogradu ali je predao četvrtfinalni meč sunarodniku Filipu Krajinoviću pri rezultatu 4-6 zbog alergije.[21] Sledeće nedelje nije učestvovao na turniru u Madridu zbog istog razloga.[22]

Sledeći Novakov turnir je Rolan Garos. Turnir je počeo pobjedom nad Rusom Evgenijem Koroljevim koji predstavlja Kazahstan 6-1, 3-6, 6-1, 6-3. U drugom kolu je savladao japanskog tenisera Keja Nišikorija 6-1, 6-4, 6-4, u trećem je porazio Rumuna Viktora Haneskua 6-3, 3-6, 6-3, 6-2, u četvrtom kolu mini iznenađenje turnira Robija Džinipreija 6-4 2-6, 6-1, 6-2. Ipak u četvrtfinalu je poražen od strane Austrijskog tenisera Jirgena Melcera i 22. nosioca u pet setova. Nole je ipak vodio sa 2-0 u setovima i imao brejk u 3 setu. Meč je završen rezultatom 6-3, 6-2, 2-6, 6-7, 4-6.[23] Onda je počela sezona na travi. U Kvins Klubu ju je započeo kao 2.nosioc i u drugom kolu je porazio italijanskog tenisera Cirié Paola Lorencija 6-3, 6-3. Usledio je četvrtfinalni duel sa Ksavijerom Malisom, belgijanskim teniserom, koji je izgubio 3-6, 6-4, 2-6. Na istom turniru je osvojio prvu titulu du dubl konkurenciji sa Izraelcem Džonatanom Erlihom.

Đoković je 21. juna započeo turnir u Wimbledonu kao treći nosilac. U prvom kolu preživio je maraton sa Belgijancem Oliverom Rohusom.[24] Pobedio je sa 4-6 6-2 3-6 6-4 6-2. Poslije je pobedio kvalifikanta Tajlora Denta sa 7-6(5) 6-1 6-4. U trećem kolu je porazio 28.nosioca Alberta Montanjesa 6-1 6-4 6-4. Onda je pobijedio Lejtona Hjuita sa 7-5 6-4 3-6 6-4. U 1/4 očekivao je Endija Rodika ipak nije bio on, već iznenađenje turnira- Jen-Hsun Lu iz Kineskog Tajpeha, kojeg je savladao veoma lako sa 6-3 6-2 6-2. U polufinalu je izgubio od Čeha Tomaša Berdiha sa 6-3, 7–6, 6–3. Posle, Wimbledona, došao je Dejvis Kup. Srbija igra protiiv Hrvatske u Splitu, u dvorani Spaladium.[25] Novak je dobio svoje mečeve Ivana Ljubičića i Marina Čilića, a srpska reprezentacija je obezbedila plasman u polufinale. Usledila su dva turnira Masters 1000 serije u kanadskom gradu Torontu i američkom gradu Cincinnatiju. U Kanadi gubi od Švajcarca Rogera Federera, rezultatom 1-6, 6-3, 5-7. Na tom turniru Đoković je sudelovao i u konkurenciji parova, zajedno s tada prvim teniserom sveta, Rafaelom Nadalom. Iako su taj par činili, u tom trenutku, dva najbolja tenisera sveta, izgubili su u prvom kolu i to od dvojice Kanađana crnogorskog i slovačkog porekla, Miloša Raonića i Vašeka Pospišla. U Cincinnatiju, u četrvtfinalu Đoković gubi od Endija Rodika.

Sledeći je igran poslednji grend slem turnir sezone, Otvoreno prvenstvo SAD. Iako je bio smatran za trećeg favorita turnira, već u prvom kolu se suočio sa ispadanjen s turnira. Protivnik mu je bio drug iz djetinjstva i kolega iz reprezentacije Viktor Troicki. Nakon mnogo obrta, Đoković iz meča izlazi kao pobednik.[26] U polufinalu spašava dve meč-lopte protiv Rogera Federera, dolazi do pobede u pet setova i uspeva da se plasira u svoje treće finale na Grand Slam turnirima. Ovom pobedom je postao drugi teniser, pored Rafaela Nadala koji je ostvario dve pobede protiv Federera na grend slemovima. U svom drugom finalu na ovom turniru ponovno je poražen, ovoga puta od Nadala, rezultatom 4-6 7-5 4-6 2-6.[27]

Nakon toga, u Beogradu, Srbija je porazila Češku rezultatom 3-2, a Đoković je igrao dva meča - u dublu je zajedno s Nenadom Zimonjićem izgubio od para Tomaš Berdih / Radek Štjepanek, a u trećem meču singla je savladao Berdiha rezultatom 3-1. Na prvom turniru u mini azijskoj turneji, u Pekingu, uspeva da odbrani titulu iz prethodne godine, pobedom u finalu nad Davidom Fererom. Na Šangaj mastersu, u polufinalu gubi od Federera, kao i na narednom turniru u Bazelu, u finalu. U Parizu je u poziciji da brani još jednu titulu, ali u trećem kolu gubi od domaćeg tenisera Mikela Ljodre. Četvrtu sezonu za redom uspeva da se plasira na ATP završni šampionat i to kao treći teniser sveta. U prvom meču u grupi lako pobeđuje Tomaša Berdiha sa 6-3, 6-3. U narednom meču, protiv prvog nosioca Nadala ne uspeva doći do pobede.[28] Trijumfom nad Endijem Rodikom sa ostvaruje plasman u polufinale. Treći put za redom gubi od kasnijeg pobednika, Federera, ovoga puta rezultatom u dva seta.

Po prvi put se zajedno sa reprezentacijom Srbije našao u finalu Dejvis kupa protiv reprezentacije Francuske u Beogradskoj areni. U svom prvom meču protiv Žil Simona bez većih problema donosi bod reprezentaciji pobedom od 6-3, 6-1, 7-5. Nakon zaostatka Srbije 1-2 izjednačuje rezultat trijumfujući nad Monfisom 6-2, 6-2, 6-4. Na kraju je Viktor Troicki ostvario odlučujuću pobedu i tako doneo Srbiji prvu titulu.[29] Đoković je tokom 2010. u mečevima za reprezentaciju ostvario 7 pobeda u isto toliko mečeva.

2011.

uredi
 
Đoković sa pobedničkim trofejom u Melburnu

Đoković je započeo sezonu igrajući na Hopman kupu sa Anom Ivanović. Pobedio je u svim svojim mečevima, ali zbog povrede Ane Ivanović morali su da odustanu od nastupa u finalu.[30]

Nakon Hopman kupa igrao je na Otvorenom prvenstvu Australije. Kao treći nosilac, u prvom kolu savladao je Granoljersa 6–1, 6–3, 6–1, zatim Dodiga 7–6, 6–7(8), 6–0, 6–2. Drugi set ovog meča je ujedno i jedini izgubljen set na celom turniru. U trećem kolu Viktor Troicki mu je predao meč nakon što je Đoković dobio prvi set rezultatom 6–2. U četvrtom kolu pobedio je Almagra rezultatom 6–3, 6–4, 6–0. Vezavši tri pobede bez izgubljenog seta protiv tenisera koji se na ATP listi nalaze na nekom od prvih deset mesta, Tomaša Berdiha 6–1, 7–6(5), 6–1, Rogera Federera 7–6(3), 7–5, 6–4 i u finalu, Endija Marija 6–4, 6–2, 6–3 osvojio je drugu Grend Slem titulu u karijeri. Sledeći turnir na kome je nastupio je Tenisko prvenstvo Dubaija 2011. Kao drugi nosilac, u prvom kolu je pobedio Mikaela Ljodru 6–3, 6–3. U očekivanom nastupu u finalu, pobedom nad Federerom 6–3, 6–3, odbranio je titulu i postao trostruki uzastopni pobednik ovog turnira.

Novak Đoković zbog nastupa na turniru u Indijan Velsu nije učestvovao u mečevima Dejvis kupa. U prvom kolu Indijan Velsa je bio slobodan. U drugom kolu pobedo je Golubjeva, pa mu je sledeći protivnik bio Ernests Gulbis koji je izgubio meč sa samo jednim osvojenim gemom, kao i Viktor Troicki u narednoj rundi. Četvrtfinalni meč Novak je igrao protiv Gaskea. Gaske je u oba seta vodio, ali je Đoković dva puta preokrenuo rezultat.[31] U polufinalu je igrao protiv Rogera Federera, i to treći put u sezoni, i drugi put u polufinalu. Ta pobeda je Novaku donela drugo mesto na ATP listi.[32] U finalu Novak Đoković je savladao Nadala osvojivši treću titulu u sezoni, i drugu titulu u Indijan Velsu.

Nakon razornog zemljotresa i cunamija, koji su pogodili Japan, Novak odlučuje da odigra egzibicioni meč sa prvim reketom na planeti, Rafaelom Nadalom. Ovaj meč je odigran u Bogoti, gde je španski teniser uspeo da nanese prvi poraz srpskom „asu“, sa rezultatom 7–6, 6–3. Nakon toga Novak je učestvovao u humanitarnom fudbalskom meču protiv kluba Fort Loderdejl Strajkersa. Na ovom meču, teniseri su izgubili sa 4-2, a strelci za tenisere bili su: Andy Murray i Markos Bagdatis. Prikupljena je pomoć od preko 100.000$.

U drugom kolu Majamija pobedio je Uzbekistanca Denisa Istomina sa 6–0, 6–1. U trećem kolu je pobedio Blejka sa 6–2, 6–0. U osmini finala je pobedio Troickog sa 6–3, 6–2. U sledećoj rundi je igrao protiv Andersona sa 6–4, 6–2. U polufinalu pobeđuje Mardija Fiša sa 6–3, 6–1. U finalu po drugi put ove godine dočekuje prvog reketa sveta, Nadala, ali i ovoga puta Đoković pobeđuje sa 4–6, 6–3, 7–6(4).

Novak je zbog bolova u kolenu preskočio prvi ATP turnir na šljaci, Otvoreno prvenstvo Monte Karla gde je pobedio Nadal.[33] U svom rodnom Beogradu igra Otvoreno prvenstvo Srbije, gde pobeđuje, a u finalu je savladao Felisijana Lopeza sa 7–6,6–2. Sledeći turnir je bio ATP Madrid. Đoković je bio slobodan u prvom kolu. U drugom kolu igra protiv Kevina Andersona, kojeg je savladao u Majamiju. U trećem kolu pobeđuje Giljerma Garsiju Lopeza sa 6–1, 6–2. U četvrtfinalu igrao je protiv Davida Ferera i pobedio ga je sa 6–4, 4–6, 6–3. U polufinalu pobeđuje Tomasa Belučija sa 4–6, 6–4, 6–1. U finalu ga je čekao branilac titule Rafael Nadal. Iako je Rafael Nadal bio favorit, Đoković ga je pobedio u dva seta, 7–5, 6–4.[34] Sledeći turnir mu je bio u Rimu. U drugom kolu pobeđuje Kubota sa 6–0, 6–3, u trećem Vavrinku 6–4, 6–1, u četvrtfinalu Soderlinga 6–3, 6–0, u polufinalu teških tri sata je bilo potrebno Novaku da bi pobedio Škota Endija Mareja. U finalu pobeđuje Rafaela Nadala sa 6–4, 6–4.

Sledeći pohod je bio Rolan Garos. U prvom kolu pobeđuje Tiema de Bakera sa 6–2, 6–1, 6–3. Drugo kolo je Đoković igrao protiv Haneskua. U trećem kolu pobeđuje popularnog Delpa. Meč je bio prekinut zbog mraka.[35] U osmini finala pobeđuje Rišara Gaske. U četvrtfinalu Đoković je trebalo da se susretne sa Fonjinijem, ali je on zbog povrede predao meč. Đoković u polufinalu gubi od Federera,[36] ali ovaj je izgubio od Nadala u finalu.

 
Đoković na Wimbledonu 2011.

Propušta Kvins i ide na Wimbledon. U prvom kolu pobeđuje Šardija, u drugom Andersona, u trećem Markosa Bagdatisa, u osmini finala Mikaela Lodru, zatim na putu do trona savladan je i mladi teniser iz Australije Bernard Tomić sa 3:1. U borbi za svoje prvo finale na Wimbledonu, pao je i Žo-Vilfrid Conga sa 3-1. Ovom pobedom, srpski teniser popeo se na prvo mesto liste, prvi put u karijeri.[37] U finalu Wimbledona pobedio je Rafaela Nadala rezultatom 6-4, 6-1, 1-6, 6-3, i tako osvojio prvi put Wimbledon i treću Grend Slem titulu u karijeri.[38] Nakon ove pobede vratio se u Beograd gde je doživeo veliki doček ispred Skupštine grada Beograda.

Samo mesec dana kasnije, na Masters turniru u Montrealu, uspeva pobediti Davidenka, Čilića, Monfisa, Congu, da bi u finalu posle jako dugog i neizvesnog finalnog meča sa Fišom, uspeo pobediti u tri duga seta i tako postati prvi igrač sveta koji je osvojio pet Mastersa u jednoj sezoni, prvi igrač sveta koji je pobedio na 5 uzastopnih Mastersa na kojima je učestvovao, te drugi igrač (uz Samprasa) koji je osvojio turnir na kojem je učestvovao nakon što je postao prvi igrač na ATP-listi. Novak do sada ima 10 Mastersa, a samo u ovoj godini je osvojio pola tih Mastersa. Sledeće nedelje na turniru u Sinsinatiju u 2. kolu pobedio je 19-ogodišnjeg Rajana Harisona (SAD), u trećem Štjepaneka, a zatim je u malo težem meču savladao Monfisa (3–6, 6–4, 6–3). U polufinalu ga je čekao Berdih. Đoković je dobio 1. set 7-5 nakon što je vratio izgubljeni servis, a odmah nakon 1. seta Berdih je predao meč zbog povrede ramena.[39] U svom 6. finalu na turnirima Masters serije u 2011. godini Đoković je pretrpeo tek drugi poraz u sezoni nakon što je, takođe zbog povrede ramena, ali i umora, predao meč Mariju kod rezultata 4–6, 0–3.

Ipak, povreda je sanirana blagovremeno i Đoković je došao na US Open kao 1. nosilac prvi put u karijeri na nekom Gren Slemu. U 1. kolu Konor Niland iz Irske predao mu je meč pri rezultatu 6-0, 5-1 zbog trovanja hranom. U 2. kolu dominirao je protiv Argentinca Karlosa Berloka. Nakon toga je poklekao i Davidenko (6–3, 6–4, 6–2), a zatim i nova ukrajinska nada, Aleksandar Dolgopolov, takođe u 3 seta (7–6, 6–4, 6–2; rezultat u 13. gemu 1. seta bio je 16-14). Tako se Đoković plasirao u četvrtfinale, u kojem ga je čekao sunarodnjak Janko Tipsarević. Meč je završen predajom Tipsarevića zbog povrede tetive pri vođstvu Đokovića od 2-1 u setovima i 3-0 u 4. setu. Polufinale je bilo protiv Federera i opet je bilo antologijsko. Naime, Đoković je uspeo da preokrene zaostatak od 2-0 u setovima i pobedi Federera 4. put ove sezone rezultatom 6-7, 4-6, 6-3, 6-2, 7-5, spasivši pritom 2 meč-lopte na Federerov servis kod 5-3 (40-15) u 5. setu. Đokovićev hrabri forhend-kros ritern na prvu Federerovu meč-loptu imao je dosta odjeka u medijima. Teniska legenda Džon Mekinro nazvao je taj udarac "jednim od najboljih udaraca svih vremena". Nakon ovog spektakularnog preokreta na red je došla repriza finala od prošle godine protiv Nadala. Ovaj put slavio je Đoković 6–2, 6–4, 6–7, 6–1 i tako osvojio svoj prvi US Open nakon dva ranije izgubljena finala.[40] Uprkos rezultatu, meč je bio jedan od fizički najiscrpljujućih mečeva te sezone i trajao je 4 časa i 10 minuta. Nakon što je osvojio 1. gem u 4. setu, Đoković je zatražio medicinsku pomoć. Ovom pobedom Đoković je osvojio svoj 10. turnir ove sezone i tako postao tek šesti teniser koji je osvojio 3 Gren Slema u jednoj kalendarskoj godini. Takođe je postao drugi teniser koji je na putu do Gren Slem titule pobedio i Federera i Nadala u uzastopnim mečevima (prvi je to uradio Del Potro 2009. godine, takođe na US Openu). Osim toga, za pobedu je dobio 2.3 miliona dolara, čime je došao do cifre od 10.609.318 dolara (do 13. septembra) i tako postavio novi rekord po zaradi u jednoj sezoni (s još 2 preostala njena meseca).[41]

Konačno, Đoković je postao prvi teniser koji je osvojio titulu na Gren Slemu kao debitant na broju 1 ATP-liste nakon Kurijerove pobede na Rolan Garosu 1992. Đokovićeva sezona 2011. se smatra jednom od najboljih u istoriji tenisa.[42][43][44]

2012.

uredi

Đoković je započeo sezonu na Otvorenom prvenstvu Australije 2012. Pobedio je u prvoj rundi protiv Paola Lorenca, Santiaga Giralda, Nicolasa Mahuta i Lejtona Hjuita. U četvrtfinalu pobedio je Davida Ferera u tri seta. U polufinalu, Đoković je pobedio Andy Murraya u pet setova nakon 4 sata i 50 minuta igre.[45] U finalu, Đoković je nakon 5 sati i 53 minuta igre u pet setova pobedio Rafaela Nadala. To je najduže odigrano finale u istoriji Grand Slam-a.[46] Novak je tad po prvi put u karijeri uspeo odbraniti titulu na jednom Grand Slam-u. Zatim je došlo Tenisko prvenstvo Dubaija gde je izgubio u polufinalu od Endija Mareja.

 
Novak Đoković u Indijan Velsu

Usledilo je Otvoreno prvenstvo Indijan Velsa. U 1. kolu je bio slobodan pa je pobedio Golubjeva, Andersona, Anduhara i Almagra. U vrlo tesnom meču izgubio je od Iznera. Posle toga je došao 2. masters, Otvoreno prvenstvo Miamija u tenisu. Đoković pobeđuje Bagdatisa, Troickog, Gaskea, Ferera i Monaka, da bi se u finalu revanširao Mareju u dva seta. I ova titula je karakteristična po tome što je Novak tada prvi put u karijeri osvojio Masters bez izgubljenog seta, a i po tome što je to prvi put Novak u karijeri obranio titulu na jednom Mastersu.

 
Novak Đoković na turniru u Majamiju

Nakon Majamija Novak igra na 3. mastersu u Monte Karlu, i na startu pobjeđuje Andreasa Sepija. Pred meč osmine finala dobija vest o smrti svog dede, i nakon lošeg prvog seta uspeva da dobije Dolgopolova. Zatim pobeđuje Hasea, a u polufinalu Tomaša Berdiha. U finalu gubi od Rafaela Nadala u tri seta. Nakon dogovora s porodicom odlučuje da preskoči turnir u Beogradu. Potom slijedi masters u Madridu. U prvom kolu je bio slobodan, u drugom pobeđuje Danijela Gimeno-Travera, u trećem Wawrinku, u četvrtfinalu gubi od zemljaka Janka Tipsarevića 6-7 3-6.

Sledi masters u Rimu. Opet je u prvom kolu bio slobodan. Zatim pobeđuje Tomića, Monaka, Congu i Federera. U finalu se sastaje s Rafaelom Nadalom. Meč je pomeren za ponedeljak zbog kiše. Nadal je slavio u dva seta.[47]

Zatim sledi drugi Grand Slam u sezoni, Roland Garros. Pobeđuje Potita Staraćea, Blaža Kavčića i Nikolasa Devildera. U osmini finala pobeđuje Sepija, iako je gubio u 2-0 setovima. U četvrtfinalu se sastaje sa Žo-Vilfrid Congom. Novak dobija Congu 3-2 u setovima i spasava 4 meč lopte. U polufinalu pobeđuje Federera.[48] U finalu se sastaje s velikim rivalom Nadalom. Obojica su imala istorijsku šansu, Novak da osvoji četvrti uzastopni Grand Slam, što Nadal i Federer nikad nisu uspeli, a Nadal da osvoji sedmi Rolan Garos i pretekne legendarnog Björn Borga. Meč je dva puta prekinut zbog kiše. Posle drugog prekida odlučeno je da se meč igra sledećeg dana. Posle prvog dana bilo je 2-1 po setovima za Nadala. Sledećeg dana Novak gubi četvrti set i Nadal slavi sa 6-4 6-3 2-6 7-5 time postaje igrač s najviše osvojenih titula na Rolan Garosu.[49][50]

Dve nedelje kasnije počeo je treći Grand Slam u sezoni, Wimbledon, gde je Đoković branio prošlogodišnju titulu. U prvom kolu pobeđuje Huana Karlosa Ferera, a u drugom Ryana Harrisona, obojicu u tri seta. Sledeći protivnik je bio Radek Štepanek, koga je savladao sa 3-1 u setovima. U osmini finala igrao je protiv zemljaka Viktora Troickog i pobedio u tri seta. U četvrtfinalu se sastao sa Nemcom Florijanom Majerom, koga je također pobijedio u tri seta. U polufinalu Novak je izgubio od Rogera Federera. Nakon što je Federer porazio Andyja Murraya u finalu, pretekao je Novaka na prvom mestu ATP liste.

Novak Đoković je nosio zastavu Srbije prilikom ceremonije otvaranja Letnjih ollimpijskih igara 2012. u Londonu.[51] Na Olimpijskim igrama je u muškom dublu igrao sa Viktorom Troickim, ali su eliminisani u prvom kolu, posle poraza od švedskog para Brunstrom-Lintštedt. U prvom kolu muške singl konkurenicije savladao je Fabija Fogninija nakon preokreta i izgubljenog prvog seta. U drugom kolu je igrao protiv Andyja Roddicka. U osmini finala pobedio je Lleytona Hewitta. Prošao je u polufinale savladavši i Congu. U polufinalu gubi od Mareja u dva seta,[52] a zatim i od Del Potra u borbi za treće mesto 5-7, 4-6.[53] Na Rodžers kupu u Kanadi Đoković je odbranio prošlogodišnju titulu. Na putu do finala savladao je Bernarda Tomića, Sema Kverija, Tommyja Haasa i Janka Tipsarevića. U finalu je pobedio Gaskea 6-3, 6-2.[54]

Sledeći turnir je bio u Cincinnatiju, gde je Đoković stigao do finala. Pobedio je Sepija, Davidenka (koji mu je predao meč) i Čilića. U polufinalu se sastao s Del Potrom i pobedio ga u dva seta. U finalu, je, međutim izgubio od Federera sa 0-6, 6-7 (7). Na Otvorenom prvenstvu SAD, Novak je bez izgubljenog seta porazio Lorencija, Silvu, Benetoa, Wawrinku i Del Potra, došavši tako do polufinalnog meča sa Fererom. Prvi set je prekinut zbog tornada u Njujorku, pri vodstvu Ferera 5-2. Meč je nastavljen sledećeg dana.[55][56] Španac je uspeo da dobije prvi set, ali se tada Novak vratio u igru i pobedio sa 3-1. Na Đokovićevom trećem uzastopnom finalu ovog turnira protivnik je bio Marej. Posle velike berbe u pet setova, Britanac uspeva da osvoji svoj prvi Grand Slam i, u odsutnosti Nadala, pređe na 3. mesto ATP liste.[57] Đoković po treći put osvaja turnir u Pekingu (ATP 500). Četvrtu titulu u godini uzima nakon što je savladao Mihaela Berera, Carlosa Berloka, Jirgena Melcera, Florijana Majera i Žoa-Vilfreda Congu (7-6 (4, 6-2).[58]

Odmah zatim Novak osvaja i masters turnir u Šangaju, prvi put u karijeri. Put do finala je bio lak. Bez izgubljenog seta je savladao Dimitrova, Lopeza, Hasa i Berdiha (bio je slobodan u prvom kolu). U finalu se po 16. put sastao sa Marejem. Iako je Britanac imao pet meč lopti, Đoković se vratio u igru i slavio sa 5-7, 7-6 (11), 6-3.[59] Nastup u Bazelu je otkazao. U Parizu je bio slobodan u prvom kolu, a u drugom je poražen od Sema Kverija u tri seta. Đoković je 5. novembra 2012. povratio prvu poziciju ATP liste, nakon što je Federer odustao od nastupa na Mastersu u Parizu, koji je osvojio prošle godine.[60] Na Masters kupu u Londonu Đoković je postavljen za prvog nosioca. Prošao je grupu kao prvi sa sve tri pobede. U polufinalu se sastao s Del Potrom, drugoplasiranim iz B grupe. Dobija meč u tri seta. U finalu je igrao protiv Rogera Federera koji je u drugom polufinalu eliminisao Marija. Iako je Federer poveo u prvom setu sa 3:0, Đoković se vratio i osvojio set u taj-brejku. I u drugom setu je Federer imao brejk prednosti, ali je na kraju pobedio Đoković. Konačni rezultat je bio 7-6 (6), 7-5. To je bio Đokovićev drugi osvojeni Masters kup u karijeri.[61][62][63]

2013.

uredi

Đoković je počeo sezonu na egzibicionom turniru u Abu Dabiju. Bio je slobodan u četvrtfinalu, a u polufinalu je ubedljivom igrom porazio Davida Ferera. U finalu je igrao protiv Almagra i pobedom u tri seta odbranio titulu iz prethodne godine.[64] Zajedno s Anom Ivanović igrao je na Hopman kupu 2013. Prošli su u finale protiv Španije sa sve tri pobede. Iako je Đoković pobedio u svom meču protiv Verdaska, Ivanovićeva je izgubila od Anabel Medine Gariges, a potom su izgubili i u mešovitom paru, pa je trofej pripao Španiji.

Na Otvorenom prvenstvu Australije Đoković je bio dvostruki branilac titule. U četvrtom kolu je dobio maratonski meč od 5 sati i 2 minuta protiv Stanislasa Vavrinke, koji je završen rezultatom 1-6, 7-5, 6-4, 6-7(5), 12-10. U četvrtfinalu pobeđuje Tomaša Berdiha u četiri seta. U finale je prošao posle brze pobede nad Davidom Fererom, 6-2, 6-2, 6-1. U trećem uzastopnom finalu Mrlburna, protivnik je bio Andy Murray. Đoković dobija i taj meč rezultatom 6-7 (2), 7-6 (3), 6-3, 6-2 i tako osvaja svoj šesti Grand Slam u karijeri. Takođe je postao jedini igrač koji je u Open eri osvojio Otvoreno prvenstvo Australije tri puta zaredom i izjednačuje rekord Agasija i Federera po broju ukupnih titula (4).[65] Ovo je bio prvi turnir koji je Đoković osvojio više od tri puta.

Već idućeg vikenda učestvovao je u meču Davis Cupa protiv Belgije, u kojem je pobedio Oliviera Rochusa 3-0 i doveo Srbiju u vođstvo od 2-0.[66]

Nakon 3 sedmice pauze nastupio je u Dubaiju i odlično odigrao turnir. U 1. kolu pobedio je Viktora Troickog, zatim Španca Bautistu-Aguta, pa Italijana Seppija. U polufinalu ga je čekao obračun protiv Del Potra, u kojem je slavio 6-3, 7-6. Protivnik u finalu bio mu je Tomaš Berdych, koji je u drugom polufinalu savladao Federera 2-1. Ipak, nije mogao učiniti puno protiv Đokovića, koji je dobio meč rezultatom 7-5, 6-3, osvojivši tako ovaj turnir 4. put u 5 godina.[67] Na Mastersu u Indian Wellsu stigao je do polufinala, gde ga je zaustavio Del Potro i tako prekinuo Đokovićev niz od 22 uzastopne pobede.[68] Naredne nedelje učestvovao je na Mastersu u Miamiju, na kojem je bio branilac titule, ali ga je u 4. kolu savladao Haas u 2 seta.[69]

Početkom aprila nastupio je u četvrtfinalnom meču Davis Cupa protiv SAD-a i odigrao ključnu ulogu u konačnoj pobedi Srbije savladavši Isnera i Querreya.[70][71] Nešto kasnije u istom mesecu porazio je Nadala u finalu Monte Carla u 2 seta i tako došao do svoje prve titule na ovom turniru nakon Nadalovih 8 uzastopnih.[72] U maju je iznenađujuće izgubio u 2. kolu Mastersa u Madridu u 3 seta od Bugarina Grigora Dimitrova.[73]

 
Novak Đoković u Parizu

Nastup na Roland Garrosu počeo je lakom pobedom protiv Goffina, a isto je ponovio i u 2. kolu protiv Argentinca Pelle. U 3. kolu dobio je Dimitrova i vratio mu za poraz u Madridu potpuno ga nadigravši u 3 seta.[74] U 4. kolu vratio se nakon izgubljenog 1. seta i savladao Kohlschreibera (4-6, 6-3, 6-4, 6-4)[75], plasiravši se tako u 16. uzastopno četvrtfinale na Grand Slam turnirima. U polufinalu ga je čekao Nadal. Meč je opet bio neizvestan i otišao je u 5 setova. Na kraju je bolji bio Nadal 6-4 3-6 6-1 6-73, 9-7.[76]

Usledio je Wimbledon, na kojem je Đoković igrao sigurno i nije imao većih problema sve do polufinala, kad ga je dobro namučio Del Potro, ali je ipak prošao u finale; bilo je 7-5, 4-6, 7-62, 6-76, 6-3. U finalu ga je nadigrao Murray 6-4, 7-5, 6-4, postavši tako prvi Britanac nakon 77 godina koji je osvojio najprestižniji turnir na svetu.[77]

Nakon toga je na red došla severnoamerička turneja turnira na tvrdoj podlozi. U Montrealu je došao do polufinala, gde ga je u 3 seta savladao Nadal, a u Cincinnatiju je poražen u četvrtfinalu od Isnera. Na US Openu nije imao većih problema do polufinala, u kojem ga je dobro namučio Wawrinka, ali je uspeo dobiti 5. set 6-4 i proći u finale, u kojem ga je čekao Nadal. To je bilo njihovo treće međusobno finale na ovom turniru. Ključni trenutak meča bio je pri 1-1 u setovima i 0-40 kod 4-4 u 3. setu na Nadalov servis. Nadal je uspeo da spasi sve 3 brejk-lopte, a odmah zatim oduzeo je servis Đokoviću, čime je ujedno došao i do tog seta. U četvrtom Đoković više nije imao (mentalne) snage i Nadal je lako priveo meč kraju dobivši 4. set 6-1.

Đoković i Nadal ponovo su se sreli nakon mjesec dana u finalu Pekinga, gde je Đoković bio branilac titule. Za razliku od nekoliko prethodnih mečeva, ovaj nije ponudio previše uzbuđenja budući da je Đoković dosta lako došao do 4. titule na ovom turniru pobedivši 6-3, 6-4 nakon sat i 27 minuta igre. Ipak, ulazak u finale bio je dovoljan Nadalu da nakon duže pauze ponovo dođe na 1. mesto ATP-liste s minimalnom prednošću.[78]

Samo 7 dana kasnije Đoković je odbranio titulu i na Shanghai Mastersu. U vrlo zanimljivom meču, koji je trajao 2 i po sata, savladao je Del Potra (koji je u polufinalu izbacio Nadala) u 3 seta (6-1, 3-6, 7-63).[79] Uprkos ovom trijumfu Đokovića i njegovoj 15. tituli na Mastersima, Nadal je zadržao 1. mesto na ATP-listi.

Svoju jubilarnu četrdesetu titulu, a šesnaestu iz Serije 1000, Đoković je osvojio na Mastersu u Parizu. Turnir je počeo pobedom nad mladim domaćim igračem Erberom. U sledeća dva kola Đoković je savladao dva igrača koji su mu zadavali dosta problema ove sezone, Džona Iznera i Stanislasa Vavrinku. U polufinalu se, posle skoro godinu dana, ponovo sastao sa Rodžerom Federerom. Uspeo je da pobedi Švajcarca sa 2:1 u setovima i smanji zaostatak u međusobnim duelima. Đoković je u finalu pobedio Davida Ferera sa 7-5, 7-5, iako je Španac u oba seta servirao za njihovo osvajanje.

Na završnom turniru sezone Đoković je, kao drugi nosilac i branilac titule, raspoređen u grupu B. Prošao je u polufinale kao prvoplasirani, sa sve tri pobede: protiv Federera, Del Potra i Gaskea. U polufinalu se suočio sa drugoplasiranim iz grupe A, Stanislasom Vavrinkom, koga je pobedio rezultatom 6-3, 6-3. Đoković je u finalu savladao prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala, i tako odbranio titulu iz prethodne godine i osvojio svoj treći ATP Završni šampionat.

2014.

uredi

Sezonu je počeo odbranivši titulu na egizibicionom turniru u Abu Dhabiju, gde je u finalu pobedio Davida Ferrera (7-5, 6-2). Zatim je usledio Australian Open, gde je išao na 4. uzastopnu titulu. Prva 4 meča dobio je bez izgubljenog seta (redom su pali Lukáš Lacko, Leonardo Mayer, Denis Istomin i 15. nosilac Fabio Fognini). U četvrtfinalu ga je, kao i prošle godine, čekao Wawrinka. Iako se uspeo vratiti iz zaostatka 0-2 u setovima, izgubio je 5. set 7-9, čime je okončan njegov niz od 25 uzastopnih pobeda u Melbourneu, kao i niz od 14 uzastopnih polufinala na GS turnirima.[80]

Krajem januara odlučio je da ne igra za Dejvis kup reprezentaciju u prvom kolu protiv Švajcarske.[81] Krajem februara branio je titulu u Dubaiju. U polufinalu je Đokovića pobedio Švajcarac Federer preokrenuvši rezultat i upisao 17. pobedu. Đoković je osvojio turnir u Indijan Velsu treći put u karijeri, pobedom nad Federerom u izjednačenom finalu, koje je završeno rezultatom 2-1.[82]

 
Đoković je na Wimbledonu 2014. ostvario trijumf i tako osvojio 7 grand slam titulu.

Na Mastersu u Majamiju Đoković je u četvrtfinalu pobedio Endija Marija sa 7-5, 6-3. U polufinalu je trebalo da se sastane sa Kejom Nišikorijem, ali je Japanac predao meč pre početka, ti tako direktno prošao u finale, baš kao i njegov protivnik Rafael Nadal, kome je takođe bez borbe predao Tomaš Berdih.[83] U prvom susretu dvojice velikih rivala u 2014. godini pobedu je odličnom igrom odneo Novak Đoković (6-3, 6-3),[84] i tako postao drugi teniser koji je dva puta u istoj godini osvojio Masterse u Indijan Velsu i Majamiju.[85]

Na Mastersu u Monte Karlu je branio titulu. Prva dva kola prošao je sa po jednim izgubljenim gemom, protiv Španaca Montanjesa i Karenja Buste. U četvrtfinalu je Giljermo Garsija-Lopez zadao dosta muka srpskom teniseru, ali je Srbin slavio sa 1:2 u setovima. U polufinalu se Đoković susreo sa Rodžerom Federerom i pretrpeo drugi poraz od Švajcarca u sezoni.

Đoković je uspeo da osvoji svoju treću titulu u Rimu, pobedivši Davida Ferera u četvrtfinalu, Miloša Raonića u polufinalu i Rafaela Nadala u finalu, svu trojicu rezultatom 2-1. To je bila Đokovićeva četvrta pobeda protiv Nadala na najsporijoj podlozi.

Đoković je na drugom grend slemu u sezoni, Rolan Garosu, bio postavljen za drugog nosioca. Po drugi put je imao priliku da osvoji jedinu grend slem titulu koja mu nedostaje, ali ga je u tome ponovo sprečio Rafael Nadal, osvojivši devetu titulu u na Rolan Garosu rezultatom 3-1.

Zahvaljujući uspehu na travnatoj podlozi prethodnih godina, Đoković je na Wimbledonu bio postavljen za prvog nosioca, uprkos drugoj poziciji na ATP listi.[86] Redom je pobeđivao Golubjeva, Radeka Štepaneka, Žila Simona i Žoa-Vilfrida Congu, u četvrtfinalu je dobio Marina Čilića. Potom je u četiri seta savladao mladog Bugarina Grigora Dimitrova, koji je prethodno izbacio branioca titule Endija Marija. U finalu se Đoković po 35. put u karijeri i tek drugi put u meču za titulu na grend slemu sastao sa Rodžerom Federerom. Srbin i Švajcarac odigrali su jedan od najboljih mečeva u 21. veku,[87] a Đoković je uspeo da spreči Federera da postane najtrofejniji igrač u istoriji Wimbledona, pobedivši sa 3-2. Posle tri uzastopno izgubljena finala, Đoković je osvojio sedmu grend slem titulu i dospeo ponovo na prvo mesto ATP liste po treći put.

Na turnirima iz američke serije u Torontu i Sinsinatiju je ispao u osmini finala.[88] S obzirom da nije branio veliki broj bodova ostao je na prvom mestu ATP rang liste. Sledeći turnir na kom je nastupio je grend slem US Open, New York, gde je poražen od Keija Nišikorija u polufinalu sa 3:1. Đoković je ostvario osmo uzastopno polufinale US Opena.[89]

Potom je Đoković nastupio u Pekingu, gde je branio titulu osvojenu u prethodne dve godine (2012. i 2013). U četvrtfinalu se sastao sa Bugarinom Grigorom Dimitrovim, kojeg je savladao u dva seta (6:2, 6:4), zatim u polufinalu sa Endijem Marijem, kojeg je pobedio treći put zaredom (6:3, 6:4). Đoković je u finalu protiv Tomaša Berdiha imao priliku da zabeleži pobedu bez izgubljenog gema, ali je nije iskoristio, te je krajnji rezultat glasio 6:0, 6:2. Đoković je ostao neporažen u kineskoj prestonici.

Đokovićev niz od 28 pobeda u Kini prekinuo je Rodžer Federer u polufinalu Mastersa u Šangaju. On je branioca titule savladao rezultatom 6:4, 6:4 i tako ga po treći put ove sezone sprečio da se izjednači sa njim u međusobnim duelima. Đoković je pre ovog meča drugi put u sezoni savladao Davida Ferera, u četvrtfinalu.

Đoković je osvojio poslednji Masters turnir u sezoni, Pariz, bez izgubljenog seta. Redom je pobedio Filipa Kolšrajbera, Gaela Monfisa, Endija Marija, Keja Nišikorija i Miloša Raonića. Time je postao prvi teniser koji je odbranio titulu u „Bersiju“,[90] kao i treći koji je osvojio 20 titula na turnirima iz Serije 1000. Đoković je osvojio treći uzastopni završni turnir nakon što je Rodžer Federer predao finale pre početka meča, navodeći kao razlog povredu leđa[91]. Treći put u četiri godine završio je sezonu na čelu ATP liste.

2015.

uredi
 
Đoković je u Melburnu osvojio svoju osmu grend slem titulu i rekordnu petu u Open eri.

Đoković je tradicionalno počeo godinu egzibicionim turnirom u Abu Dabiju. Iako je u polufinalu savladao Stanislasa Vavrinku izgubivši samo tri gema, finale je zbog bolesti bio prinuđen da preda Endiju Mariju.[92] Na svom debitantskom nastupu u Dohi, prestonici Katara, izgubio je u četvrtfinalu od hrvatskog veterana Ive Karlovića u tri tesna seta.[93]

Na prvom grend slem turniru sezone Đoković je bio postavljen za prvog nosioca. Prošao je do polufinala bez izgubljenog seta, što mu nije pošlo za rukom još od Vimbldona 2013. U četvrtfinalu je savladao Miloša Raonića. U polufinalu je odigrao svoj treći meč u poslednje tri godine u Melburnu protiv Stanislasa Vavrinke. Baš kao i prethodna tri grend slem susreta koji su igrali srpski i švajcarski teniser, i ovaj je rešen posle pet setova. Đoković je uspeo da se revanšira braniocu titule za prošlogodišnji poraz u četvrtfinalu rezultatom 7:6(1), 3:6, 6:4, 4:6, 6:0. Meč je obeležen brojnim greškama i nervozom oba takmičara.[94]

U finalu je sledila repriza okršaja iz 2011. i 2013, između Đokovića i Endija Marija. I ovog puta je Srbin izašao kao pobednik, u meču koji je veoma podsećao na njihov četvrtfinalni susret na Otvorenom prvenstvu SAD prošle godine. Krajnji rezultat je glasio 7:6(5), 6:7(4), 6:3, 6:0. Đoković je ovom pobedom osvojio svoju osmu grend slem titulu i rekordnu petu u Melburnu (u Open eri). Đoković je pobijedio osmog nosioca Kea Nišikorija sa 6-1,6-1 za 64 minuta igre,nakon toga mu je uručen trofej za najboljeg igrača svijeta. (turnir London).Đoković se nalazi u grupi ,,Sten Smith" sa Rodžerom Federerom, Tomasom Berdihom i Kejom Nišikorijem. Sledeći meč će se igrati od 21.00 čas između Rodžera Federera i Tomasa Berdiha.

2016.

uredi

Đoković je osvojio svoju 60. titulu u karijeri u Dohi, pobedvši Nadala u dva seta u finalu koje je trajalo 73 minuta. Time je po prvi put poveo u međusobnim duelima sa Špancem (24:23). Oborio je vlastiti rekord bodova na ATP listi sa 16.790. Đoković je zatim nastavio pobednički niz i odbranio pehar na Otvorenom prvenstvu Australije. Na putu ka rekordnoj šestoj tituli u Melburnu, savladao je Rogera Federera u četiri seta u polufinalu, i u reprizi finala iz 2015. godine, Endija Mareja u tri seta.[95]

Brzo se oporavio od infekcije oka u Dubaiju, gde je predao meč Lopezu, i osvojio peti Masters u Indijan Velsu, pobedivši Rafaela Nadala u polufinalu i Miloša Raonića u finalu. Đokovićev dominantan niz je rezultirao situacijom da drugi i treći teniser na ATP listi (Andy Murray i Roger Federer) zajedno imaju manje bodova od Đokovića.[96] Početkom aprila, Đoković je bez izgubljenog seta osvojio naredni Masters, u Miamiju, savladavši Keja Nišikorija u finalu. Četvrti put u karijeri i treći put uzastopno Đoković je vezao titule u Miamiju i Indian Wellsu i nadmašio je Federera po osvojenoj zaradi od turnirskih nagrada (98.2 milijuna dolara). Takođe, osvojio je 28. Masters titulu, nadmašivši u tom trenutku Nadala po ukupnom broju osvojenih Masters titula.[97]

Kao branilac titule u Monte Carlu, Novak je neočekivano doživeo poraz već na startu turnira od Čeha Jirija Veselog. Veseli je slavio sa 6: 4, 2: 6, 6: 4 i tako naneo prvi poraz Đokoviću na startu jednog Mastersa još od 2013. godine. Osvajanjem turnira, Rafael Nadal se ponovo izjednačio sa Đokovićem po broju Masters titula. Đoković se, međutim, "odlepio" već na sledećem turniru, u Madridu, na kome je zaigrao prvi put u poslednje tri godine. U finalu je savladao Endija Marija sa 6:2, 3:6 i 6:3. Kao branilac titule, Đoković je nastupao na Mastersu u Rimu. Zabeležio je sedmu uzastopnu pobedu nad Nadalom u četvrtfinalu, a potom odlučio polufinale protiv Nišikorija u taj-brejku trećeg seta. Drugu uzastopnu nedelju igrao je finale protiv Marija, ali je Britanac ovog puta dobio meč rezultatom 6:3 6:3.

Konačnim osvajanjem Roland Garrosa, Đoković je postao prvi teniser, nakon Roda Lejvera 1969, s pobedama na sva četiri Grand Slam turnira u nizu. Đoković je na taj način postao osmi igrač koji je kompletirao titule na grend slemovima, posle Freda Perryja, Dona Badža, Roda Lejvera, Roja Emersona, Andrea Agassija, Rogera Federera i Rafaela Nadala. U finalu je pobedio Endija Marija sa 3:1, i postao jedini tenisač u istoriji koji je osvojio četiri Grand Slam turnira u nizu na tri različite podloge - beton, trava i šljaka (pre 1969. godine, kada je počela Open era, tri grend slema odigrana su na travi).[98]

2017.

uredi

Đoković je na startu sezone osvojio 67. titulu u karijeri u Dohi, pošto je u finalu pobedio Marija u tri seta. U drugom kolu Australijan opena je iznenađujuće poražen od Denisa Istomina sa 3-2.[99] Na naredna dva turnira u Akapulku i Indijan Velsu je poražen od Nika Kirjosa iz Australije.

U maju 2017. godine, Đoković je objavio da raspušta ceo tim i stručni štab na čelu sa trenerom Marijanom Vajdom, kondicionim trenerom Gričom i fizioterapeutom Miljanom Amanovićem.[100] Na masters turniru u Madridu, Đoković je izgubio u polufinalu od Nadala u dva seta. Sedam dana kasnije, Đoković je odigrao mnogo bolje i stigao je do finala mastersa u Rimu gde je poražen od Aleksandra Zvereva iz Nemačke. Od 21. maja 2017. novi trener u stručnom štabu Đokovića je nekadašnji američki teniser Andre Agasi.

Zbog povrede lakta bio primoran da preda meč Tomašu Berdihu u četvrtfinalu Vimbldona. Nakon tog meča, objavio je krajem jula na konferenciji za štampu da se zbog teže povrede lakta povlači do kraja sezone.[101]

Na kraju 2017. godine, Đoković je zauzimao 12. mesto na ATP listi.[102]

2018.

uredi

Prvi meč posle šest meseci pauze je odigrao na egzibicionom turniru Kujong klasik; pobedio je Dominika Tima u dva seta. Prvi zvanični turnir na kom je nastupio bilo je Otvoreno prvenstvo Australije, a poražen je u četvrtom kolu od Hjona Čunga u tri seta.[103] Početkom februara Đoković je izjavio da je imao operaciju lakta u Švajcarskoj.[104]

Početkom aprila raskinuta je saradnja Đokovića sa trenerima Agasijem i Štepanekom.[105]

Na masters turniru u Monte Karlu je pobedio Lajovića i Ćorića, ali je zatim poražen od Dominika Tima. Đoković je potvrdio da će Marijan Vajda biti njegov trener barem do kraja Rolan Garosa.[106]

Na drugom grend slemu u godini Rolan Garosu je ponovio rezultat od prošle godine te je takmičenje završio u četvrtfinalu.

Sezonu na travi otvara učešćem na turniru u Kvinsu. Nakon 10 godina, od prvog učešća, dolazi do finala i gubi ga od Marina Čilića rezultatom 7:5, 6:7(4), 3:6. Tu je ostvario i svoju 800. pobedu u karijeri. Ne brani titulu na turniru u Istbornu. Na treći grend slem turnir na Vimbldonu dolazi kao 21. teniser sveta, ali dobija poziciju 12. nosioca. Dolazi do 60. pobede na ovom turniru.

Đoković je osvojio trinaestu grend slem titulu u karijeri na Vimbldonu, pobedivši najpre u polufinalu Rafaela Nadala posle dva dana tenisa u pet setova, a zatim u finalu i Kevina Andersona iz Južne Afrike.[107]

Rivalstva

uredi

Rivalstvo s Nadalom

uredi
Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Nadala

Đoković i Nadal su igrali međusobno 52 puta i to je najduže rivalstvo u istoriji tenisa (Open era).[108] Rezultat je 27:25 za Đokovića (Nadal vodi 16:7 na zemljanoj podlozi, izjednačeno je 2-2 na travi, a na tvrdoj podlozi je 18-7 za Đokovića). Oni su igrali u 22 finala, a Đoković vodi ukupnim rezultatom 12-10. Njihovo rivalstvo je označeno kao treći najveći rivalitet u posljednjih deset godina (iza rivalstva Federer - Nadal i Sampras - Agassi).[109] Đoković je jedini igrač s više od deset pobjeda protiv Nadala i jedini koji ga je pobedio sedam puta za redom, u sedam finala (od Indian Wellsa 2011 do Australian Opena 2012). Njih dvojica sastali su se u sedam Grand Slam finala, od čega je Đoković pobijedio tri. Drže rekord po dužini jednog Grand Slam finala - 5 sati i 53 minuta na Australian Openu 2012, kao i dužina meča u tri seta (4 sata i 3 minuta, Madrid 2009). Nadal i Đoković su drugi par u istoriji koji je igrao četiri uzastopna Grand Slam finala.

Rivalstvo s Federerom

uredi
Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Federera

Đoković i Federer su odigrali 45 mečeva, te je trenutno 23:22 za Đokovića.[110]. Federer vodi 17:16 na tvrdoj podlozi, Đoković vodi 2-1 na travi, a izjednačeni su na šljaci 4-4. Igrali su u sedamnaest finala, a rezultat je 11-6 za Đokovića, jedno finale na završnom masters kupu 2014. Rodžer Federer je predao Đokoviću. Sastali su se u četiri Grand Slam finala, dva puta na US Openu 2007., gde je trijumfovao Federer i 2015. kada je pobedio Đoković, dva puta na Wimbledonu 2014. i 2015. gde je Đoković trijumfovao. Đoković je jedini igrač pored Nadala koji je pobijedio Federera u dva uzastopna Grand Slam meča. Federer je u polufinalu Roland Garrosa 2011. prekinuo Đokovićev niz od 43 pobjede. Najupečatljiviji njihovi mečevi su dva polufinala na US Openu (2010. i 2011). Oba su bili u pet setova, i u oba je Đoković spasio dve meč lopte prije nego što je trijumfovao.

Rivalstvo s Marejem

uredi
Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Murrayja

Đoković i Marej su do sada odigrali 36 mečeva.[111] Đoković vodi 25-11 (5-1 na šljaci i 20-8 na tvrdoj podlozi, dok Marej vodi 2-0 na travi). Igrali su u osamnaest finala i Đoković vodi 10-8. Pet puta su igrali u finalu Grand Slam turnira. Đoković je osvojio Australian Open 2011, 2013. i 2015. i Marej US Open 2012. i Wimbledon 2013. Najznačajniji susreti su im polufinale u Australiji 2012. i finale US Opena 2012. Oba meča su odigrana u pet setova s puno obrta i trajala su gotovo pet sati.

Oprema

uredi

Đokovića sponzorišu kompanije Hed i Lacoste.[112][113] Zaključno sa 2008. godinom, koristio je rekete marke Vilson, a do kraja 2009. sponzorisao ga je Adidas.[114][115]

Treneri

uredi

Prvi Đokovićev trener bila je Jelena Genčić, bivša jugoslovenska teniserka i trener Gorana Ivaniševića i Monike Seleš. Na njen savet roditelji su Novaka 1999. odveli u Minhen kod Nikole Pilića. U Pilićevoj akademiji Đoković je proveo četiri godine. Od 2005. Đokovića je trenirao Italijan Rikardo Pjati, koji je u to vreme bio i trener Hrvatu Ivanu Ljubičiću. Sa Pjatijem se razišao pre Otvorenog prvenstva Francuske 2006. zbog Pjatijeve nemogućnosti da se posveti dvojici igrača.[116]

Pjatija je juna 2006. zamenio Slovak Marijan Vajda.[117] U avgustu 2009. započeo je saradnju sa bivšim četvrtim teniserom sveta, Amerikancem Todom Martinom.[118]

Nekadašnji proslavljeni nemački teniser Boris Becker je od decembra 2013. postao njegov prvi trener, dok je Vajda ostao takođe u Novakovom stručnom štabu.

Statistika karijere

uredi
Glavni članak: Statistike karijere Novaka Đokovića

Finala grend slema pojedinačno (22)

uredi

Pobede (16)

Godina Turnir Podloga Protivnik u finalu Rezultat
2008. Otvoreno prvenstvo Australije tvrda   Jo-Wilfried Tsonga 4–6, 6–4, 6–3, 7–6(2)
2011. Otvoreno prvenstvo Australije tvrda   Andy Murray 6–4, 6–2, 6–3
2011. Wimbledon trava   Rafael Nadal 6–4, 6–1, 1–6, 6–3
2011. Otvoreno prvenstvo SAD tvrda   Rafael Nadal 6–2, 6–4, 6–7(3), 6–1
2012. Otvoreno prvenstvo Australije tvrda   Rafael Nadal 5–7, 6–4, 6–2, 6–7(5), 7–5
2013. Otvoreno prvenstvo Australije tvrda   Andy Murray 6-7(2), 7-6(3), 6-3, 6-2
2014. Wimbledon trava   Roger Federer 6-7(7), 6-4, 7-6(4), 5-7, 6-4
2015. Otvoreno prvenstvo Australije tvrda   Andy Murray 7-6(5), 6-7(4), 6-3, 6-0
2015. Wimbledon trava   Roger Federer 7-6(1), 6-7(10), 6-4, 6-3
2015. Otvoreno prvenstvo SAD tvrda   Roger Federer 6–4, 5–7, 6–4, 6–4
2016. Otvoreno prvenstvo Australije tvrda   Andy Murray 6-1, 7-5, 7-6(3)
2016. Otvoreno prvenstvo Francuske šljaka   Andy Murray 3-6, 6-1, 6-2, 6-4
2018. Wimbledon trava   Kevin Anderson 6-2, 6-2, 7-6(3)
2018. Otvoreno prvenstvo SAD tvrda Huan Martin Del Potro 6-3, 7-6, 6-3
2019. Otvoreno prvenstvo Australije tvrda   Rafael Nadal 6-3, 6-2, 6-3
2019. Wimbledon trava   Roger Federer 7-6, 1-6, 7-6, 4-6, 13-12(3)

Porazi (9)

Godina Turnir Podloga Protivnik u finalu Rezultat
2007. Otvoreno prvenstvo SAD tvrda   Roger Federer 6-7(4), 6-7(2), 4-6
2010. Otvoreno prvenstvo SAD tvrda   Rafael Nadal 4–6, 7–5, 4–6, 2–6
2012. Otvoreno prvenstvo Francuske šljaka   Rafael Nadal 4-6, 3-6, 6-2, 5-7
2012. Otvoreno prvenstvo SAD tvrda   Andy Murray 6–7(10), 5–7, 6–2, 6–3, 2–6
2013. Wimbledon trava   Andy Murray 4–6, 5–7, 4–6
2013. Otvoreno prvenstvo SAD tvrda   Rafael Nadal 2–6, 6–3, 4–6, 1–6
2014. Otvoreno prvenstvo Francuske šljaka   Rafael Nadal 6-3, 5-7, 2-6, 4-6
2015. Otvoreno prvenstvo Francuske šljaka   Stanislas Wawrinka 6-4, 4-6, 3-6, 4-6
2016. Otvoreno prvenstvo SAD tvrda   Stanislas Wawrinka 7-6(1), 4-6, 5-7, 3-6

Reference

uredi
  1. ↑ ATP podaci, ažurni podaci na zvaničnom sajtu
  2. ↑ „Novak Djokovic is one of the greatest tennis players ever, says Pat Cash”. Arhivirano iz originala na datum 2013-06-27. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  3. ↑ „Novak Djokovic v Rafael Nadal: Players & pundits hail 'greatest' match”. Pristupljeno 5. 3. 2012. 
  4. ↑ „Murray buoyed by Djokovic scalp”. Pristupljeno 15. 3. 2012. [mrtav link]
  5. ↑ „Tim Henman knows Andy Murray won’t worry over critics”. Pristupljeno 14. 8. 2012. 
  6. ↑ Steve Flink (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. str. 452. ISBN 978-0942257939. 
  7. ↑ 7,0 7,1 Biografija na zvaničnom sajtu
  8. ↑ 8,0 8,1 (en) Međunarodna teniska federacija Arhivirano 2011-01-07 na Wayback Machine-u
  9. ↑ Finale rimskog mastersa na kome se vidi da Novak govori italijanski jezik.
  10. ↑ Video snimci gde imitira Rogera Federera, Rafaela Nadala, Endija Rodika i Mariju Šarapovu se mogu naći ovde, ovde i ovde
  11. ↑ ATP Tennis
  12. ↑ „Djokovic wins five-hour battle against Baghdatis”. Rediff India Abroad. 6. 7. 2007.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  13. ↑ „OKS: Najbolji sportisti”. OKS. 6. 7. 2007.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  14. ↑ „Serbia's Djokovic retires from Davis Cup match to hand Russians victory”. ESPN Tennis. 10. 2. 2008.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  15. ↑ „Davis cup”. Pristupljeno 16. 1. 2013. [mrtav link]
  16. ↑ „BBC sport: Djokovic beats Federer in final”. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  17. ↑ „Paris saturday Djokovic cruises past Nadal”. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  18. ↑ „BBC sport tennis”. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  19. ↑ „BBC sport tennis”. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  20. ↑ „AUSTRALIAN OPEN 2010: Jo-Wilfried Tsonga beats sick man Novak Djokovic in five sets to reach last four”. Mail Online. 27. 1. 2010.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  21. ↑ „Đoković predao meč Krajinoviću”. Politika. 7. 5. 2010.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  22. ↑ „DJOKOVIC TO SKIP MADRID OPEN DUE TO ILLNESS, ALLERGIES”. ebuzzing. 8. 5. 2010.. Pristupljeno 16. 1. 2013. [mrtav link]
  23. ↑ „French Open 2010: Novak Djokovic throws away two-set lead against Jurgen Melzer”. The Telegraph. 2. 6. 2010.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  24. ↑ „Novak Djokovic defeats Olivier Rochus - 2010 Wimbledon First round”. Tennis News Online. 21. 6. 2010.. Arhivirano iz originala na datum 2013-10-29. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  25. ↑ „Devis kup: Marko Đoković umesto Bozoljca”. naslovi.net. 5. 7. 2010.. Pristupljeno 17. 1. 2013. [mrtav link]
  26. ↑ „US Open 2010: Viktor Troicki almost catches Novak Djokovic cold”. The Guardian. 1. 9. 2010.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  27. ↑ „Nole spasio dve meč lopte i srušio Federera za finale US Opena protiv Nadala!”. Novak Djokovic. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  28. ↑ „Rafael Nadal eases into semis after Novak Djokovic gets lens trouble”. The Guardian. 25. 11. 2010.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  29. ↑ „Dejvis kup: Srbija šampion sveta”. Večernje novosti. 5. 12. 2010.. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  30. ↑ „Spain stun Djokovic and Ivanovic to win Hopman Cup”. Sport live. 6. 1. 2011.. Arhivirano iz originala na datum 2013-01-08. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  31. ↑ „Video 2011 Indian Wells - Quarterfinal - Djokovic def. Gasquet 6:2, 6:4”. Arhivirano iz originala na datum 2011-12-17. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  32. ↑ „Novak Djokovic's Rankings History”. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  33. ↑ „Novak Djokovic: I Decided to Skip Monte Carlo Becuase of Knee Troubles, Fatigue [Video”]. Tennis X. 11. 4. 2011.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  34. ↑ „Djokovic beats Nadal in Madrid final, stays unbeaten in 2011”. USA Today. 10. 5. 2011.. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  35. ↑ „Djokovic's battle with Del Potro halted by bad light; Federer cruises”. USA Today. 27. 5. 2011.. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  36. ↑ „Đoković neće srušiti McEnroeov rekord. Federer u polufinalu Roland Garrosa prekinuo Noletov”. Hrvatska Time. 3. 6. 2011.. Pristupljeno 16. 1. 2013. [mrtav link]
  37. ↑ „Wimbledon 2011: Novak Djokovic beats Jo-Wilfried Tsonga to reach final”. The Guardian. 1. 7. 2011.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  38. ↑ „Novak Đoković osvojio Vimbldon!!!”. b92. 3. 7. 2011.. Pristupljeno 2. 2. 2013. 
  39. ↑ „ATP Cincinnati Semifinals: Tomas Berdych's Shoulder Injury Puts Novak Djokovic Into Final”. SB Nation. 20. 8. 2011.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  40. ↑ „Magija se nastavlja - Novak pokorio i Njujork!”. Blic. 13. 9. 2011.. Pristupljeno 3. 1. 2014. 
  41. ↑ Greg Sharko, "Đokovićeva sezona od 10 miliona dolara", ATPTennis.com, 13. 9. 2011.
  42. ↑ „Djokovic plays down fitness worries”. Tennis Australia. 20. 11. 2011.. Pristupljeno 13. 2. 2013. 
  43. ↑ „Novak Djokovic claims U.S. Open crown”. Espn.go.com. 13. 9. 2011.. Pristupljeno 13. 2. 2013. 
  44. ↑ „US Open 2011: Novak Djokovic reveals key to his stunning form”. BBC Sport. 13. 9. 2011.. Pristupljeno 13. 2. 2013. 
  45. ↑ Fisher, Jon (27. 1. 2012). „Andy Murray defeated by Novak Djokovic in epic semi-final”. The Independent (London). Pristupljeno 20. 1. 2013. 
  46. ↑ „Novak Djokovic pobednik finala Australian Opena 2012!”. Tvarenasport.com. 29. 1. 2012.. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-31. Pristupljeno 20. 1. 2013. 
  47. ↑ „Rafael Nadal beats Novak Djokovic to win Italian Open”. BBC. 21 May 2012. Pristupljeno 10 September 2012. 
  48. ↑ „French Open men's semi-finals”. BBC. 8 June 2012. Pristupljeno 10 September 2012. 
  49. ↑ Henson, Mike (11 June 2012). „Rafael Nadal beats Novak Djokovic to win seventh French Open”. BBC. Pristupljeno 10 September 2012. 
  50. ↑ „Nadal tops Djokovic for record seventh French”. Tennis.com. 11 June 2012. Pristupljeno 11 September 2012. 
  51. ↑ „Novak Djokovic will be Serbia's flag bearer at Olympics”. Pristupljeno 8 June 2012. 
  52. ↑ „Djokovic sets up Murray showdown”. The Times Of India. Pristupljeno 2 August 2012. 
  53. ↑ „Del Potro beats Djokovic to take bronze”. The Times Of India. Pristupljeno 5 August 2012. 
  54. ↑ „Federer sweeps aside Djokovic in Cincinnati to underline No.1 status”. CNN. 19 August 2012. Pristupljeno 3 November 2013. 
  55. ↑ „Djokovic Beats Ferrer To Reach 3rd US Open Final”. Associated Press. Arhivirano iz originala na datum 2012-09-09. Pristupljeno 9 September 2012. 
  56. ↑ „Novak Djokovic sets up Andy Murray US Open final”. The Times Of India. Pristupljeno 9 September 2012. 
  57. ↑ „Andy Murray: US Open success 'means the world to me'”. Pristupljeno 11 September 2012. 
  58. ↑ „Novak Djokovic and Victoria Azarenka win the China Open”. Pristupljeno 7 October 2012. 
  59. ↑ „Novak Djokovic beats Andy Murray to win Shanghai Masters”. Pristupljeno 14 October 2012. 
  60. ↑ „Novak Djokovic to finish year as No. 1”. USA Today. 29 October 2012. Pristupljeno 29 October 2012. 
  61. ↑ Briggs, Simon (12 November 2012). „ATP World Tour Final 2012: world No 1 Novak Djokovic seals season with defeat of Roger Federer in fitting finale”. The Telegraph (London). Arhivirano iz originala na datum 2013-06-21. Pristupljeno 12 November 2012. 
  62. ↑ „Kralj Novak osvojio London!”. B92. 12 November 2012. Pristupljeno 12 November 2012. 
  63. ↑ „Djokovic beats Federer to win World Tour Finals title”. The Times Of India. Pristupljeno 13 November 2012. 
  64. ↑ „Новак протутњао поред Ферера”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  65. ↑ "Novak piše istoriju Melburna!" Arhivirano 2013-01-28 na Wayback Machine-u, B92, 27. januar 2013.
  66. ↑ "Đoković lako do trijumfa protiv Rohusa", Nezavisne novine, 1. februar 2013.
  67. ↑ "PRINC DUBAIJA: Novak osvojio titulu pobedivši Berdiha", telegraf.rs, 2. mart 2013.
  68. ↑ „Juan Martin del Potro beats Novak Djokovic in Indian Wells semis”. BBC. 17. 3. 2013. Pristupljeno 27. 3. 2013. 
  69. ↑ „Novak Djokovic loses to Tommy Haas at Sony Open in Miami”. BBC. 27. 3. 2013. Pristupljeno 21. 4. 2013. 
  70. ↑ „Djokovic Stars for Serbia; Raonic Levels Canadians”. ATP. 5. 4. 2013. Pristupljeno 21. 4. 2013. 
  71. ↑ Craig Gabriel (7. 4. 2013). „Djokovic ends American hopes”. Davis Cup. Pristupljeno 21. 4. 2013. 
  72. ↑ „Novak Djokovic beats Rafael Nadal to win Monte Carlo Masters title”. BBC. 21. 4. 2013. Pristupljeno 21. 4. 2013. 
  73. ↑ „Novak Djokovic beaten by Grigor Dimitrov at Madrid Open”. BBC. 7. 5. 2013. Pristupljeno 7. 5. 2013. 
  74. ↑ „Novak Djokovic thrashes Grigor Dimitrov in French Open”. BBC. 1. 6. 2013. 
  75. ↑ „Novak Djokovic fights back to reach French Open quarters”. BBC. 3. 6. 2013. 
  76. ↑ Howard Fendrich (7. 6. 2013). „French Open 2013: Rafael Nadal ousts Novak Djokovic to reach final”. The Washington Times. Pristupljeno 7. 6. 2013. 
  77. ↑ Piers Newbery, "Andy Murray beats Novak Djokovic to win Wimbledon", BBC Sport, 7. 7. 2013.
  78. ↑ ATP-lista 7. 10. 2013, ATPTennis.com
  79. ↑ "Novaku triler i trofej u Šangaju", B92, 13. 10. 2013.
  80. ↑ „Stanislas Wawrinka Ousts Djokovic”. ESPN. 21. 1. 2014. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  81. ↑ „Nole svim srcem uz momke u Novom Sadu”. РТС. 30. 1. 2014.. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  82. ↑ „DJOKOVIC DENIES FEDERER TO WIN THIRD BNP PARIBAS OPEN TITLE”. Arhivirano iz originala na datum 2014-07-21. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  83. ↑ „Berdych Withdraws; Nadal to Face n Final”. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  84. ↑ „Novak u Majamiju, verzija iz 2011.”. 4. 3. 2014.. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  85. ↑ „Djokovic Wins Fourth Sony Open”. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  86. ↑ „Novak Djokovic is named Wimbledon top seed”. The Sydney Morning Herald. 19. 6. 2014.. Pristupljeno 6. 7. 2014. 
  87. ↑ „Novak pobedio sebe i Federera!”. Pristupljeno 6. 7. 2014. 
  88. ↑ „"Zlatni" masters ostaje san: Novak ispao u osmini finala Sinsinatija!”. Blic Sport. 14. 8. 2014.. Pristupljeno 18. 8. 2014. 
  89. ↑ „Novak u polufinalu Njujorka!”. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  90. ↑ „BNP Paribas Masters”. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  91. ↑ „Federer odustao, Novaku titula!”. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  92. ↑ „Mubadala World Tennis Championship 2015: Andy Murray wins first trophy of the year without hitting a ball”. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  93. ↑ „Karlović izbacio Đokovića u Dohi”. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  94. ↑ „Novak u finalu: Jači, uporniji, stabilniji”. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  95. ↑ Ubha, Ravi (31 January 2016). „Australian Open 2016: Novak Djokovic eases past Andy Murray for historic title”. CNN. Pristupljeno 31 January 2016. 
  96. ↑ „Novak Djokovic grand slam ranking points Roger Federer Andy Murray”. foxsports. 31 January 2016. Pristupljeno 31 January 2016. 
  97. ↑ „Djokovic wins 6th Key Biscayne title by beating Nishikori”. m.tennis.com. 3 April 2016. Arhivirano iz originala na datum 2016-04-16. Pristupljeno 3 April 2016. 
  98. ↑ „Nije samo Gren slem, nego i 'Djoker slem'”. m.tennis.com. 5. 6. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  99. ↑ „SENZACIJA: Ispao Novak Đoković!”. mondo.rs. 19. 1. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-01-26. Pristupljeno 25. 1. 2017. 
  100. ↑ „PROMENIO CEO STRUČNI ŠTAB Novak: Želim opet da pronađem pobedničku igru”. Блиц. 5. 5. 2017. 
  101. ↑ „NOVAK ZAVRŠIO SEZONU Oslanjaću se na prirodan oporavak, nisam tip koji ide na operacije!”. blic.rs. 26. 7. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  102. ↑ „Ђоковић 12. на крају године”. www.rtv.rs. РТВ. 20. 11. 2017.. Pristupljeno 8. 12. 2017. 
  103. ↑ „Ђоковић без четвртфинала Аустралијан опена”. РТРС. 22. 1. 2018. 
  104. ↑ „Đoković: Operisao sam lakat, na putu oporavka, ali veliki izazov”. b92. 3. 2. 2018. 
  105. ↑ „Đoković završio saradnju i sa Šćepanekom!”. b92. 4. 4. 2018. 
  106. ↑ „Vajda ostaje sa Đokovićem do kraja Rolan Garosa!”. b92. 19. 4. 2018. 
  107. ↑ „Zver se stvarno vratila – Đoković je šampion Vimbldona!”. b92. 19. 4. 2018. 
  108. ↑ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD”. ATP. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  109. ↑ „Tennis - ATP World Tour - Rivalries Of The Decade”. ATP World Tour. Pristupljeno 20. 1. 2013. 
  110. ↑ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD”. ATP. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  111. ↑ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD”. ATP. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  112. ↑ „Novak Djokovic's racket switch a big risk says Tim Henman”. The Telegraph. 15. 1. 2009.. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  113. ↑ [http://www.uniqlo.com/uk/corp/pressrelease/2012/10/uniqlo_and_novak_djokovic_join.html „UNIQLO and Novak Djokovic join hands to set up “Clothes for smiles” U.S. $10 Million fund to give kids a brighter future”]. Uniqlo. 15. 1. 2009.. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  114. ↑ „Best Tennis Rackets Reviews”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  115. ↑ „Why Novak Djokovic should return to Adidas”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  116. ↑ Djokovic Is on the Rise, Just as He Expects to Be
  117. ↑ „The men behind the man – Novak Djokovic’s backroom team.”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  118. ↑ „Martin-Djokovic doomed from the outset”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 

Eksterni linkovi

uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Novak_Đoković&oldid=42230042